Ватикан заташкава скандал са хоџом

Имам који је учествовао на прошлонедељној „молитви за мир“ у Ватикану (погледати текст: Хоџа певао усред Ватикана) молио је Алаха за победу над неверницима. За антиџихадске активисте ова вест није никакво изненађење. Свако ко се бавио исламском теологијом и праксом зна да муслимани увек од Алаха у својим молитвама траже победу над неверницима. За њих је то често онолико колико је за хришћане честа употреба речи ‘Амин’. Врх Ватикана (папа Франциско и кардинали) био је затечен оним што се догодило, јер превод онога што је имам требао да говори није садржао ништа контроверзно. Нико од њих није разумео оно што је изговорено на арапском. Ипак, неко од ниже јерархије разумео је речи арапског језика и скренуо пажњу јавности на имамове речи.

Радио Ватикан је ову вест потврдио у среду. Како је објавио kath.net имам је, одступајући од планираног програма, цитирао последња три стиха из друге суре Курана. Превод тих стихова гласио би: „Господару наш, не стављај нам у дужност оно што не можемо поднети! Побриши грехе наше и опрости нам и смилуј се на нас. Ти си Господар наш па нам помози против народа који не верују!“

Феликс Кернер, језуитски свештеник који предаје на папском Грегоријанском универзитету у Риму, поводом овог инцидента рекао је следеће:

„Ови стихови, вероватно спонтано изабрани од стране онога ко по сећању цитира Куран, заправо одлично одговарају свеукупном контексту молитве за мир! Ова три навода постоје у три религије: Препознајемо Творца и славимо Га, препознајемо нашу кривицу и признајемо је и тражимо да нам се дарује мир. Све то се тако лепо види у овим стиховима Курана. Теби, Боже, све припада. Исповедамо своју кривицу и тражимо опроштај. Треба нам Твоја помоћ у постизању мира и правде. Ово је смисао ова три стиха и из тог разлога разумљиво је зашто су баш они изабрани- верујем да је то било спонтано, али у сваком случају добро изабрано“.

Кернер је признао да цитирање ових стихова из Курана може изазвати нелагодност код хришћана. Ипак, истакао је да представници религија нису дошли на заједничку молитву, него да „свако прочита свој текст молитве на свој начин“. Он је као пример истакао рабинове речи из Псалма 25.

„Стих који готово сви хришћани знају напамет је: Нека ме непријатељи моји не поразе. Ови стихови слични су оним из Курана који су сада тако оштро критиковани. Ми хришћани користимо Псалтир за молитву и дајемо му заслужено место. Тражимо заштиту од Бога и такво размишљање о пријатељима против непријатеља неће нас одвести далеко, али у молитви можемо да тражимо да нас Господ промени. Ово је заправо један неспоразум; када неко нешто представи на погрешан начин, онда ће то погрешно да се разуме.“

Тако језуита. Ипак, у јурњави да се оформи нова синкретистичка религија, којој би, евентуално, папа био поглавар, језуита је прећутао да садржај управо те суре коју је имам цитирао говори индиректно о хришћанима као неверницима, и о томе да Син не треба да се изједначава са Богом-Оцем: -Не приписуј Алаху једнаке особе, јер знаш да му ништа није равно.

Ватикан се, као и патријарх Вартоломеј Цариградски, који је своју изведбу извршио на енглеском, приликом заједничке представе са муслиманима и јеврејима потрудио да обезличи учење Светог Писма, и да јединству олигархија светских религија да предност у односу на доктринарне разлике. Утолико је, оно што је урадио представник муслимана може назвати само лапсусом, и почетничком неспретношћу у заједничком труду стварања светске религије.

Не упрежите се у исти јарам с невјерницима. (Посланица Коринћанима 6:14)

Извори: http://gatesofvienna.net/ и http://medias-presse.info/

Погледајте такође: ПОСЛУШНОСТ, СЕРВИЛНОСТ И БУНТ У ЦРКВИ

Превод и припрема: Екипа ФБ странице „Православље живот вечни“