О МАСОНИМА, И ШТА ОНИ ДАНАС ТРАЖЕ У БЕОГРАДУ (ВИДЕО)

Чувши о тајном и полутајном раду масона, као и о њиховом великом утицају на рад државних органа Републике Србије, само се намеће поређење ове организације са сектом богумила коју је истребио из Србије св. Стефан Немања. Полутајна секта богумила се више од свега бавила тиме како да на заверенички начин сруши власт православних у земљи и да њени припадници преузму кормило државе.

Док се на Сабору водила велика распра, дође кћи једнога од Немањиних правоверних велможа, која је била удата за једнога од тих кривоверних, која је била у њих и сазнала нечисте гадости њихове, али се нимало не косну вере њихове. Она припаде к ногама Светоме, и исповедаше јасно, говорећи му: „Господине, господине мој, ево видим како држава твоја расправља о овој мрској и одвратној вери. Ваистину, господине мој, по брачном закону бих испрошена преко оца мога, слуге твога, који је мислио да је у држави твојој једна вера. И бих у тих законопреступника, и видех, господине, где уистини служе самоме Сатани, који је отпао од славе Божје. И не могући трпети смрада глувих идола и мрске јереси, истргох се из руке њихове и прибегох, и вапијем моћи твојој: порази крстом оне који се боре с нама, да искусе нечастиви непријатељи како је моћна вера твоја, господине“. (Из житија св. Симеона Мироточивог)

„Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свет“ (1.Јн 4:1).

Масонство је тајна међународна, светска, револуционарна организација борбе против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, а поготово хришћанске државности.

АРХИЈЕРЕЈИ РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ О МАСОНСТВУ:

Масонство је непомирљиви непријатељ хришћанства. Оно за свој циљ поставља рушење Цркве, рат са свим религијама, уздрмавање темеља националне хришћанске државности и организовање револуција по читавом свету. Чувени масон Волтер је некада рекао: „Погазимо неваљалицу!“, то јест религију. Та знаменита фраза налази свој одјек у масонским круговима и до дан данас. 1881. је белгијски масон Флери писао: „Доле распети! Ти који ево већ 18 векова држиш свет под својим јармом! Твоје царство се завршило! Није потребан Бог!“

Чувши о тајном и полутајном раду масона, као и о њиховом великом утицају на рад државних органа Републике Србије, само се намеће поређење ове организације са сектом богумила коју је истребио из Србије св. Стефан Немања. Полутајна секта богумила се више од свега бавила тиме како да на заверенички начин сруши власт православних у земљи и да њени припадници преузму кормило државе.

Док се на Сабору водила велика распра, дође кћи једнога од Немањиних правоверних велможа, која је била удата за једнога од тих кривоверних, која је била у њих и сазнала нечисте гадости њихове, али се нимало не косну вере њихове. Она припаде к ногама Светоме, и исповедаше јасно, говорећи му: „Господине, господине мој, ево видим како држава твоја расправља о овој мрској и одвратној вери. Ваистину, господине мој, по брачном закону бих испрошена преко оца мога, слуге твога, који је мислио да је у држави твојој једна вера. И бих у тих законопреступника, и видех, господине, где уистини служе самоме Сатани, који је отпао од славе Божје. И не могући трпети смрада глувих идола и мрске јереси, истргох се из руке њихове и прибегох, и вапијем моћи твојој: порази крстом оне који се боре с нама, да искусе нечастиви непријатељи како је моћна вера твоја, господине“. (Из житија св. Симеона Мироточивог)

„Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свет“ (1.Јн 4:1).

Масонство је тајна међународна, светска, револуционарна организација борбе против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, а поготово хришћанске државности.

АРХИЈЕРЕЈИ РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ О МАСОНСТВУ:

Масонство је непомирљиви непријатељ хришћанства. Оно за свој циљ поставља рушење Цркве, рат са свим религијама, уздрмавање темеља националне хришћанске државности и организовање револуција по читавом свету. Чувени масон Волтер је некада рекао: „Погазимо неваљалицу!“, то јест религију. Та знаменита фраза налази свој одјек у масонским круговима и до дан данас. 1881. је белгијски масон Флери писао: „Доле распети! Ти који ево већ 18 векова држиш свет под својим јармом! Твоје царство се завршило! Није потребан Бог!“

У тој међународној организацији по снази утицаја и значају прво место припада јеврејском народу, коме је богоборство својствено још од дана распећа Христа Спаситеља. Јудаизам је историјски повезан са масонством најтеснијим спонама у својој огорченој борби са хришћанством и у месијанским тежњама за владањем светом.

