ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И СТРАХОТЕ КАО СИГНАЛИ

Када рекну мир и сигурност, напашће их погибао…

Тако као што би у дане Лотове:

јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

А у дан кад изиде Лот из Содома,

удари огањ и сумпор из неба и погуби све…

(Лк. 17,26)

Када се Господ Исус Христос вазносио на Небо, и када су Апостоли, мада већ упозорени на његов узлазак к Оцу стајали са погледом ка Њему устремљеним, у препасти од дивотнога призора и у туги због растанка са Божанственим Учитељем, к њима су били послани Ангели да их успокоје. И шта чине ови небожитељи? Какву љекарију употребљавају да излече Апостоле од печали?

Као јак лек употребљавају они у том циљу мисао о будућем јављању Господа Који се сада скрива од Апостолских очију: „Овај Исус Који се вазноси од вас на Небо“, кажу они Апостолима, „исто ће тако доћи како Га видесте да иде на Небо“ (Д.А. 1,11.). И како је стварно помогао овај духовни Ангелски лек! Писац „Дела Апостолских“ на другом месту приповеда о Апостолима да се, по Вазнесењу Господњем, вратише „у Јерусалим са радошћу великом“ (Лк. 24,52). Зато су касније и сами Апостоли, када је требало да укрепе слабе хришћане или да олакшају оним страдалнима, свагда ове подсећали на будући славни Долазак Христа Спаситеља, радостан за истинске и страшан за умишљене хришћане.

Може се рећи да је мисао о очекиваном јављању Христовом била у првобитном Хришћанству свеопшта основа, која је подупирала сваколико његово здање, и свеопшта снага, која је надахњивала сваколико тело његово. Али, нажалост, није увек бивало тако. Сваки пут када је у последујућим вековима слабио истински дух првобитног Хришћанства, помрачивала се у свести хришћана и мисао о будућем славном доласку Христовом. И људски род под утицајем тог погубног духовног развоја, који заборавља заповест спаситељеву – „непрестано бдијте!“(Мк. 13,37), „чекајући блажену наду и јављање Великога Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа“(Тит. 2,11-13), погружавао се у дубоки духовни сан. Заборављајући на горње, небесно, људи су почињали да живе само земаљским. (Кол. 3,2). „Касни господар мој“, каже зли слуга, и „почиње бити своје другаре и јести и пити са пијанцима“ (Мт. 24, 48-49). „Касни Женик“, (Мт. 25,5), мисле луде девојке и спавају безбрижно, док последње капи уља догоревају у светиљкама њиховим. „Касни Судија“, вичу ругатељи Божанственог Промисла, „где је обећање доласка његова? Јер, откако оци помреше, све стоји тако од почетка створења“ (2 Петр. 3,4), и у нади у то кашњење или, боље рећи, у очајању, почињу да ходе по својим похотама: „Једимо и пијмо јер ћемо сутра умријети“(1 Кор. 15,32).

А шта у тим случајевима ради вечно Бдијући Свети? (Дан. 4,10)?

„Неће вјечно не марити за Дух Мој људи ови“ (Пост. 6,3), каже Он на Божанском Савјету Своме. И тамо где је немоћна, не по недостатку Божије Силе, него по одсуству људске пријемчивости, Љубав Божија, људе почињу да уразумљују речи гнева Божијег. Тако је негда проговорио гневом Својим Господ са Небеса, када је, водама свесветског Потопа, потопио сав огреховљени род људски и испрао земљу од људских безакоња. Тако је проговорио Он, када је огњем небеским спалио градове Содому и Гомору. Тако је било и на Голготи, када огреховљен род људски није поимао, Кога је распињао, проговорила је сама природа. „Од шестог часа тама бијаше по свој земљи до часа деветога“ (Мт. 27,45). „Завјеса храмовна раздрије се одозго до доле, и земља се протресе, и камење развали се, и гробови се отворише и многа тијела помрлих светих усташе“ (Мт. 27, 51-52).

Тако и сада говори Господ вама, о браћо, очигледно зато што сте постали глуви за глас божанствене љубави, услед тога што сте почели да заборављате на Небо и мислите само на земаљско. „Касни Господ са доласком“, мислите и ви у дубинама срдаца својих.

