О дезинформисању: Алинскијева правила

Алинскијева стратегија: победи по сваку цену, чак и ако мораш да лажеш

Алинскијеве тактике су усвојиле владе и специјалисти за дезинформације широм света али су највидљивије у телевизијским дебатама.

Иако Алински проповеда о потреби социјалне конфронтације, његове дебатне тактике су заправо дизајниране да се избегне право и искрено сучељавање супротстављених идеја помоћу љигавих трикова и одвлачења пажње. Алинскијеве тактике и њихова данашња употреба могу се сажети на следећи начин:

1) Снага није само у оном што имате, него и у ономе што непријатељ мисли да имате

Ову тактику видимо у многим облицима. На пример, пројектовање свог покрета као мејнстрима, а опозиције као нечега од споредне важности. Убеђивање противника да се узалуд бори. Опозиција може деловати другачије или чак оклевати да уопште делује, на основу своје перцепсије ваше моћи. Колико пута чусмо: “ Влада има предаторске дронове. Ништа сада не можемо ту да урадимо...“ То је пројекција непобедивости дизајнирана да изазове апатију масе.

2) Никада не идите ван онога што је вашим људима познато и, кад год је то могуће, идите ван познатог вашим непријатељима

Не дозволите да вас увуку у расправу о теми коју не познајете исто или боље од опозиције. Ако је могуће, њу увуците у такву ситуацију. Идите преко мере. Нађите начине да повећате несигурност, узнемиреност и несигурност код опозиције. Ово се обично користи против интервјуисаних у телевизијским вестима и дебатама, саговорника чија је позиција намештена да га…ураде. Жртва је заслепљена наизглед небитним аргументима, које је потом принуђена да разматра. На телевизији и радију ово такође служи за трошење времена да би се жртва спречила да изнесе свој став.

3) Терајте непријатеља да се држи сопствених правила

Циљ је да се наруши кредибилитет и углед противника, да буде оптужен за хипокризију. Ако тактичар може да ухвати противника ма и у најмањем погрешном кораку, то отвара простор за даље нападе и одвраћа пажњу од ширег моралног питања.

4) Исмевање је најмоћније оружје

“ Рон Пол је луцпрда.“ „Златне бубе (противници лажне валуте) лудују.“ „Уставобранитељи су сељоберски екстремисти.“ Неоснованом подсмеху је се готово немогуће супротставити, јер и треба да буде ирационалан. Што љути опозицију и тера је да реагује у вашу корист. Исмевање такође делује као притисак којим се опозиција приморава на уступке.

5) Добра тактика је она у којој ваши људи уживају

Популаризација термина “Teabaggers”( односи са на припаднике Чајанке, конзервативнијег крила републиканаца – прим. прев.) је класичан пример. Примио се сам по себи, јер људи мисле да је то паметно, уживају да га изговоре. Једноставна и забавна тема помаже да ваша страна остане мотивисана, помаже да се ваша тактика шири самостално, без инструкција или охрабривања.

6) Тактика која се предуго примењује постаје терет.

Види правило бр. 5. Немојте постати бајата вест. Свежа тактика држи ваше људе активним. Нису сви дезинформациони агенти плаћени. „Корисни идиоти“ морају да буду мотивисани другим средствима. Мејнстрим информација често мења брзине из једне у другу, онда поново.

7) Одржавајте притисак различитим тактикама и акцијама, користите све догађаје из периода за вашу сврху.

Испробавајте нове ствари да држите опозицију у неравнотежи. Кад приступе опозициони мајстори, ударите их са стране нечим новим. Мети никада не дајте одмора, прилику за прегруписавање, опоравак или стварање нове стратегије. Искористите актуелне догађаје и изокрећите њихове импликације тако да подржавају вашу позицију. Никад не дозволите да добра криза пропадне.

8) Претња је обично више застрашујућа од саме ствари

Ова тактика иде руку под руку са правилом бр 1. Перцепција је реалност. Дозволите вашој опозицији да потроши сву своју енергију у очекивању непремостивих проблема. Изгледност лошег лако трује ум и доводи до деморализације.

9) Главни предуслов тактика је развијање операција којима ће се одржавати сталан притисак на опозицију.

Циљ овог притиска је да натера опозицију да реагује и прави грешке неопходне за крајњи успех кампање.

10) Ако притискате довољно јако и дубоко, проломиће се на другој страни.

Као алат теренских активиста, Алинскијева тактика се, историјски гледано, користи ( нпр, од стране радничких покрета или специјалиста за тајне операције ) да натера опозицију да реагује насиљем над активистима и тако доведе до симпатија јавности према ствари активиста. Данас, лажни (или кооптирани) покрети и револуције користе ову технику како у расправи, тако и у испланираним уличним протестима и побунама ( недавни пример Сирије).

11) Цена успешног напада је конструктивна алтернатива

Никада не дозволите да непријатељ освоји поен јер сте ухваћени без решења проблема. Данас се ово често и на офанзиван начин користи против легитимних активиста, као што су противници Федералних резерви. Пожалите се да ваш противник само „указује на проблеме“. Захтевајте да понуди не само „решења“ већ Решење. Очигледно, нико нема Решење. Кад противник не произведе чудо које сте тражили, целу његову тезу и све чињенице одбаците као бесмислене.

12) Изаберите мету, замрзните је, персонализујте и поларизујте.

Исеците јој мрежу подршке и изолујте је од саосећања. Присталице мете ће се открити. Крените на поједине људе, а не организације или институције. Људима се науди брже него установама.

Следећи пут када гледате неку дебату на масовним медијима пажљиво посматрајте медијске свезналице. Вероватно ћете видети многе, ако не и све тактике, како се примењују над неким невинашцем које би да каже истину.

Први део: О дезинформисању (1)
У наставку: Интернет методе дезинформисања и Како зауставити дезинформисање

Аутор: Брендон Смит
Извор: thesleuthjournal
Превео: Александар Јовановић

Магацин.орг