Угледни масон 33. високог степена изјавио је 1912. године: „Ви осећате неопходност да једном за свагда свршимо са Црквом, са свим Црквама“. „Док то не постигнемо, ми нећемо моћи радити продуктивно, нити саградити било шта трајно.“

1913. је масон Сикар де Клозол говорио: „Има један мир који ми не можемо склопити, једно разоружање на које не можемо пристати, има један рат који морамо неуморно да продужавамо до победе или до смрти, то је рат против вечних непријатеља масонства и републике, непријатеља разума, науке и људске праведности, а ти непријатељи су све догме, све цркве“.

Белгијски масон Кок је на међународном масонском Конгресу у Паризу изјавио: „Оно што је неопходно да срушимо јесу религија, догме“, и даље: „Путем пропаганде, па и путем административних уредби постигнимо то да можемо погазити религију.“

„Подсетимо да су хришћанство и масонство потпуно непомирљиви, и то толико да приклонити се једноме значи прекинути са другим. У томе случају дужност масона је само једна – треба смело сићи у борбену арену и тући се“. „Радићемо, испредаћемо спретним и опрезним рукама тај мртвачки покров који ће једног прекрасног дана прекрити све религије, и тада ћемо у целом свету потпомоћи рушење клерикализма и сујеверја које од њега произилази“, каже члан Конвента Велике Ложе Француске. Могло би се навести још безброј сличних изјава, будући да ниједан масонски скуп не пролази без испада против религије.

Треба приметити да масонство у својим обредима, посвећењима и симболици има изразито богохулни карактер. Тако је на пример ложа 18. степена (Розенкројцерска) украшена сликом Голготе. На крсту је насликана ружа изнад које је стављен тајанствени јеврејски натпис I.H.P.I. Заседање ложе почиње онога трена када се поцепа на двоје црквена завеса. Церемонија се завршава богохулном изјавом – масони се изјашњавају као служитељи сатане: „Ми масони“ – каже велики мајстор Бруклинске ложе Лесинг – „припадамо Луциферовом роду. Троугао место крста. Ложа уместо Цркве.“ Наравно, постојање таквих богохулних обреда масони прикривају, али се они свеједно обављају у врховима неких масонских ложа.

Ако на првом месту стоји борба са религијом, онда друго место неоспорно заузима борба са хришћанском државношћу која је историјски утелешена у монархијском уређењу.

Одредбе устава масонских ложа служе једино томе да се лакше заваравају необавештени људи. Тако на своме заседању од 12. априла 1884. године Велика Ложа Француске одлучује: „Због бескорисности се укида тачка устава по којој се Велика Ложа одриче од разматрања политичких питања“, али у званичном билтену Великог Истока Француске за 1886. годину може се прочитати: „Неко време је постајало не толико правило, колико обична формалност да се изјављује да се масонство не бави ни питањима религије ни политиком. Под притиском полицијских прописа били смо принуђени да прикривамо оно што је наш једини задатак.„ Без обзира на то, у званичним статутима одредба устава која забрањује умешавање у политику, остављена је. Из тога се може видети колико се може веровати званичним правилима масонских ложа. Цео низ ауторитативних историчара сведочи да је у револуцијама XVIII, XIX, као и нашег века, масонство узимало најживљег учешћа и имало веома велики утицај. Масонска издања и до дан данас то потврђују, па се чак тиме и поносе.

Владимир Марковић, Велики мајстор нерегуларне и дивље масонерије. Ова масонска организација назива себе УВЛС што значи уједињена велика ложа Србије и настала је пре свега од људи искључених из Регуларне велике ложе Србије.

Масон и кабалист Папис тврди да су „револуције примена устава масонских ложа на друштво“.

И НАЦИОНАЛНЕ И ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ ОРГАНИЗУЈУ МАСОНИ?

„Браћо,“ може се прочитати у другом броју истога званичног билтена, „дозволите ми да изразим још и наду у то да ће масонство, које је задужило историју националним револуцијама, успети да направи и крупнију револуцију – интернационалну.“ (Bulletin Officiel de la Grande Loge de France, X. 1923, стр. 28.)