Не, рђаве слуге и слушкиње, „Не касни Господ с обећањем, као што неки мисле, него нас трпи дуго јер неће да ико пропадне, но да сви дођу у покајање“ (2. Петр. 3,9). И ко зна није ли се већ навршила мера Његовог дуготрпљења? Уочите, хришћани, како се из дана у дан умножавају знаци доласка Његова, на које је Он сам предуказао: страдање народа, глади и пропасти и трусови, мноштво саблазни – међусобне издаје, умножавање безакоња, усахнуће љубави (Мт. 24, 3-33 и Лк. 21, 11-36). Нисмо ли и ми били сведоци својеврсне велике светске борбе, када је не у преносном смислу него у изворном смислу речи, устао, по речи Спаситељевој, „народ на народ и царство на царство “ (Мт. 24,7). И то је већ знамење блискога Доласка Судије Небескога, што тако многи дремају, не обраћајући пажњу на поразна знамења времена, јер ће, по претходно реченим речима Пророка и Апостола , „доћи Дан Господњи као лопов у ноћи“ (2 Петр. 3,10). „Јер, када рекну мир и сигурност, тада ће изненада напасти на њих све погибао, као бол на трудну жену и неће утећи“ (1 Сол. 5,3). Хтели ми то или не, доћи ће време када ћемо зачути велики и страшни глас, који ће са висина небеских огласити: „Женик иде…“ (Мт. 25,6). То се Судија приближава, Цар се јавља, то Бог свију иде да суди живима и мртвима! Тада ће се од гласа тога поколебати основе земље и силе небеске покренуће се (Мт. 24,29). Сабраће се зборови Ангела, Архангела, Херувима и Серафима и сви многооки снажно и силовито гласиће: „Свет, Свет, Свет Господ Сведржитељ, Који бијаше и Који јесте и Који долази“ (Откр 4,8). И свака твар на небу и на земљи и под земљом Са трепетом ће ускликнути: „Благословен Који долази у име Господње!“ И попут страшне муње засјаће и јавиће се ради суда над васељеном Велики и Славни Бог наш!Свети по знаковима времена препознају ово време. Ономе, пак, ко има ум окренут делима житејским и љуби земаљско, то не може бити јасно, по речима преподобног Јефрема Сирина (у Слову о доласку Господњем). Зато такве и наказује Господ нарочитим знаковима гнева Својега. И вас данас, о христољупци, Онај Који на земљу призире и чини да се она тресе (Пс. 103,32), преко труса који вам се догоди, буди вас из сна духовног на духовно бдење и ишчекивање Страшног и славног Његовог Другог доласка: „данас, ако глас Његов чујете, немојте да буду тврдоглава срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи“ (Јевр. 3, 7-8). „Ево, Он долази на облацима и угледаће га свако око“ (Откр. 1,7). Благо ономе ко може од свега срца да каже: „Да, дођи Господе Исусе!“.

И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег: Јеђаху, пијаху,жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све…(Лука17-28).

Архиепископ Теофан Затворник

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И СТРАХОТЕ КАО СИГНАЛИ

Чуј, земљо, ево ја ћу пустити

зло на овај народ,

плод мисли њиховијех,

јер не пазе на моје ријечи,

и одбацише закон мој (Јерем. 6, 19)

1. На првој страни Светог писма пише, како Створитељ створи светила на своду небеском, да буду знаци. Спољашњи смисао овога јесте, да буду знаци временима и данима и годинама, како и пише. Унутарњи смисао пак јесте, да буду духовно морални знаци разумним људима. Другим речима, да буду сигнали Божјим људима, сигнали Божјег благоволења или гнева, опомене или предсказања.

2. Када Христос на крсту умираше тама би по свој земљи до сахата деветога, и помрча сунце. И гле завјес црквени раздрије се од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде, и гробови се отворише (Мат. 27, 51. Лк. 23, 44). Ваистину, јасни сигнали праведности Христове и гнева небеског.

3. По молитви праведнога Исуса Навина устави Свевишњи ток сунца и месеца, И стаде сунце, и устави се мјесец (Ис. 10, 13). Сигнал, како Бог слуша праведника. Шта све неће Свемилостиви учинити за оне који Њега љубе! И сунце ће Своје уставити, и на крст ће се распети – из љубави према љубљеним.

