Војска нема ниједан исправан борбени авион, прети укидање ваздухопловства

Не лете дуже од пола године: Орао

Летелице имамо само на папиру

Иако на папиру Војска Србије има две ваздухопловне бригаде у Батајници, Краљеву и Ниšу и десетак типова авиона и хеликоптера у употреби, осим по питању хеликоптера Газела, сви други типови летелица или не лете уопšте, или одржавају исправност у веома ниском броју, недовољном чак и за обављање основне летачке обуке.

Ловачка авијација је крајем проšлог месеца обуставила летење, али ни пре тога стање није било много боље. Упркос чињеници да је на стајанци батајничког аеродрома виšе десетина ловачких авиона Миг-21 и Миг-29, у реалности су активна три авиона Миг-21 (два једноседа и један двосед) и исто толико авиона Миг-29.

Њихове активности су до кризе са акумулаторима биле ограничене само на одржавање основне тренаже и дежурство у систему ПВО, које се сада не обавља, вероватно први пут након Другог светског рата.

Остали авиони Миг-21 не лете због истека временског рока којим је произвођач ограничио период безбедне употребе на 30 година од дана увођења у наоружање.

Два авиона Миг-21 су имала продужење тог периода за јоš годину дана, односно две године, уз асистенцију представника производјача из Русије, али једном од њих већ идуће недеље истиче и тај рок, након чега ће бити трајно приземљен.

Иако располаже са четири авиона Миг-29, који су преостали након НАТО бомбардовања 1999. године, Србија је ретко када користила виšе од три апарата у исто време, упркос ремонту који је обављен пре неколико година.

Јуришна авијација Војске Србије располаже авионима типа Орао и Супергалеб, али опет само на папиру, јер Орлови не лете већ више од пола године.

Након пада авиона Орао у Мрчајевцима, средином новембра 2013. године, сви авиони тог типа су превентивно приземљени, али анализе тог удеса и евентуалне системске поправке осталих апарата још нису обављене, па авиони не лете.

Пре неколико дана у ваздух се винуо један Орао двосед, али није реч о авиону из јединице, већ о апарату који је пар година провео на ремонту, па се сада обављају летна испитивања.

Што се тиче авиона Г-4 Супергалеб, Војска Србије има на располагању десетак исправних летелица тог типа, али је проблем с њима то што се годинама одлаже најављена модернизација и дигитализација која треба да омогући њихово коришћење до 2030. године и обуку будућих пилота за савремене авионе.

Наиме, са садашњим могућностима и саставом панела инструмената, који су искључиво аналогни, будући пилоти не могу да се обучавају за млазне авионе савремених генерација који искључиво имају дигиталне вишенаменске инструменте.

Зато је одлучено да се обави модернизација тог авиона, пре свега простора кабине, али је рок за расписивање тендера за тај посао истекао још крајем 2008. године, а да се није одмакло даље од планова.

Основни школски авион у овом тренутку и даље чини Утва-75, која је на измаку својих вишедеценијских ресурса и која већ треба да буде избачена из употребе.

На њено место треба да буде уведен авион Ласта 95 из панчевачке Утве, али се са увођење тог авиона чека јер и даље нису спроведене планиране измене у конструкцији за које је оцењено да морају да се обаве да би се спречило понављање удеса у којем је 26. септембра 2012. године погинуо мајор Горан Савић.

Ни у транспортној компоненти ваздухопловства стање није много боље јер у овом тренутку Србија располаже са само два исправна авиона Ан-26. Ипак, једном авиону ремонтни ресурс истиче ове, а другом следеће године. Иако би оба авиона могла да се ремонтују и даље, у буџету за то нису предвидјена средства па је њихова судбина неизвесна.

Што се тиче транспортних хеликоптера, који су веома активно коришћени приликом недавних поплава, њихово стање је веома тешко и по питању бројности и по питању старости.

Војска Србије користи укупно осам транспортних хеликоптера – два Ми-17 и шест старијих Ми-8. Просечна старост хеликоптера Ми-17 је 24 године док најмлађи Ми-8 има 34 године.

БЛИЦ