МАСОНИ И КОМУНИСТИ

Председник Великог Истока Дезмон даје овакво одређење републике: „За мене република значи: антиклерикализам, антимилитаризам, социјализам… Ми ћемо победити искључиво захваљујући савезу левичара, чија главна ћелија ће бити ложа“ – каже се у извештају поменутог Конвента; „ми морамо да окупимо све републиканце и да чак и у савезу са комунистима израдимо програм.“

ЦРКВЕНИ МОДЕРНИЗАМ И МАСОНСТВО

Не можемо а да не приметимо и то да наш тешки црквени раскол има за свој праизвор то исто развраћујуће масонство са својим различитим организацијама и делатницима који су проникли у црквено-парохијске установе у циљу растројавања и растурања црквеног живота. Навукавши тогу ревнитеља православља и хришћанског просвећења, они уз помоћ такве лукавштине и лицемерства, посредством новца и штампе варају лаковерне и необавештене људе, заражавају их отровом модернизма и одвлаче их од истините Христове Цркве.

Брат Колсон пише у „Општим масонским аналима“: „У нашим редовима (тј. у ложама) нема странаца. Браћа свих народности су код куће у свим ложама.“ Брат Рагон, општепризнати масонски ауторитет, износи следеће: „Основно својство масонства јесте интернационалност.“

Сваки масон вишег степена поседује и прва три степена и у својству мајстора наступа као пуноправни члан ма које ложе на земљиној кугли. Сваки масон, ма којој федерацији да припада, дужан је због тога да носи пуну одговорност за ту противхришћанску и противдржавну делатност коју води јединствени светски масонски ред, а онај који се скрива од те одговорности иза народних или обредних етикета, или обмањује сам себе, или свесно допушта неистину.

ОДЛУКЕ САБОРА РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ СА МАСОНСТВОМ

Узимајући у обзир све горе изложено, Свештени Сабор је одлучио:

1. Осуђује се масонство, као учење и организација непријатељска хришћанству и револуционарна, усмерена на рушење основа националне државности.
2. Осуђују се такође и сва учења и организације сродне масонству: теозофија, антропозофија, „Хришћанска наука“ и YMCA.
3. Налаже се Епархијским Преосвештаним Владикама и Начелницима мисија да своме подручном свештенству предају упутства неопходна за борбу против наведених штетних учења и организација и за опомињање православне руске пастве против одушевљавања њима и против учествовања у њиховој штетној делатности, посредством духовне проповеди, ванбогослужбених беседа, штампе, предавања о Закону Божијем у школским установама, а нарочито путем исповести.
4. Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или да деле, онда таквима да објасне да је учествовање у наведеним организацијама неспојиво са звањем хришћанина – члана Христове Цркве, да су они дужни или да се коначно одрекну масонства и њему сродних учења, или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве.

Предавши вам наша Архипастирска упутства у вези непријатеља Божијих и непријатеља нашега спасења, желимо да вас подсетимо на Апостолске позиве: „Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем позивајући да се борите за веру једанпут предану светима… изграђујући себе… у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни.“ (Јд 3,20,21)

Председник Архијерејског Сабора

Руске Православне Цркве у иностранству
† Митрополит АНТОНИЈЕ

15/28. августа 1932. године.

Дан Успењија Божије Мајке.

Сремски Карловци. Југославија.

ДОДАТАК

Руска Загранична Црква је на свом Сабору 1938. не само потврдила противмасонску одлуку из 1932. године, него је и након разматрања посебног излагања А.И.Лодиженског поименичним гласањем прихватила његову предложену резолуцију која осуђује масонство:

Резолуција по излагању А.И.Лодиженског
по питању осуде масонства

„Сабор Руске Православне Цркве у иностранству, са учешћем представника клира и мирјана на свом заседању 10/23. августа 1938. године, имајући у виду решења Архијерејског Сабора 1932. године који је изрекао осуду франмасонства као противхришћанске заједнице, са жаљењем установљава да је и поред такве јавне осуде од стране више црквене власти противхришћанске суштине франмасонства, један број Руса који себе сматрају православнима продужио чланство или наново ступио у то тајно друштво, а такође узимајући у обзир да је веза светског масонства са борбеним безбожним покретом који је поробио Русију, истоветним са III интернационалом, неоспорна, одлучује:

Сви који себе називају православним Русима, а који су чланови противхришћанске и Светој Русији непријатељске заједнице франмасона, ако ли они на тајни исповести не принесу утврђено покајање за своју заблуду, сматраће се избаченим из крила Свете Православне Цркве са свим последицама које из тога произилазе.

Цела посланица

Погледајте такође: СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ О МАСОНСТВУ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“