4. Болесноме цару Језекији рече реч (од Бога) велики Исаија, да ће оздравити и неће умрети. Шта ће бити знак, да ће ме Господ исцијелити? упита цар. Тада се пророк с вапијањем помоли Господу, да на сунчаном сату, који стајаше у Јерусалиму, врати сенку казаљке натраг за десет

степени, па да то буде знак болесноме цару. И заиста врати Господ сјен по кољенцима (степенима) натраг за десет кољенаца (II Цар, 20, 11).

5. Рекли смо на другом месту, да је источна звезда, која је водила и довела звездаре до Витлејема, била знак рођења Цара Великога. Наравно, та звезда је по свему изузетна. Но кад би се ушло у танчине разумевања сазнало би се, како су и обичне звезде служиле као знаци или сигнали Божји у разним временима и под разним околностима. Створитељ је кроз њих јављао о Себи и о Својој вољи.

6. Громови и киша као сигнали Божји. Рече стари пророк Самуило народу Израиљеву, да Богу није угодно то што они траже цара на место судија, да влада над њима. За доказ тога Самуило објави, да ће то одмах Бог посведочити громовима и кишом. Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан, и сав се народ побоја врло Господа и Самуила(I Сам. 12, 18).

7. Громови као сигнали Божјег гнева показали су се и у време једнога рата између Израиљаца и Филистеја. У овом случају гнев се Божји односио на Филистеје. Загрмје Господ грмљавином великом у онај дан на Филисшеје, и смете их, и бише побијени пред Израиљем (I Сам. 7, 10).

8. Свеопшти Потоп био је сигнал Божјег гнева на род људски због свеопштег безакоња, јер беху све мисли срца њихова свагда само на зло (I Мојс. 6). Кад се Потоп сврши рече Бог праведном Ноју, да је поставио дугу у облаку за знак, да неће више пуштати свеопшти потоп.Поставио сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље (I Мојс. 9, 13). Не као да дуга пре тога није постојала, него тада је учињена од Бога нарочитим знаком. Но ако се потоп не понавља, зар се поплаве не понављају? И шта су страшне поплаве и у наше дане пред очима нашим ако не очитовање гнева Божјег због преступа људских? Ко је духом писмен да чита, нека чита.

9. Суша као сигнал. Због безбожних дела цара Ахава затвори се небо над Израиљем и не паде киша за три године и шест месеци. Но и све друге суше, које ускраћују хлеб људима, казна су и знак су. Због отпадања од Бога виче пророк: Због тога се уставише дажди, и не би познога дажда, тј. онога у лето, који је најпотребнији за усеве. Отуда, говори даље свети Јеремија:сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокога гнева Господњега. И опет даље: Земља је испуцала, јер не бјеше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју (Јер. 12, 13, 14, 4).

10. А да Господ распоређује кишу дајући је једном месту, а другом ускраћујући, као знак, због тога што се чине кривде убогима и што се сатиру сиромаси, не сведочи ли о томе јасно пророк Амос? А ја вам устегох дажд, кад још три мјесеца бијаху до жетве, и пустих дажд на један Град, а на други град не пустих дажда; један се крај накваси, а други крај осуши се – говори Господ. Ово су сигнали Божји. Овим начином Бог јавља људима шта мисли, као што Он сам за Себе каже у закључку ових речи, да му је име Господ над војскама, који јавља човјеку што мисли (Амос 4, 13).

11. Због безбоштва и немилости човека према човеку долазе и земљотреси. Неће ли се земља потрести од тога. говори опет Амос. (Амос 8, 8.) А велики Исаија виче на безбожни град говорећи: Господ над војскама походиће га Громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и племеном огњенијем који прождире (Иса. 29, 6).

12. Но земљотрес може бити понекад и знаком благоволења Божјега, а не увек гнева. Тако при васкрсењу Господа из гроба, и гле, земља се затресе врло. (Мат. 28. 2.) И када апостоли у Јерусалиму беху једном сабрани на молитви, да би их Господ укрепио против непријатеља Христових, наједном затресе се мјесто гдје бијаху сабрани (Дела Ап. 4, 31). То се догодило и када апостоли Павле и Сила беху бачени у тамницу у граду Филиби. У по ноћи стајаху ова два света мужа на молитви и хваљаху Бога. У томе часу уједанпут тако се јако затресе земља, да се помјести темељ тамнички (Дела Ап. 16, 26).

