OДЛИКОВАЊА ВАТИКАНА И ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА ИСТИМ ЉУДИМА

категорија Православље / дана 03/06/2014 у 19:43 часова /

Да лидери сепаратистичких покрета на Балкану немају своју политику независну од центара моћи у Ватикану и Бриселу доказују, између осталог, и недавни ордени који су им додељени. Ватикан, у својем прозелитизму рашчлањеном на више нивоа, истовремено, ради уније са СПЦ, још званично не признаје Косово као државу, али и подгрева сепаратизам шиптарских политичара више него друге државе које су званично признале ову малигну појаву на телу Европе.

Атифете Јахјага, вршилац улоге „председнице Косова“ одликована је Великим крстом Краљевског реда Франсое I и медаљом Константиновог реда Светог Георгија.

Чин одликовања, одржан у канцеларији ове сепаратисткиње, а обавио је кардинал Ренато Рафаеле Мартино, Велики приор овог реда у име принца Чарлса од Бурбона Двеју Сицилија, Војводе од Кастра и Великог мајстора реда. Чин одликовања десио се у склопу Међунаронародне међуверске конференције коју је организовало тзв. Министарство спољних послова Косова у сарадњи са лобистичком организацијом „Верском фондацијом Тонија Блера“ и римокатоличког реда Свети Едиђио, под покровитељством Британског савета, „амбасаде“ Норвешке и „амбасаде“ САД на Косову.

Кардинал Мартино је такође одликовао и Хашима Тачија, вршиоца улоге „премијера Косова“, Великим крстом Краљевског реда Франсое I, као и Петрита Сељимија, амбициозног сепаратисту у улози „заменика министра иностраних послова Косова“, човека који је некада писао о протосинђелу Нектарију Воргучићу као „оцу независности“, као Витеза командера Краљевског реда Франсое I. Љирим Грејчевци, амбасадор Косова при Суду светог Џејмса, одликован је истим чином.

Скупу је присуствовао и Антони Бејли, делегат за Велику Британију и Ирску и Велики мајстор задужен за међурелигијске односе Константиновог реда, као и Алберто Калафато, лични секретар Војводе од Кастра.

Како се каже на сајту овог егзотичног реда, ова одликовања представљају „признање награђенима за посао који су протеклих година урадили на Косову у циљу изградње мира који треба да служи као пример свим верским и етничким заједницама на Косову и на Балкану уопште“. О томе да су награђени протерали 2/3 православног живља са Косова и Метохије овде се не спомиње.

Фама о Константиновом реду Светог Георгија каже да је то наводно „најстарији витешки ред“. По подацима са сајта, основао га је 312. године римски цар Константин Велики. Ред је данас ангажован на пропагирању екуменизма и промовисању дијалога међу верским организацијама, те на плану хуманитарних активности, а раније је био ангажован на ширењу римокатолицизма. Да ли су „промовисање дијалога међу верским организацијама“ и ширење римокатолицизма опречни појмови, или се промовисањем дијалога шири утицај римокатолицизма, дужни смо сами да закључимо. Уједињене нације су подржале овај лобистички пројекат доделивши му консултативни статус у овој организацији.

Ред је, и данас по подацима са сајта, активно укључен у заштиту и промовисање римокатоличке вере и заједно са мултиверским Краљевским редом Франсое I спроводи верске, хуманитарне и добротворне акције како широм Велике Британије и Ирске, тако и широм света.

Да ова прозелитска ватиканска организација има логику по којој увек помаже сепаратистичке покрете у односу на Православље говори и чињеница да су пре косовских подржавали сепаратисте у Црној Гори који и данас раде на уситњавању православних. Филип Вујановић, председник Црне Горе, и „Витез великог крста“ је приликом добијања инсигнија овог реда од Великог мајстора реда принца Карла Бурбонског изјавио:

„Црна Гора је себе промовисала као екуменистичку државу и место за плодоносан међурелигијски дијалог између православног хришћанства, католицизма и ислама, показујући да дели фундаменталне вредности европске цивилизације.“

Oвај политичар марионетског режима у односу на НАТО је познат по подршци Митрополији црногорско-приморској да се дистанцира од СПЦ:

– Православну митрополију црногорско-приморску сам увек називао њеним правим канонским именом. Православна митрополија црногорско-приморска се противила годинама, па и протестовала, због тога што је називају Српском православном црквом у Црној Гори. Противила се, констатујући, истина недовољно упорно, да је такво означавање ове цркве тенденциозно и у функцији удаљавања верника Црногораца од те цркве. У августу 2005. године њен правни савет се изричито противио медијском коришћењу израза СПЦ у Црној Гори, означивши да је то злонамерно замењивање назива Православне митрополије црногорско-приморске. Надам се да ће се међу православним верницима све више разумети да је Црна Гора заувек независна и да су верници Православне митрополије црногорско-приморске и Црногорци и Срби које не треба делити. (Интервју Вечерњим Новостима)

Ваљда је због оваквог рада, поред награде коју су му доделили из ложе која промовише римокатолицизам, и добио ових дана (03.06.2014.) Орден светог цара Константина од скандалозног врха СПЦ, који је очигледно изгубио компас и нема никакве додирне тачке са Православном Вером коју би требало по дефиницији да штити. Пошто је тако почело, не би могло да зачуди да 2015. године патријарх Иринеј додели Орден цара Константина Атифети Јахјага и Хашиму Тачију.

Са Црквом љуту борбу, не на живот, него на смрт, воде врата адова, најбираније адске силе – са намером да је униште или разобличе, како би је, речима Самог Христа Спаситеља, учиниле сољу обљутавелом (Мт. 5,13), те тако би она постала неспособна да испуни своје високо назначење – да спасава људске душе за вечни живот.
У наше време многима је већ постало очевидно да је немогуће напросто уништити Цркву: крвави прогони толиких векова, укључујући последње прогоне нашег времена, ништа нису постигли. Зато су „врата адова“ у неше време нагло променила тактику: она гледају да обезличе Цркву – да је одвуку од њених вечних, неземаљских циљева и да је чврсто вежу за земљу и за земаљске интересе и људска стремљења.

То она чине преко поводљивих, сервилних, „еластичних“ јерарха, који лако продају Цркву за „Јудине сребрњаке“. (Архиепископ Аверкије Џорданвилски)