ЦИГАНЛУК НА КОСОВУ

PDS, и друге партије које су од лабилних Срба на Косову и Метохији формирале америчке агенције не траже, и даље, неки ниво политичког познавања. Обично су људи, који су у таквим партијама, прилично неписмени, али довољно бахати. Ипак, ове партије су реалан извор прихода за људе који немају где другде да се запосле. Свештеници-присталице епископа Теодосија, који су се активно укључили у шиптарске изборе имају исту логику: „Теодосије јесте узурпатор, али и реалан извор прихода онима који му  безрезервно дају подршку.“ Овде их видимо да учествују у кампањи ПДС партије у Косовској Каменици.

Искрено према себи говорећи, удружења Срба која учествују у изборном процесу сепаратиста на Косову и Метохији не могу се назвати српским партијама, па чак ни шиптарским, већ за њих може да стоји једино епитет „циганске“. Дакле, „циганске“ не у смислу одређене националности, јер у Србији не постоји циганска националност, већ само српска, албанска, мађарска, ромска итд. Епитет „цигански“ користимо само у смислу означавања степена моралне свести. Када било који човек истакне свој морал на лицитацију у смислу: „Господине, дај шта даш, продајем морал јефтино!“, такав морал се може назвати „циганским“.

Ако су ’90. године биле године турбо-фолка и извртања руглу и кичу моралних вредности, те 90. године још трају на Косову и Метохији. Живот им је продужио НАТО пакт и његове марионете из Владе Србије, а животне сокове му обнавља и епархија, ако се епархијом може назвати, владике са инфантилним беседама, господина Теодосија, који је уз то и узурпатор исте. Срби на Косову и Метохији, који би требали да буду морална норма осталом Српству, а у својим ретким часним примерима бораца то и јесу, претворили су се једним својим делом у масовни циганлук који јурца за девизама страног окупатора. Овде мислимо на гласаче на шиптарским изборима. Талог овог циганлука се налази у партијама које се оснивају у окупаторској канцеларији коју називају „америчка амбасада у Приштини“ и њеним сателитима.

Ових дана се поново говори о „косовским изборима“. Потребно је да Срби дају свој формални пристанак, да учествују у прекрајању балканских граница на своју штету, за неку девизу и за продужење сопствене агоније. Ако народ не зна да је то што испија отров, требало би неко ко је стручнији од њега да му укаже на то да сам себе трује. У духовној сфери, тај неко би требало да буде духовни пастир, свештеник или епископ. Заиста, да ли се може догодити да неко изда св. Саву, цара Лазара, читаво православље, а да то не примети. Срби-гласачи на шиптарским сепаратистичким изборима све то издају, па по аутоматизму на њих пада и Кнежева клетва: „Ко не дошо’ на бој на Косово, од руке му ништа не родило… „, али да ли има да их неко посаветује да се, забога, не убијају. Има:

„…Самим изласком на ове изборе, Срби који учествују у овом процесу на један крајње несхватљив начин стављају свима до знања да подржавају егзодус Срба са Косова и Метохије као и све злочине шиптарских терориста над њима, да су на страни оних који настоје да заташкају трговину српским органима, разарање 155 српских цркава и манастира, као и да добровоњно пристају да буду Косовари, а не Срби.

Имајући у виду да су ови избори својеврсни референдум за и против независног Косова, то СНО “СРБИ НА ОКУП” позива све Србе који имају право гласа да на ове шиптарске изоре не изађу, јер ће тиме дати свој допринос у спречавању формирања независне државе Косово.“ (Читав текст саопштења)

Ово је део изјаве организације „Срби на окуп“ која делује са благословом прогнаног Епископа рашко-призренског Артемија. Они други, који су га прогнали, а који такође носе мантије, имају сасвим други став. Они су духовни родитељи циганлука на Косову и Метохији. Они су се ових дана активно укључили у кампању циганских партија на шиптарским изборима. O томе говоре и следеће фотографије којима није потребан неки дужи коментар:

Под кишобраном шиптарских институција. Марионетска влада Србије је у манастиру Грачаници започела кампању за учешће Срба на шиптарским изборима. Наравно, главни суфлер им је викарни Липљански епископ Теодосије, узурпатор Рашкопризренске епархије.

Ако чак и многи свештеници, и многи епископи, изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, – и онда се не бој, него храбро и чврсто држи светосавску заставу до краја, до мученичког краја и радосне смрти за светосавске светиње и идеале. Јер знај: са тобом је држи он – вечни епископ Српске Цркве: свети Сава. А са њим – сва света и славна војска светосавских бесмртника, којих је пун небески свет. И непоколебљиво веруј: светосавска застава ће у српском роду увек наћи свог неустрашивог заставника, можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху. Радуј се што је тако! Јер је главно: да нас свети Сава не напусти. Напусти ли нас он, напустиће нас и Бог, и небо и земља, и све што је свето и честито било у нашој историји од почетка до данас. (Свети Јустин Ћелијски)

Погледајте такође: АГИМ ЧЕКУ И САВА ЈАЊИЋ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“