Пол Крејг Робертс: „У Америци су мржња и неговање мржње здраво и добро. Али ни једна морална врлина није.“

dr-paul-craig-roberts

Састанак Г-7 и 70-годишњица искрцавања савезника у Нормандији је распршила сваку сумњу, ако је икакве било, да западни „лидери“ живе у свету сопствених фантазија и лажи.

Њихово пригодно кевтање би довољно да прснеш од смеха. Обама и његов пудл Камерон су искрцавање у Нормандији 6. јуна 1944 описали као „највећу ослободилачку силу коју је свет икада видео“ и тако за пораз Хитлера приписали све заслуге САД и Британији. Нису ни поменули Совјетски Савез и Црвену армију, што су се три године пре искрцавања у Нормандији борили и победили Вермахт.

Немци су изгубили Други светски рат у бици за Стаљинград, вођеној од 23. августа 1942 до 2. фебруара 1943, када се већи део остатака моћне немачке Шесте армије предао, укључујући 22 генерала.

Деветнаест месеци раније највећа инвазија сила која се икада окупила на планети Земљи напала је Русију преко фронта од хиљаду миља. Три милиона елитне немачке војске; 7500 артиљеријских јединица, 19 оклопних дивизија са 3000 тенкова, 2500 авиона и газило је преко Русије 14 месеци.

До јуна 1944, три године касније, врло мало од ове силе је остало. Црвена армија ју је сажвакала и када су се „савезници“ (термин који очигледно не укључује Русију) искрцали у Француској, мало тога је остало да им се одупре. Најбоље снаге што су Хитлеру преостале биле су на руском фронту, који се распадао из дана у дан, како се Црвена армија приближавала Берлину.

Рат против Немачке је добила Црвена армија. Американци и Британци су се појавили када је Вермахт исцрпљен и у дроњцима могао да пружи мало отпора. Јосиф Стаљин је веровао да су се Вашингтон и Лондон држали ван рата до последњег минута и Русији оставили терет да се победи Немачка.

Холивуд и популарни писци су, наравно, покопали те чињенице. Американци имају свакакве филмове, као што је „Недостижни мост“, да опишу безначајне догађаје, без обзира на херојство, као прекретнице рата. Ипак, чињенице су јасне. Рат је добијен на Источном фронту и добила га је Русија. Холивудски филмова су забавни, али глупост.

Русија је поново на рубу изласка из „светске заједнице“, јер је Обамин план да заузме Украјину и Русију исели из њене црноморске базе на Криму доживео фијаско. Крим је био део Русије и пре него што су САД настале. Хрушчов, Украјинац, углавио је Крим у Украјинску Совјетску Социјалистичку Републику 1954, када су Русија и Украјина биле део исте земље.

Када је од Вашингтона наметнута марионетска влада у Кијеву недавно објавила да укида употребу руског језика, кад је почела да хапси Украјинце с двојним руским држављанством и да руши руске ратне споменике посвећене ослобођењу Украјине од нациста, људи с Крима су искористили гласачку кутију да се дистанцирају од марионетске владе Вашингтона у Кијеву, прво гласајући за своју независност и потом гласајући за спајање са матицом.

Вашингтон, и друге Г-7 земље по наређењу Вашингтона, описује овај чин самоопредељења Крима – који је директно упоредив са чином самоопредељења проглашеним од стране британских америчких колонија – као случај „руске инвазије и анексије“. Слични напори да се дистанцира од Кијева су у току на другим бившим руским територијама које данас обухватају источну и јужну Украјину. Вашингтон је самоопредељење у источној и јужној Украјини поистоветио са „тероризмом“ и подстакао своје марионете у Кијеву да користе војно насиље против цивила који протествују. Разлог за брендирање сепаратиста „терористи“ је да је ОК да их убију.

За било ког образованог човека је чудно кад председник Сједињених Америчких Држава и титуларни шефови држава Западне Европе такве бестидне лажи причају целом свету. Свет има историчаре и свет има народа чије знање знатно премашује капацитете „мејнстрим медија – Министарства пропаганде, или, како их је Џералд Селенте брендовао, „преститутки“. Какогод их назвали, западни медији су колекције добро плаћених курви. Лажу за новац, позивницу за вечеру и да одрже говор за велики хонорар, за уговор за књигу под добрим условима.

