Ивица Дачић: Оно што је некада била Југославија, у будућности биће ЕУ

Беч – Себастијан Курц истакао да 100 година после почетка Првог светског рата треба радити на европској будућности, нагласивши да је ширење ЕУ од велике важности.

Министар иностраних послова Аустрије је, на конференцији за штампу, поводом одржавања конференције о западном Балкану, рекао да је пре сто година географска карта мењана на ратиштима, а да се данас ради заједно за конференцијским столом на заједничкој европској будућности.

Према његовим речима, конференција има јасне циљеве, а то је подстицање европске перспективе земаља западног Балкана, израду мапе пута за идуће месеце, посебно у жељи да се упути јасан сигнал у правцу доделе статуса кандидата Албанији, као и разматрање како ЕУ и земље чланице могу помоћи Босни и Херцеговини и Србији у обнови после катастрофалних поплава.

Европска перспектива, нагласио је Курц, није никакав поклон, већ је у интересу и земаља чланица Уније, а тако и Аустрије и њене привреду, јер од стабилности на Балкану зависе привреда, радна места и много другог у Унији.

Европски комесар за проширење Штефан Филе оценио је као „снажни сигнал“ што се после 100 година од почетка Првог светског рата одржава конференција о западном Балкану у Бечу и процес који мења Европу.

Према његовим речима, процес ширења је најмоћнији инструмент за трансформацију земаља аспираната за постајање чланице, али и ЕУ у целини.

Филе је нагласио да је за ЕУ посебно важно остварење политичког дијалога, наводећи као успешан пример дијалог Београда и Приштине.

Такође је истакао да је битно сачувати веродостојност и испунити обећања.

Он је изразио наду да ће Албанија ускоро добити статус кандидата.

Истовремено је земљама чланицама указао да оне надгледају и усмеравају процес ширења, и да то није пројекат који се одвија аутоматски без утицаја.

„Процес ширења је део нашег ДНК“, поручио је Филе.

Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић нагласио је да је интерес Србије да све земље западног Балкана и сви народи овог региона имају просперитет и да се приближавају европским стандардима.

Он је рекао да имамо много заједничких интереса и да се не треба бавити ко кога, и да ли некога, мање или више воли.

„Очигледно је да имамо заједничке интересе и не треба чекати да нам се десе поплаве да нас то споји“, поручио је Дачић позвавши све земље региона на непосреднију сарадњу.

Србија је, према његовим речима, посвећена уласку у ЕУ, сматра да тај посао треба да обави што пре и квалитетније, подвукавши да је то национални приоритет и први стартешки циљ спољне политике.

То, како је додао, подразумева наставак реформи, дијалога са Приштином, изградњу регионалног мира и стабилности, и стварања европског система вредности и реформу законодавства, хармонизацију законодавства.

„Оно што је некада била Југославија, што је зближавала народе и државе, ту улогу у будућности преузима ЕУ. То је можда један од начина за превазилажење међусобних конфликата и смиривање тензија. Понекад имам осећај да ни многи у Европи не схаватају колико смо ми саставни део доброг и лошег дешавања у Европи“, казао је Дачић.

Он је истакао да смо често били синоним лошег, а да се то лоше не би дешавало морају да се створе чињенице које би то спречавале, а то је чланство у ЕУ.

„Пре 100 година смо ратовали, данас је време да сарађујемо“, поручио је Дачић.

Шеф босанско-херцеговачке дипломатије Златко Лагумџија оценио је да је његова земља кључна за мир и стабилност у региону.

„Почели смо ребрендирање региона, који је био брендиран као регион сукоба, у регион сарадње. Поплаве су показале да се етничке препреке могу превазићи“, поручио је он додајући да треба посебно у Босни подржати напоре на путу ка ЕУ.

Министар иностраних послова Црне Горе Игор Лукшић оценио је да је ЕУ била проактивни механизам безбедности, мира и просперитета у Европи, и да, је један од тих механизама ширење, те да тај процес треба наставити.

Такође је нагласио да, у тешким временима каква су данас, треба посебну пажњу посветити економској сарадњи.

Шеф македонске дипломатије Никола Попоски објаснио је да Македонија, и поред застоја на путу ка ЕУ, ради на ономе на шта има утицај.

„Ми као кандидат, који смо изван Уније, немамо могућности да утичемо. Један члан нас кочи, али то није разлог да одустајемо“, поручио је он.

Министар иностраних послова Албаније Дитмир Бушати указао је да су многи у региону разочарни брзином процеса ширења, јер сви желе да буду чланице, као што је то данас Хрватска.

Он је додао да су некадашњи непријатељи постали суседи, а да је томе допринела политика ширења ЕУ.

„Заменик косовског министра спољних послова“ Петрит Сељими оценио је да на Косову предстоје важни избори, изразивши уједно наду да ће Срби учествовати у том демократском процесу.

Он је нагласио да је време за све у региону за напредак, и промену парадигме, те да треба подстаћи помирење међу народима.

(Танјуг)