13. Сигнали су и туча, и падање звезда, и падање прашине из неба, и навала скакаваца, и змија, и мишева, и разног другог бубиња, као негда у Мисиру. И кроз ове сигнале Свевишњијавља човјеку што мисли. Пророк Агеј говори од стране Господа: би вас сушом и градом, али ви се не обратисте к мени, говори Господ (Агеј 2, 17; Пс. 78, 48).

14. Понекад су необичне небеске појаве служиле предзнаком. У српској историји остало је запамћено летење звезда, „бијење звезда“, уочи српско-бугарског рата. А какве су се прилике јавиле на небу пред први српски Устанак на Турке, најбоље је у песми описао Филип Вишњић:

…Од Трифуна до Ђурђева дана Сваку ноћцу мјесец се ваташе… Од Ђурђева до Дмитрова дана Све барјаци крвави идоше Виш Србије по небу ведроме… Гром загрми на светога Саву Усред зиме кад му врјеме није, Сину муња на Часне Вериге, Потресе се земља од истока… Увати се сунце у прољеће У прољеће на светог Трифуна, Један данак три пута се вата И три пута игра на истоку.

Чему је све ово служило као сигнал? Служило је томе –

У Србији земљи да с’ преврне И да друга настане судија..

Св, Владика Николај СИМВОЛИ И СИМБОЛИ

О ПОКАЈАЊУ

„У бездану греховном ваљајући се, призивам неиспитљиви бездан милосрђа Твога“ – молимо ми Господа, верујући и надајући се да милости Господње превазилазе све наше грехе.

За одступање од Божјих заповести и за неизвршавање ових гнев Божји се наставља и увећава над сваким од нас док не постанемо свесни дубине нашег пада, наше кривице пред Богом и док не принесемо достојно, истинско покајање за све наше преступе и нечасна дела, док не заплачемо и не завапимо Богу из дубине срца да нам опрости и помилује нас.

Шта се назива достојним, истинским покајањем? Истинско је оно покајање када се не кајемо само речима, већ и срцем жалимо због почињених погрешака и патимо због њих. Када имамо чврсту намеру да се исправимо, да престанемо да грешимо и да загладимо своје грехе добрим делима.

Драги моји! Ми као јеванђељски цариник морамо да двоструко вратимо свакоме кога смо увредили. Јер како да исправимо оно зло које се догодило због наших грехова? Зар ће нам опростити онај кога смо увредили ако не види наше искрено покајање и промену на боље? А ако суровост наша и даље изазива патње других, како се онда можемо надати да ће нам Господ бити милостив?

Наша душа је у ранама, и ту болест душе ћемо лечити тајном покајања. Тајна покајања је тајна која се не може разумети умом, већ само вером.

Има много препрека на путу спасења, ако не будемо приносили плодове покајања, то јест ако се не будемо исправљали. Немојмо одлагати покајање за будућност, јер што више одлажемо обраћање Господу, то све више наша душа постаје груба. Грех од понављања прелази у навику, затим у порок од кога се већ тешко избавити.

Многи из лакомислености своје сматрају да се покајање састоји само у набрајању грехова на исповести. Такво механичко набрајање грехова, без дубоке, болне жалости због њих, без плача срца, без намере да се више не греши и без даљњег исправљања није покајање, већ лицемерје и богохуљење.

Драги моји! Приступајмо тајни исповести скрушеног срца и са сузама покајања. Сузе скрушености омекшају нашу окамењеност, потресају душу, одстрањују од нас гордост и самољубље. „Плачите – кажу Свети Оци – јер је то један од многих путева у Царство Небеско“.

Кајати се због грехова треба сваки дан, а не само на исповести. Приступајући молитви треба се сетити свег прошлог живота: колико је извршено прекршаја закона, колико увреда је нанесено ближњима и т.д. И ако будемо стално овако мислили, жалили због грехова и кајали се, Господ ће нам послати обилне сузе које ће бити мелем за болну душу. Христос ће доћи у наше срце које плаче према истинитом Свом обећању: „Блажени су они који плачу, јер ће се утешити“.

Тајна покајања чисти срце. Изгладити грех значи узгајити у срцу супротне греху врлине. Будимо свесни своје убогости; кротко подносимо клевету, прекоре, оптужбе. Бојмо се фарисејског самовеличања, јер само смирење и свест о својој грешности привлаче благослов Божји.