Знам. Покушали су да ме регрутују.

Обратите пажњу како уско Вашингтон дефинише „светску заједницу“. „Светска заједница“ се састоји од Групе од 7. То је то. Седам земаља чине „светску заједницу“. „Светска заједница“ се састоји од шест белих земаља и марионетске државе Вашингтона, Јапана. „Светска заједница“ је САД, Канада, Британија, Немачка, Француска, Италија и Јапан. Осталих 190 земаља  нису део „светске заједнице“ Вашингтона. По доктрини неоконзервативаца, оне нису чак ни део човечанства.

„Светска заједница“ нема становника појединачних искључених земаља, као што су Кина или Индија. Нисам правио рачуницу, али вероватно је територија само Русије већа од копнене масе „светске заједнице“.

Дакле, шта је то „светска заједница“ ?

„Светска заједница“ је скуп америчких вазала. Британија, Француска, Немачка су биле важне на сцени 20. века. Њихова историја се учи на универзитетима. Становништво је имало пристојан животни стандард, иако не сви грађани. Њихова прошлост је разлог њиховог садашњег значаја.

У ствари, ове земље је напред погонила историја, или историја важна Западу. Јапан, као привезак Вашингтона, покушао да постане „западни“. Невероватно је како су поносни ратници постали ништа.

Добро, како сам најзад престао да се смејем због претпостављене непостојеће улоге Русије у победи над Хитлером, вратимо се састанку Г-7. Велики догађај, Big Happening овог састанка је било искључивање Русије и скупљање с Г-8 на Г-7.

Ово је био први пут у 17 година да Русији није дозвољено да учествује на састанку групе које је Русија чланица. Зашто?

Русија је кажњена. Русија се изолује од 7 земаља за које Будала из Беле кућа мисли да представљају „светску заједницу“.

Обама је љут што су Савет за националну безбедност и морони које је поставио у Стејт департмент и УН толико необразовани да нису знали да се велики део Украјине састоји од бивших руских покрајина, Русима насељених. Ови неуки Обама-именовани морони су мислили да могу да зграбе Крим, избаце Русију и оставе је без приступа Средоземљу, тако да не буде у стању да држи своју поморску базу Тартус у Сирији – да лакше буде Вашингтону да Сирију нападне.

Крим је био део Русије од кад га је повратила од Татара. Сећам се етничке групе Тартера,или Татера, с моје посете гробу Тамерлана Великог (Тимура, како је такође познат) у Самарканду пре 53 године. Данас је Тамерланов град реновиран као туристичко место. Пре 53 године је било пусто место у рушевинама, обрасло дрвећем што расте из врхова минарета.

Како Обамин план да освоји Украјину није успео, као што је био неуспешан и сваки други његов план, портпарол Вашингтона за безусловно приватне интересе је уграбио прилику да демонизује Путина и Русију и да поново покрене Хладни рат. Обама (и његова група од 7 лутака или поданика) је искористио прилику да угрози Русију са стварним санкцијама, уместо са садашњим пропагандним санкцијама које немају ефекта. Према Обами и његовом британском пудлу, Путин мора да некако спречи руско становништво источне и јужне Украјине да протестовује због подређености неофашистичкој влади из Кијева иза које стоји Вашингтон, или …

Путин би требало да прихвати олигарха, бившег министра у влади коју је Вашингтон збацио, кога је поставио на место председника после лажног гласања на које је изашао мали проценат становништва. Путин треба да корумпираног олигарха цмокне у оба образа, плати украјинске рачуне за природни гас и опрости дугове. Осим тога, Русија треба да одбаци Кримљане, избаци их из њиховог поновног јединства са Русијом и преда их неонацистичком Десном сектору да их елиминише као одмазду за руску победу над нацистичком Немачком, за коју су се неки западни Украјинци борили. Заузврат, Вашингтон и НАТО ће поставити противбалистичке ракетне базе на границу Украјине са Русијом у циљу заштите Европе од непостојећих иранских нуклеарних интерконтиненталних балистичких ракета.

