Стални монитринг у Антарктику не потврђује хипотезу о глобалном отопљавању

Према његовим речима, огромна маса података, које истраживачи Антарктика добијају са научно-истраживачких бродова и пет станица, које раде читаве године, као и анализа промена ледене ситуације, сведоче о цикличности промена климе, а не о глобалном отопљавању као стабилној тенденцији.

Лукин је испричао о необично тешкој леденој ситуацији око станице Новолазаревскаја, што потврђује његово мишлење. Ове године непомична ледена поља, дебела 2 до 3 метра, била су удаљена 18 километара од обале, док су претходних година бродови прилазили станици чистом водом.

Лукин је подсетио и на историјат освајања Северног морског пута у Арктику.

1932. године том трасом самостално, без подршке ледоломаца, пловио је брод „Сибирјаков“, 1933. године ледоломац „Чељускин“ је срео ледену препреку само 15 километара од Беринговог мореуза. Пре тог периода, почетком 20. века, хидрографско истраживање тог рејона се оставривало само помоћу ледоломаца. После тога траса током више деценија била је приступачна само за ледоломце. Данас Северни морски пут постаје приступачан за пловидбу.

Да је Лукин у праву, потврђује ситуација са озонском рупом изнад Антарктика, о којој се много говорило и писало током дужег времена, међутим, после усвајања Монтреалске конвенције, која забрањује коришћење фреона-4, тема је нестала за светску јавност, мада је озонска рупа изнад Антарктика остала.

Без фреона неће радити ниједан фрижидер или клима-уређај, зато је „излаз“ био нађен. Фирма Дипон је предложила тржишту другу врсту фреона – фреон-141, који је четвороструко скупљи од свог претходника.

Зашто нико више не помиње озонску рупу? – поставља реторијско питање шеф РАЕ, те предлаже своју верзију одговора.

Дипон је вратио уложен у кампању за борбу против „убице озонског слоја“ новац, те су о озонској рупи престали да пишу и говоре. Друго питање – зашто изнад Арктика нема озонске рупе? Додуше, тамо повремено настају кидања озонског слоја, али брзо нестају, мада обим привредне делатности у Арктичком региону много већи него у Антарктику.

Шеф РАЕ сматра да се објашњење крије у концепцији о цикличности промена климе.

Глас Русије