Хаг позвао Шешеља да се изјасни о привременом ослобађању
Хашки трибунал позвао је оптуженог Војислава Шешеља да се изјасни о могућности да буде привремено ослобођен до изрицања пресуде.
У јутрос објављеном документу, расправно веће позвало је Шешеља, али и тужилаштво, да доставе своје погледе “на могућност пуштања оптуженог на привремену слободу”.
Судије очекују Шешељев одговор у року од седам дана пошто он добије српски превод одлуке.
Председавајући судија Жан-Клод Антонети (Jean-Claude Antonetti) назначио је да је позив странама упућен зато што у овом тренутку није могуће “одредити тачан датум изрицања пресуде” пошто је нови судија Мадаје Нијанг (Madiaye Niang) затражио додатно време да се упозна са читавим предметом.
Према правилима Трибунала, оптужени може бити пуштен на привремену слободу искључиво ако сам то затражи и приложи гаранције своје земље да ће га вратити на наставак процеса.
„Никад нећу тражити гаранцију издајничког режима!“
У прошлости, Шешељ је одбијао могућност да поднесе захтев за пуштање на привремену слободу, тврдећи да никада неће тражити гаранцију “издајничког режима у Београду”.
Једном приликом, Шешељ је казао да би гаранције могао тражити једино од “пријатеља српског народа” попут бивших лидера Северне Кореје Ким Џонг-Ила или либијског вође Моамера ел Гадафија.
Неколико пута, међутим, лидер радикала је усмено од расправног већа тражио да му “укине притвор” у којем је, по његовој оцени “неоправдано” већ 11 година, али је Трибунал одбио да размотри тај предлог, оцењујући да није процедурално исправан.
Суд је почетком јуна одбио Шешељеву жалбу на првостепену одлуку о наставку процеса са новим судијом, после изузећа судија Фредерика Хархофа (Harhoff) на захтев самог Шешеља.
У јануару ове године, Шешељ је у жалби затражио да га Трибунал или ослободи или да суђење почне испочетка. Шешељ, по одлуци апелационог већа, није доказао да је расправно веће починило грешку када је одлучило да процес настави пошто се новоименовани судија Нијанг, који је заменио изузетог Хархофа, упозна са предметом, читајући спис читавог процеса и прегледајући видео снимке исказа сведока, иако је то “без преседана” у пракси суда.
Одбацујући тврдњу оптуженог да је прекршено и његово право на суђење у разумном року, апелационо веће оценило је да чињеница да је Шешељ без пресуде у притвору скоро 12 година, “није предрасуда према њему, сама по себи”.
Одлуци о одбијању Шешељеве жалбе супротставио се судија Кофи Кумелио Афанђе, који је назначио да стриктна примена правила Трибунала налаже поништавање не само одлуке о наставку суђења него и читавог процеса.
У закључку свог супротног мишљења, судија Афанђе нагласио је да би апелационо веће Трибунала требало да поништи одлуку о наставку процеса Шешељу с новим судијом и процени да ли је исправније одржати ново суђење или у потпуности одбацити предмет против лидера Српске радикалне странке.
По судији Афанђеу, аргументи у корист одбацивања читавог досадашњег процеса “незнатно претежу” над аргументима у корист новог суђења.
На Шешељев захтев, посебно веће Трибунала је крајем августа прошле године изузело судију Хархофа због пристрасности, у тренутку када је изрицање пресуде било заказано за 30. октобар 2013, пошто је извођење доказа било окончано у марту.
Хархоф је, по тој одлуци, изузет зато што је писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала “показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда”.
Неслагање са одлуком о изузећу, потом су изразиле преостале судије Жан-Клод Антонети (Jean-Claude Antonetti) и Флавија Латанци (Flavia Lattanzi), који су тврдили да њихов став није узет у обзир. Одлуку о изузећу, тражећи њено преиспитивање, тужилаштво је назвало “неоснованом”.
Посебно веће Трибунала на крају је одбацило захтев за преиспитивање и потврдило одлуку о изузећу судије Хархофа. Уместо Хархофа, у претресно веће је постављен судија Нијанг из Сенегала.
Упркос Шешељевом противљењу, расправно веће у новом саставу одлучило је да пресуду изрекне након што судија Нијанг прочита спис и прегледа видео снимке исказа сведока.
У јануару ове године, судија Нијанг најавио је да ће му за тај посао бити потребно “најмање шест месеци”, а по данашњој одлуци, потом је затражио додатно време.
После једног неуспешног покушаја и Шешељевог штрајка глађу, суђење лидеру радикала почело је у новембру 2007. У завршној речи, у марту прошле године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који није изводио доказе одбране, да буде ослобођен.
У међувремену, Шешељ није извођен пред судије, а, према члановима његове породице, оболео је од тумора на дебелом цреву и подвргнут је операцији.
О Шешељевом здравственом стању, Трибунал одбија да говори зато што Шешељ није дао дозволу да се подаци о његовом здрављу објављују.
У притвору у Схевенингену, Шешељ је од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао одмах пошто је била објављена оптужница која га терети за злочина над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.
(Бета)