Наставља се руска помоћ Србима који су – „иста вера, иста крв“

Наиме, пре неколико дана је у Србију долетео и четврти по реду руски транспортни авион Иљушин великог капацитета, који је овог пута доставио 33 тоне хуманитарног товара, који се првенствено састојао од шатора за колективни смештај до десет људи, а такође и од мобилних електрана, хране и комплета опреме за спасавање, што све заједно до сада чини око 150 тона приспеле помоћи из Русије.

Дакле, оно што је најбитније у овом тренутку, то је податак који су потврдили, како руски амбасадор у Београду Александар Чепурин, тако и српски дипломатски представник у Москви Славенко Терзић, да се наставља рад на прикупљању помоћи за Србију, и то тако што су руски региони замољени да се одазову на апеле за помоћ. Али вероватно је најупечатљивија била подршка која је стигла од оног дела тамошњег становништва, који је традиционално најспремнији за брзе акције, а то су без сумње фудбалски навијачи.

Ради се о томе да је српска несрећа ујединила разне навијачке групе из Русије, с обзиром да су се присталице петербуршког Зенита и престоничког Динама једнако укључиле у хуманитарни рад. Тако је на пример на сајту московског клуба Динамо, преко државних застава обе државе и спојеног српско-руског двоглавог орла, истакнута парола која гласи – “Једна боја, једна вера, једна крв”, а слично су поступили и навијачи Зенита, који су на својим страницама на друштвеним мрежама позвали своје присталице да узму активног учешћа у прикупљању помоћи за пострадале у Србији, са овим речима – „Поплаве су објединиле хиљаде навијача и обичних људи да би се заједно супротставили стихији. Ви такође можете помоћи. Не останите равнодушни“, поручили су из Санкт-Петербурга.

Слично је поступио и московски кошаркашки клуб ЦСКА, који је саопштио путем свог званичног сајта да је уплатио у фонд за помоћ пострадалима два милиона рубаља, док су истовремено најавили да ће у Србију послати и приход од сваке пете улазнице коју продају у својој спортској хали у наставку спортских такмичења.

Такође, било би бездушно прескочити и напоре које су учинили становници олимпијског града Сочија, који су на пунктовима за пријем хуманитарне помоћи намењене Србији већ после три дана сакупили довољну количину кревета на расклапање, постељине, средстава за личну хигијену, хране и новца.

И зато, све наведено нас наводи на закључак да нису оправдане бојазни да ће подручја која је опустошила водена стихија бити препуштена забораву брже него што се осуше камере телевизијских екипа жељних сензација, те да се барем овога пута, и барем када је реч о Русији, није показала тачном изрека великог српског песника Јована Дучића – да „правих пријатеља имамо увек мање него што сами верујемо“. Наиме, како смо управо могли да видимо – имамо их таман онолико колико смо веровали.

Ратко Паић – Глас Русије