Мекдоналдс у Србији противно закону продаје генетски модификовану храну

mcdonalds

Закон о заштити потрошача каже да битно својство хране, што присуство примеса ГМО у пилетини “Мекдоналдса” јесте, не сме бити скривено.

У Србији у пракси ствари међутим изгледају другачије. Месо добијено од животиња храњених ГМ храном у свету не мора да буде обележено. Ту чињеницу искористио је “Мекдоналдс” која увози пилеће месо из Мађарске, а живина је храњена сојом из Бразила где је производња готово 100 одсто генетски модификована. Дакле, о томе да ли је својство ГМО битно, одлучују по слободној процени сами произвођачи и трговци.

– И у Закону о заштити потрошача, правилницима о декларисању и безбедности хране јасно пише да “не смете скривати битно својство хране”. Не мора децидно да се наводи шта је битно да би се применило. Ова законска одредба је јасна. Дакле, ако је то битно својство, а податак о ГМО јесте, онда он мора да буде истакнут – каже за “Блиц” Горан Паповић из Националне организације потрошача.

 

Само у трговимана
Компанија “Мекдоналдс” тврди да се у њиховим ресторанима у Европи, па и у Србији, не користе ГМ сировине у храни. „Пилетина која се служи увози се из Мађарске, док се за исхрану живине користи соја. У храни за живину се у траговима може пронаћи ГМ соја, јер произвођачи у свету не могу да гарантују да није дошло до њеног минималног мешања са немодификованом сојом“, кажу за “Блиц” у овој компанији.

Свој посао очигледно не уради ни инспекција, која би требало да инсистира на документовању процеса од тога где се животиња узгајала и чиме се хранила.

– Сваки потрошач има право на информацију. Што значи да мора да му се омогући право на избор да ли ће нешто да једе или не – каже Паповић чије је удружење позвало грађане да се уздрже од куповине “Мекдоналдсових” производа док се не утврде све чињенице.

На терену је ситуација већ годинама у контрадикторности са законом који децидно забрањује промет и гајење ГМО.

– У правилницима о декларисању и безбедности хране не постоји обавеза означавања ГМ хране, јер се полази од тога да је у Србији нема, пошто је забрањена. Та обавеза мора да се уведе да бисмо знали шта једемо – каже Едина Попов из Асоцијације потрошача.

– Животиња која се храни ГМ храном не сматра се ГМ производом ни код нас ни у Европи – каже секретар удружења пољопривредника ПКС Ненад Будимовић, и додаје:

– Фармери на западу као храну за животиње користе ГМ сојину сачму која је јефтинија. Тако су конкурентнији у односу на наше фармере који такву храну не могу да користе. Фармери у Србији треба да се изједначе са колегама са запада тако што ће постати обавеза да се наведе одакле је месо увезено и чиме је животиња храњена – каже Будимовић.

 

Закон о ГМО

 

  • Ниједан модификован живи организам као ни производ не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Србије.

  • Дозвољена је употреба ГМО у затвореним системима (огледи, анализе, научна истраживања). Дозволу даје министарство.

  • Трговање и узгајање ГМО је кривично дело. Запрећена казна је до три године затвора.

  • За привредни преступ казна је од 500.000 до 3.000.000 динара.

  • Генетски модификован организам не сматра се пољопривредни производ биљног порекла који количински садржи до 0,9% примеса ГМО, као ни семенски и репродуктивни материјал са максимум 0,1% примеса ГМО.

Бојана Анђелић – БЛИЦ