Ревизија историје води у нову катастрофу

dru-revizija

Већ цео век трају покушаји да се највеће жртве Првог светског рата прогласе кривцима. Ниједан образован историчар нема дилему о одговорности Немачке и Аустроугарске

НАЈНОВИЈИ обрт у интерпретацији Великог рата гласи да за њега нико није крив, бар не међу чланицама Европске уније. Војници су се просто нашли на бојним пољима и само су желели да се врате кућама, закључио је део савремених политичара, ради мира у кући на Западу. Кривци су морали да буду пронађени изван ЕУ и НАТО, па су политичари упослили своје историчаре и медије да их открију, иронично констатује др Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије.

– Та историографија „прања руку“ зарад јединства Европе и НАТО пронашла је кривце за рат ван граница Европске уније, на истом месту где су их 1914. означили Беч и Берлин. Кривица за рат пребачена је на Србију и Русију, што и није тежак задатак. Србија је европски парија од деведесетих обележен за све замисливе кривице, а Руси су традиционално у средњоевропском и англосаксонском свету појам с негативним одређењем, без обзира на идеологију – каже др Бјелајац, писац прве стручне књиге о манипулацијама историографијом Великог рата „1914-2014. – Зашто ревизија“. Реч је о динамичном прегледу и анализи тајне политике, завера, пропаганде, замене теза, обмана, крађе и фалсификовања докумената, издаје и удвориштва, што траје већ цео век.

– Ревизионизам је почео пре него што је проговорило оружје, тврдњама Беча и Берлина да су „присиљени да уђу у одбрамбени рат“. Ко погледа карту тадашње Европе и упореди величину Србије с овим царевинама, лако уочава ко је говорио неистину. И онда и сад. Ниједан класично образован историчар нема дилему о одговорности Немачке и Аустроугарске за Велики рат. Проблем је у веома агресивној мањини која добија политичку подршку и медијску промоцију стварајући устисак да су ревизијом открили нешто ново и да њихова прича ужива општи консензус – сматра др Бјелајац.

Он наглашава да у јавности одавно постоји рефлекс неповерења и задршке према „великим истинама“, које саопштавају политички ауторитети или ауторитети силе. Зато се за манипулацију јавношћу ангажују „независни“ интелектуалци.

– Ови злоупотребљавају ауторитет знања и спинују јавно мњење. То је најперфиднији и најопаснији вид пропаганде, јер му просечно или испотпросечно образована маса поклања безрезервно поверење. Политички естаблишмент увек избацује на површину одређени број оваквих „научних“ промотера његове политике, који нису бројни али су врло агресивни. Сетимо се Ноела Малколма и његових колега с Оксфорда, писаца инстант-историја, који су употребљавани током рата у БиХ и на КиМ. Слична је ситуација с ревизионистима Великог рата, који се баве тим послом због националних фрустрација, политичких убеђења или материјалних интереса. То није питање науке, већ људског

поштења – каже др Бјелајац.

Он наглашава да озбиљни светски историчари врло оштро реагују на покушаје политичке ревизије узрока Првог светског рата.

– Ако се прихвати метод ревизије узрока и разлога за Валики рат, онда је направљен предложак за ревизију узрока Другог светског рата. Сада смо на пола корака од тога. Ревизионисти доказују да је Русија крива за Први светски рат јер 1914. није пустила Србију низ воду. На исти начин неко сутра може да каже да су Велика Британија и Француска изазвале Други светски рат објавом ратног стања недужној Хитлеровој Немачкој, због „неке тамо“ Пољске. Таква мерила неизбежно воде у нову кататстрофу – упозорава др Бјелајац.

 

ПРЕВРТЉИВИ КРИСТОФЕР КЛАРК

Књига историчара Кристофера Кларка са Кембриџа „Месечари: Како је Европа ушла у рат 1914.“ у Немачкој је 2013. проглашена књигом године, а аутор је од немачке владе добио одликовање. Др Бјелајац објашњава да је Кларк у награђеној књизи доказивао кривицу Србије не само за Први светски рат, већ и за Царински рат, кад се нашла под тоталним санкцијама Аустроугарске, као и за анексиону кризу кад је Беч противно међународним договорима припојио Босну Аустрији.

– Што је најважније, Кларк открива да је мала Србија била инструмент Русије, која је прави подстрекач Великог рата. Исти Кларк је пре десетак дана на скупу историчара у Београду, у српским медијима говорио сасвим супротно, готово удворички. То говори о карактеру аутора. Нажалост, није важно оно што је причао у Београду, већ што је написао у књизи из које ће деца на Западу да уче о Србији – каже др Бјелајац.

Б. Субашић – Новости