Милева Марић

Милева Марић је рођена 19. децембра 1875. године у Тителу, малом градићу у Војводини. Рођена је са деформитетом кука, те јој је тај недостатак задавао много мука у животу. Ипак, отац јој је приуштио квалитетно образовање,а већ у детињству је научила добро немачки језик.Увек се истицала као најбољи ђак у разреду,чудо од детета. Гимназију је завршила у Новом Саду, а затим студирала математику и физику на Политехничком институту у Цириху. У току студија упознала се са Албертом Анштајном, који ће се касније, захваљујући њој, прославити открићем чувене теорије релативности. Милева је,иначе, била много бољи студент од Алберта, којем је често помагала у учењу. Алберта је одмах привукло њено знање и вредноћа, а Милева је, помало наивно, почела прихватати његово удварање. Милева је успешно остваривала директну комуникацију са својим професорима,научницима светског гласа и нобеловцима,док је Алберт често бежао и са предавања.Милевини семинарски радови изазивали су свеопште дивљење.

Године 1897. она прелази у Хајделберг да би слушала предавања водећег светског експерименталног физичара Филипа Ленарда,али се после 6 месеци враћа у Цирих не могавши да одоли љубавној чежњи. Од тада Милева успешно ради на својој дисертацији, али она изненада нестаје са унизерзитета.Касније се испоставило да се то десило управо ради Албертове користи, јер се претпоставља да је тема дисертације била теорија релативности. Милева је прва дошла на идеју о могућности претварања материје у енергију, након Рентгеновог, Пупиновог и Марије Кири открића. Све своје идеје веома успешно је дефинисала математички. Прва је у свету увела појам четвородимензионалне геометрије (простор – време), а затим дала дефиницију фотоелектричног ефекта.  Од 1897. ради на електромагнетној теорији светлости, а од 1901. и на теорији релативности у чему јој и Алберт помаже.

      Најзад 1903. Милева Марић се удала за Алберта Ајнштајна. Већ 1905. Алберт објављује теорију релативности, али само под својим именом. Закон маса-енергија, исказан је чувеном формулом Е = м x ц² (енергија је равна производу масе и квадрата брзине светлости), што ће постати темељ развоја атомске енергије. Такође су потврдили квантну теорију светлости, што је резултирало стварањем фотоелектричне ћелије (а као резултат је пренос слике, телевизија). Овим је рођена нова грана у физици квантна физика. Сва ова остварења математички је дефинисала Милева, као врстан математичар, а иста је потписао само Алберт. Када су Милеву Новинари питали зашто је сву славу од тако важног проналаска препустила само мужу, она је рекла:”Нас двоје смо Еинстеин”(Еинстеин /немачки/-једна стена).Алберт је проглашен за највећег научника двадесетог века, а Милева остала готово анонимна. Као врхунац, Алберт је 1913. напустио Милеву и њихова два сина и оженио се својом рођаком.

      Алберту је додељена Нобелова награда из физике за 1921. годину. Постоји информација да је Алберт сав новац од те награде дао Милеви, док има и таквих тврдњи које говоре да ју је он тим новцем купио да ћути. Од 1933. до 1955. Алберт је живео и радио на Принцестон Универзитету, у Сједињеним Државама, али за све то време није науци дао никаква остварења. То је један од доказа да је све што је остварио, остварио само са Милевом заједно.