Пракса завере: Операција Нортвудс, рани радови САД на лажним терористичким нападима (1)
САД планирале лажне терористичке нападе на грађане да би се добила подршка за рат против Кубе
Из књиге „Тело тајни“ Џејмса Бамфорда, Даблдеј, 2001, стр.82 и наредне.
Скенирао и уредио: NY Transfer News
„По мишљењу Лемницера, шефа Здруженог генералштаба, земљи би ишло далеко боље да су је генерали могли преузети.“
За оне војне официре који се још нису били преломили, крпарија Кенедијеве администрације с Заливом свиња је била последња кап. “ Фијаско с Заливом свиња је срушио ограду“, каже један извештај из тог времена. „Председник Кенеди је извргнут руглу од стране суперпатриота као шеф типа „нема победе“ … Крајња десница је постала врело предлога рођених из фрустрације а изношених у име борбе против комунизма … Команданти у активној служби били су домаћини антикомунистичких семинара у својим базама и присуствовали или говорили на десничарским састанцима на другим местима.“
Иако то тада нико у Конгресу није могао да зна, Лемницер и Здружени генералштаб су тихо прешли црту.
Према тајним и дуго скриваним документима прибављеним за „Тело тајни“, Здружени генералштаб је сачинио и одобрио можда најпрљавији план икада направљен од стране америчке владе. У име антикомунизма, они су предложили покретање тајног и крвавог рата против тероризма у својој земљи како би се америчка јавност навела да подржи лоше замишљен рат што су требали да га покрену против Кубе.
Под шифрованим називом Операција Нортвудс, план, који је имао писмено одобрење председника и сваког члана Здруженог генералштаба, позивао је на убијање невиних људи по америчким улицама; на потапање чамаца са избеглицама с Кубе на отвореном мору; да се покрене талас виолентног тероризма н у Вашингтону, Мајамију и другде. Људима би се смештали бомбашки напади које нису извршили; отимали би се авиони. Уз лажне доказе, за све ће се кривити Кастро, дајући Лемницеру и његовим завереницима изговор, као и јавну и међународну подршку, потребну да покрену свој рат.
Идеја можда заправо потиче од председника Ајзенхауера у последњим данима његове администрације. Са хладним ратом врелијим него икада и недавним У-2 скандалом свежим у сећању јавности, стари генерал је хтео да оде са победом. Очајнички је желео да нападне Кубу у недељама пред Кенедијеву инаугурацију. И заиста, Лемницеру и другим сарадницима је 3. јануара у свом кабинету рекао да би кренуо против Кастра пред инаугурацију само кад би му Кубанци пружили стварно добар изговор. Затим, и како се крај мандата ближио, Ајзенхауер је набацио идеју. Ако Кастро не успе да обезбеди тај изговор, можда би, рекао је он, Сједињене Америчке Државе „могле да смисле нешто што би било генерално прихватљиво“. Оно што је Ајзенхауер сугерисао јесте да му се обезбеди повод: бомбардовање, напади и саботаже тајно спроведени против САД од стране Сједињених Америчких Држава. Њихова сврха би била да оправдају покретање рата. То је био опасан предлог очајног председника.
Иако се такав рат није десио, идеја код генерала Лемницера није загубљена. Он и његове колеге су били фрустрирани Кенедијевим пропустом да одобри њихов план и љути на Кастра што им није пружио изговор да нападну.
Можда је кап што је прелила чашу пала током састанка у Белој кући 26. фебруара 1962 године. Забринут што разни планови тајних акција генерала Лансдејла постају све уврнутији и што не воде нигде, Роберт Кенеди му је рекао да баци све те антикастровске покушаје и да се у наредна три месеца сконцентрише стриктно на прикупљање обавештајних података о Куби. А то је за Лансдејла био понижавајући пораз, генерал је био више навикнут да га хвале, а не презиру.
Како су браћа Кенеди изненада постали „меки“ према Кастру, Лемницер је могао да види како му прилика да нападне Кубу убрзано измиче. Покушаји да се изреволтира кубанска јавност и наведе на побуну су пропали, а Кастро, нажалост, изгледа да нема намеру да покрене било какав напад на Американце или њихову имовину. Лемницер и други шефови штабова знали су да им је само једна опција преостала да обезбеде себи рат. Морају да преваре америчку јавност и светско мњење да замрзи Кубу толико да, не само да пристане, већ да инсистира да он и његови генерали покрену рат против Кастра. „Светско мнење и форум Уједињених нација“, каже се у тајном документу Здруженог генералштаба, „треба да повољно утичу на развијање међународне слике о кубанској влади као безобзирној и неодговорној, алармантној и непредвидивој претњи миру на западној хемисфери“.
