Тајанствена група Билдерберг после Србије креће и на Русију?

Дакле, пре неколико дана је окончан годишњи састанак тајанствене групе Билдерберг, на коме је узело учешће око 150 људи, и то претежно политичара, монарха и челника великих светских компанија, који сигурно не владају баш целим светом, како се за њих обично говори, али свакако без сумње управљају његовим великим делом, и то првенствено Америком и Европом. Отуда би било занимљиво да се у најкраћим цртама подсетимо – ко је група Билдерберг која има толики утицај на дешавања у Европској унији, у коју стреми и Србија?

Укратко, ради се о неформалној групи од пар стотина моћника из света политике, медија и бизниса, који се на скуповима строго затвореног типа састају у луксузним хотелима и дворцима да би дискутовали о актуелним светским проблемима и предлагали путеве њиховог решења. Наравно, то не би било ништа чудно, да се којим случајем њихови предлози и закључци до сада нису, на неки волшебан начин, скоро у правилу претварали у стварност, што више говори у прилог чињеници да се ради о стварним владарима западног света, него што то говори о њиховим способностима предвиђања будућности.

Конкретно, група Билдерберг је расправљала о Југославији уочи сукоба на балканским просторима 1990-их година, исто као и уочи бомбардовања Србије, што благо речено представља непријатну „коинциденцију“. Такође, познат је податак да су са Билдербершком групом били повезани такорећи сви људи који су били умешани у југословенску кризу, попут Ричарда Холбрука, Мадлен Олбрајт, челника НАТО Хавијера Солане, лорда Карингтона и Бернара Кушнера, а за све њих је било карактеристично да нису остали у нимало добром сећању српског народа. Штавише, постоји опште уверење да је група Билдерберг пружила активну подршку разбијању Југославије и учествовала у креирању политике Запада према Србији, за коју би се могло рећи све друго, осим да је била добронамерна.

А када је реч о овогодишњим темама о којима је расправљала та контроверзна група владара из сенке, опет су се гле чуда, бавили „неподобним“ словенским земљама са Истока, али овог пута са Украјином и Русијом. Тако су ових дана, како тврде посматрачи и аналитичари, предмет њихових дебата били између осталог гасни споразум између Русије и Кине, као и украјинска криза. При том није тешко закључити какве су заузели позиције, ако се узме у обзир да су чланови Билдерберга и такви политичари попут Карла Билта, који је познат по изјави да „Православље представља највећу опасност за западну цивилизацију“, те по својој забринутости да „Путин прави православни бастион против Запада“.

И мада Билдерберг не представља никакву демократски изабрану структуру, а још мање некакав званични орган власти Европске уније, па чак ни саветодавно тело, ипак остаје чињеница, на основу досадашњих искустава и свега што се зна о њему, да Билдерберг „мисли“ у име читавог Запада, и у неформалном смислу представља његову главу. А из тога проистиче логички закључак – да ће и Србија на свом европском путу све више морати да мисли туђом главом, па макар и на сопствену штету.

Ратко Паић – Глас Русије