Медији све више утичу на избор хране

БЕОГРАД – Поред културе, традиције и обичаја као битних фактора који утичу на избор намирница које користимо у исхрани, у последње време велики утицај на наше одлуке имају и медији, казала је начелник Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије Јелена Гудељ Ракић.

Поруке које се преносе преко медија веома се чују, виде и усвајају почевши од најранијег узраста и имају велики утицај на формирање ставова и понашања највише деце и младих, казала је она новинарима у оквиру интерактивног семинара – радионице за експерте из Србије и Италије на тему „Храна и наука: институције, здравство, култура“

Према њеним речима, дете већ са шест месеци може да препозна слику, а устаљивање у избору одређених врста хране остварује се у израсту између девете и 11 године.

Такође, најранији и велики утицај на децу медији имају кроз цртане филмове и рекламе које се емитују између њих.

Гудељ Ракић је објаснила да утицај медија може бити и позитиван и негативан – поруке које добијамо преко медија могу бити експлицитне, али и имплицитне када наговештавају који ефекат или какав резултат ћете имати ако користите или не неку врсту хране.
„Веома важан сегмент је медијска писменост посебно деце и младих како би они могли да раздвоје оно што су значајне поруке за њих и оно што је покушај произвођача да само продају свој производ“, додала је Гудељ Ракић.

Говорећи о стицању здравих навика у исхрани, Гудељ Ракић је казала да се оне стичу у породици, те да због тога фокус треба да буде на породичној исхрани, неговању заједничког доручка код куће, окупљања за столом за време породичног ручка без обзира на брз темпо живота и мало времена.

Осим тога, требало би се вратити неком традиционалном начину куповине и припреме хране, јер све оно што је инстант није добро за наше здравље, истакла је она подсетивши на изреку „без обзира ко је отац болести, неправилна исхрана је мајка“.

Представник Института за хигијену и технологију меса Слободан Лилић је казао да је у данашње време, због стила живота, потребно да се храна реформулише, што значи да се у прерађеној храни нађе што мање масти, шећера и соли.

Такође, како је навео, постоји и храна са додатном вредносцћу обогаћена омега три масним киселинама, витамнима и минералима.
„Раније је со била веома важна за конзервисање хране и њего одржавање и транспорт на веће удаљености, међутим појавом других метода конзервисања, као што су топлотна обрада и хлађење, со има све мању улогу“, указао је Лилић.

И поред тога, људима је со потребна, те је препорука да се дневно уноси до 1.500 милиграма натријума дневно, а толеришући унос је 2.300 милиграма.

Лилић је упозорио да модеран човек уноси око 3.500 милиграма натријума дневно што доводи до појаве есенцијалне хипертензије и смањења еластичности крвних судова, а консекветно томе до појаве кардиоваскуларних обољења као што сту инфаркт миокарда.

Постоји, према његовим речима, више начина да се смањи со у храни, међутим треба водити рачуна и о задовољавању укуса потрошача.

Со у производима од меса може се смањти за 30 до 50 одсто, а већ све преко тога доводи до појаве горког укуса, што потршаче одбија од тих производа, објаснио је Лилић. Смањење соли је, према његовом мишљењу изазов за индустрију хране, а циљ је да се до 2016. године со у производима од меса смањи за око 15 одсто.

Како је навео, у ЕУ постоје комитети који се баве смањивањем соли у храни, што има и своју економску оправданост. Свако смањивање соли доводи до мање трошкова за лечење кардиоваскуларних обољења, па се могу остварити и милионске уштеде, закључио је Лилић.

Танјуг