Ово би требало да за Русију буде неопевано добар посао.

Обама режим је искористио своје добро плаћене невладине организације у Украјини да збаци изабрану, демократску владу, владу не више корумпирану од оних у западној или источној Европи или у Вашингтону.

Политички морони у чијим су рукама Енглеска, Француска, Немачка и Италија машу песницама према Русији, претећи јој са више, овај пут стварних, санкција. Да ли ови морони заиста желе да им се снабдевање енергијом одсече? Нема изгледа, упркос тврдњама пропаганде, да их Вашингтон снабдева енергијом од које зависи немачка индустрија и да се Европљани зими не смрзну.

Санкције Русији ће уништити Европу и имају мало, ако их има, утицаја на Русију. Русија већ креће, са Кином и земљама БРИКС-а, ван платног механизма долара.

Кад потражња за доларима падне, пашће и вредност долара. У почетку, Вашингтон ће бити у стању да натера своје вазале да подрже долар, али на крају то ће постати немогуће.

Оно што раде Будала из Беле куће, неонацификовани Савет за националну безбедност и покорни Конгрес јесте подржавање и потврђивање политике засноване на охолости и ароганцији што САД гурају ка бездану.

Амбису као црна рупа, из које не излазите.

Лажи су му толико очигледне и транспарентне да Вашингтон уништава свој кредибилитет. Размислите о НСА шпијунирању. Документи које су објавили Сноуден и Гринвалд јасно говоре да Вашингтон шпијунира не само државне лидере и обичне људе, већ и страни пословни свет, како би се унапредили комерцијални и финансијски интереси САД. Нема уопште сумње у то да САД краду кинеске пословне тајне. А шта Вашингтон ради? Вашингтон не само да негира оно што документи доказују, већ преокреће оптужбу и оптужује пет кинеских генерала за шпијунирање америчких корпорација.

Једина сврха ових оптужница врховног тужиоца САД јесте пропаганда. Оптужнице су иначе потпуно бесмислене, не само лажне. Кина није хтела да преда пет кинеских генерала лажовима у Вашингтону. За медије преститутке прича је начин да се скрене пажња са НСА шпијунирања. Кина је као кривац заменила НСА.

Зашто Кина, Бразил, Немачка и свака друга земља не издају налоге за хапшење највиших званичника НСА, Обаме и за чланове надзорног одбора Конгреса? Зашто друге земље увек дозвољавају да Вашингтон контролише објашњење са пропагандним првим ударом?

Американци су веома осетљиви на пропаганду. Изгледа да за њу имају посебно изграђен укус. Размислите о мржњи изливеној на Боуа Бергдала, америчког војника управо размењеног у размени заробљеника САД са талибанима. Мржња и крвожедност медијских преститутки учинили су да Бергдалов родни град откаже прославу поводом његовог ослобађања. Мржња коју штампа пројектује на Бергдала се претворила у претње Хејлију, Ајдахо.

Шта је основа за нападе на Бергдала? Очигледно, одговор је да је Бергдал, као и професионална фудбалска звезда Пат Тилман, који је одбацио уговор од 3,6 милиона долара да би се пријавио у војску и отишао у Ренџере да брани слободу у Авганистану, случај сумње у рат. Првобитно је смрт Пата Тилмана приписана његовој херојској акцији и непријатељској ватри. Онда се испоставило да је Тилман жртва „пријатељске ватре“. Многи су закључили да је убијен, јер влада није желела да спортски херој проговори о рату. А како Бергдал више није на бојном пољу, мора бити убијен у штампи – попут Русије, Кине, Ирана, Путина, Асада, Кримљана и руског становништва у Украјини.

У Америци су мржња и неговање мржње здраво и добро. Али ни једна морална врлина није.

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: http://www.paulcraigroberts.org/2014/06/06/lies-grow-audacious-paul-craig-roberts/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп

Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
Миров лого  ekopokret-bez-gmo-smallПредставник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@gmail.com
Телефон: 062 854 13 28