Операција Нортвудс је позивала на рат у којем би многи патриотски Американци и невини Кубанци умрли бесмисленом смрћу, све да би се задовољио его уврнутих генерала у Вашингтону, сигурних у својим домовима и лимузинама што су платили порески обвезници.
Једна од озбиљно размотраних идеја укључује лансирање Џона Глена, првог Американац у орбити око Земље. Дана 20. фебруара, 1962, Глен је требао да полети из Кејп Канаверала у Флориди на свој историјски пут. Лет је требао да завијори америчке врлине истине, слободе и демократије у орбити високо изнад планете. Али Лемницер и његови начелници су имали другачију идеју. Предложили су Лансдејлу да би ракета требало да експлодира и убије Глена, а „циљ је да се обезбеди неопозив доказ да … кривица лежи на комунистима Кубе [sic]“.
Ово ће бити постигнуто, Лемницер је наставио, „фабриковањем разних доказа који би доказали да су електронске сметње биле дело Кубанаца“. И тако, као што је НАСА била спремна да пошаље првог Американца у свемир, Здружени генералштаб је био спреман да искористи могућу смрт Џона Глена као изговор да покрене рат.
Глен је узлетео у историју без незгоде, остављајући Лемницера и начелнике да смишљају нове завере, које су, како је предложено, требале да се материјализују „у року од наредних неколико месеци.“
Међу препорученим акцијама била је и „серија добро координираних инцидената у и око“ базе Ратне морнарице САД у заливу Гвантанамо на Куби. Ово је укључивало облачење „пријатељских“ Кубанаца у кубанске војне униформе који ће „започети нереде у близини главне капије базе. Други би се претварали да су саботери унутар базе. Муниција би била дигнута у ваздух, подметнут пожар, авиони саботирани, минобацачимаа би се оштетиле инсталације у бази“.
Предложене операције биле су све претераније. Друга је тражила акцију сличну злогласном инциденту из фебруара 1898, када је у експлозији на оклопњачи Мејн у луци Хаване погинуло 266 америчких морнара. Иако тачан узрок експлозије никада није утврђен, она је изазвала Шпанско-амерички рат са Кубом. Подјарени смртоносном експлозијом, више од милион људи се добровољно пријавило за рат. Лемницер и његови генерали су изашли са сличним планом. „Дићићемо у ваздух амерички брод у заливу Гвантанамо и окривити Кубу“, предложили су, уз: „Списак жртава у америчким новинама би изазвао користан талас националног огорчења.“
Чинило се да нема граница њиховом фанатизму: „Могли бисмо да развијемо комунистички кубански терор на подручју Мајамија, у другим градовима Флориде, па чак и у Вашингтону“, написали су. „Кампања терора могла би се усмерити на кубанске избеглице што траже уточиште у Сједињеним Државама.
„Могли бисмо да потопимо брод пун Кубанаца на путу за Флориду (стварном или симулираном). . . . Могли бисмо да подстакнемо покушаје убиства кубанских избеглица у САД, тако израњаваних да би се случајеви широко публиковали.“
Предложени су бомбашки напади, лажна хапшења, отмице:
„Екплозија неколико пластичних бомби на пажљиво одабраним местима, хапшење кубанских агената и објављивање препарираних докумената поткрепило би кубанско ангажовање и било би од помоћи у пројектовању идеје о неодговорној влади.“
„Могла би се искористити осетљивост Ратног ваздухопловства Доминиканске Републике на упаде у свој национални ваздушни простор.“ Кубански“ Б-26 или Ц-46 авион могао би да ноћу запали шећерну трску. Биле би пронађене запаљиве материје из совјетског блока. Ово би могло да се изведе у комбинацији са ‘кубанским’ порукама комунистичком подземљу Доминиканске Републике и „кубанским“ испорукама оружја које би се нашле или пресретнуле на плажи. Употреба МиГ авиона од стране америчких пилота може да обезбеди додатне провокације.“
„Покушаји отмица цивилних ваздухоплова и морских пловила могле би да се настављају као узнемиравајуће мере које толерише Влада Кубе.“
Међу најразрађенијим шемама је било „креирање инцидента који ће убедљиво доказати да је кубански војни авион напао и оборио чартер цивилни авион на путу од САД до Јамајке, Гватемале, Панаме или Венецуеле. Дестинација ће бити изабрана тако да план лета подразумева да ће авион прелетети Кубу. Путници могу бити група средњошколаца на одмору или било која група лица са заједничким интересом да би се одлучила на лет чартерском нередовном линијом.“
Крај првог дела
Извор: http://whatreallyhappened.com/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@
Телефон: 062 854 13 28
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
