Б92: (Не)синхрона спољна политика Србије – састанци и са Меркеловом и са Лукашенком

Београд — Спољна политика Србије наредних дана иде у два правца. Државни званичници разговарају с Меркеловом у Берлину, а у Београду с председником Белорусије.

Долазак белоруског лидера Александра Лукашенка, чија је земља под санкцијама Европске уније, наводи на утисак да се спољна политика Србије не води усклађено на Андрићевом венцу и у Немањиној улици. Међутим саветница председника Србије за медије каже да је та посета договрена одавно.

„Посета је уговорена јако давно. Председник се консултовао са европским амбасадорима о тајмингу посете и заиста ту није било никаквог проблема. То је једно традиционално пријатељство које траје више од двадесет година и ми имамо заиста сјајне билатералне односе. Он ће доћи да се виде начини како да се економски односи још више унапреде“, казала је Станислава Пак.

Она додаје да и премијер Србије одраније зна за посету Лукашенка. „Наравно да је био обавештен и наравно да то подржава. Значи, спољна политика је јединствена. Ако ту постоји некаквих недоумица, заиста бих желела да вас разуверим. Дакле, комуникација је стална и спољна политика је синхрона и јединствена“, истиче Станислава Пак.

С друге стране, некадашњи амбасадор Србије у Украјини и члан форума за међународне односе Душан Лазић истиче да Србија не може да седи на две столице. „Главно питање је да ли је то у суштини једна политика која изражава интересе једног поузданог партнера, или је да тако кажем једна политика једне земље врдаламе“, каже он.

Лазић наводи да има истине у ставу да је Србија превише мала економски и политички да би уводила санкције неким другим земљама, али и додаје да ће доћи тренутак када ће морати да се определи за једну страну.

„За време Јануковића Украјина је један дужи период водила управо политику седења на две столице и видели смо како се за ту земљу и тај народ то трагично завршило или ће се завршити. Из тога би могли да извучемо одређене поуке и за нашу политику“, додаје Лазић.

До извлачења поука чини се да Србија и даље остаје, с правом или не, окренута и ка Бриселу и Вашингтону, али и ка Москви и источним земљама.

(Б92)