Драги моји! Молићемо Господа да нам Он помогне да се покајемо, завапимо Му: „Расејани ум мој сабери, Господе, и слеђено срце моје очисти: као Петру дај ми покајање; као митару уздисање, и као блудници сузе“. Принесимо Господу истинито покајање и научимо се да чинимо добро да бисмо наследили Царство Небеско! Амин.

СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

МОЛИТВА СВЕНАРОДНОГ ПОКАЈАЊА

Светог Николаја Жичког

Кајемо се прво за себе у свему што згрешисмо и Реч Божју прекршисмо и образ окаљасмо, било лагањем или крадењем, било злобом и пакошћу, било развратом или отимањем, било пијанством и ждерањем или варањем и коцкањем, било псовањем и хуљењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством или саблажњавањем својих ближњих! Кајемо се за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне, кајемо се и молимо Бога, да нам опрости и да богнас не казни сав народ наш и сву државу нашу. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!

Потом, кајемо се за све грехе оних духовникаи свештеника који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божјем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико с еони не кају, кајемо се ми за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе оних наших народних првака и вођа, који заборавише да су свеци српски основали ову државу и да је ово света земља, и који заборавише да су истакнути за прваке ивође једног светог и мученичког народа, па без страха Божјег и љубави према народу злоупотребљаваше своју власт на народну привремену несрећу, а на вечну пропаст и проклетство себе и свога порода. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе оних учитеља и књигописаца и књигопреводилаца, који омладини југословенској показаше клизав пут разних белосветских фантазера и фразера, пут безбожан и неморалан, који води народе у крв и злочин и уништење, на радост сатане и његових паклених сила. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе свих оних српских синова и кћери, који презреше дух и искуство и памет и веру и светињу и поштење и доброту свога народа и примише туђинску лудост и непоштење и сваку јефтину робу, да тиме замене чисто злато народно, у стотинама ватри опробано. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се и за све неправде свих неправедних судија и кметова, и порезника и шумара, и закупаца и прекупаца, увозника и извозника! Кајемо се за злобу свих злотвора, за пороке порочних, за страсти страсних, за убиства убица, за насиљенасилника, за увреде деце према родитељима; кајемо се за свађе и деобе међу браћом, за све суровости јачега над слабијим и за све немилости имућних наспрам сиромашних, и за све баналности и вулгарности које се могу чути и видети по кафанама, по позориштима и разним игралиштима широм свете земље наше, под чијом се кором скривају тела многих милиона војника и мученика за Крст Часни и Слободу Златну. Скрушено се кајемо, опрости им, господе!

Кајемо се и за све оне чија је душа подељена и чији је карактер неутврђен, те Свеце славе, а Свеце псују, Крсту се клањају, а Крст псују, пост држе, а пост псују, Богу се моле, а Бога руже, Црквом се хвале, а у Цркву не иду, Српство величају, а Србе цепају, државом се поносе, а државу штете. Ај, Боже велики, за све њих ми Ти приносимо скрушено и плачно покајање. Ако Ти није довољно покајање наше за браћу нашу, покај и њих, Господе благи. И не допусти, Царе и Творче Неба и земље, да се бич гнева Твога праведнога, којим у ове дане бијеш охоле и безбожне, спусти на народ слуге Твога Светога Саве и мученика Твога Кнеза Лазара. Слава Ти Творче и Спаситељу наш на век века. Амин.

МОЛИТВА СПАСИТЕЉКИ УТОПЉЕНИХ

Заступнице усрдна, Мати Вишњега Господа! Ти си помоћ и заступништво свим хришћанима а нарочито онима који су у невољама. Погледај са висине светиње Твоје и на нас који се с вером поклањамо Пречистом Лику Твоме и молимо те: Објави своју брзу помоћ онима који морима плове и који од ветрова бурних тешке муке подносе. Покрени и све православне хришћане да спасавају оне који у водама тону и подај подвижницима овим богату милост и дарове Твоје. Јер, гледајући икону Твоју ми Теби, Која си милостиво присутна са нама, приносимо смерна мољења наша, јер друге помоћи немамо, ни друге заштите, ни друге утехе, никога сем Тебе, о, Мајко свих жалосних и угрожених! Ти си Нада и Заступница наша, и уздајући се у Тебе ми сами себе и сав живот свој Теби препуштамо у векове векова. Амин.