Загреб и црква дочекали ратног злочинца и убицу деце као хероја (ВИДЕО)
Ратни злочинац Дарио Кордић јуче је слетео у Загреб. На аеродрому су га осим породице дочекали и представници Католичке цркве, свештеници и часне сестре, а сисачки бискуп Владо Кошић у једном тренутку је повео кратку молитву.
Према најавама у загребачкој катедрали требала је да се одржи и миса захвалница на изричиту жељу ратног злочинца Дарија Кордића. Он је био потпредседник и члан председништва Хрватске заједнице Херцег-Босне, а касније Хрватске Републике Херцег-Босне, а једно време је био и председник Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине (ХДЗ-БиХ).
Дарио Кордић, између осталог, одговоран је и проглашен кривим за ратни злочин у селу Ахмићи где су припадници ХВО-а су 16. априла 1993. године, извршили ратни злочин против човечности. Био је то највећи покољ у сукобу Бошњака и Хрвата.
У петак, 16. априла, у 5,30 ујутро, ХВО је истовремено напао насеља Витез, Стари Витез, Ахмићи, Надиоци, Шантици, Пирићи, Новаци, Путиш и Доња Вечериска. Хрватски становници тих села су правовремено упозорени о нападу, а неки су чак и учествовали у њему. Хрватске жене и деца су евакуисани дан пре борби. Тог јутра, ХВО возила блокирала су главне путеве, а напад је започео са три стране да би се становништво у бегу усмерило према југу где су војници чекали и пуцали на људе.
Мале групе од око пет до десет војника ишле су од куће до куће, палили их и убијали, или терали мештане. На крају, Ахмићи су тешко разорени. Убијено је 116 особа, од чега су 32 били жене, а 11 деце млађа од 18. Најмлађа жртва је била тромесечна беба, а најстарија 81-годишња жена.
Отприлике од новембра 1991. до марта 1994. године, Дарио Кордић, заједно с разним члановима ХДЗ-БиХ, ХЗ Х-Б/ХР Х-Б и ХВО-а и њиховим вођама, оружаним снагама и агентима, проузроковао, планирао, подстицао, наређивао или починио, или помагао и на други начин подупирао планирање, припрему или извршење злочина против човечности, односно распрострањених или системских прогона цивила босанских Муслимана на политичкој, расној, националној или верској основи, по целој ХЗ Х-Б/ХР Х-Б и опшини Зеница, на територији Босне и Херцеговине.
Та кампања распрострањених или системских прогона почињена је, извршена и спроведена на следеће начине:
– Нападима на градове, градиће и села настањена цивилима босанским Муслиманима.
– Убијањем и наношењем тешких повреда или штета цивилима босанским Муслиманима, укључујући жене, децу, старије и немоћне особе, за време и након тих напада.
– Охрабривањем, подстицањем и промовисањем мржње, неповерења и раздора на политичкој, расној, националној или верској основи, путем пропаганде, говора и на други начин.
– Издвајањем, лишавањем слободе и затварањем босанских Муслимана на политичкој, расној, националној или верској основи.
– Отпуштањем и смењивањем босанских Муслимана с државних, општинских и других положаја.
– Присиљавањем, застрашивањем, терорисањем и присилним пресељавањем цивила босанских Муслимана из њихових домова и села.
– Физичким и психичким злостављањем, нечовечним делима, нечовечним поступањем, присилним радом и ускраћивањем ствари основних за живот, као што су примерена храна, вода, смештај и одећа, босанских Муслимана који су лишени слободе или затворени.
– Коришћењем босанских Муслимана који су били лишени слободе или затворени за копање ровова.
– Коришћењем босанских Муслимана који су били лишени слободе или затворени за таоце и живи зид.
– Безобзирним и опсежним разарањем и/или пљачкањем зграда, пословних објеката, личне имовине и стоке цивила босанских Муслимана.
– Разарањем и намерним наношењем штете муслиманским верским и образовним институцијама.
(Телеграф, Индеx)