Добре вибрације за Брајеву азбуку 21. века
Чак и у свету дигиталних уређаја, Брајево писмо је и даље суштински важан део живота слепих особа. Већ скоро 200 година, овај свестрани систем писања омогућава им да уче, раде и живе самосталније.
Технологија несумњиво има улогу у омогућавању слепим људима да живе самосталан живот. Вест да је први Брајев мобилни телефон на свету пуштен у продају јесте корак у правом смеру, али је исто тако јасно да више људи треба да пре свега учи Брајево писмо.
Истраживање међу 74 слепе особе из 1998 године је показало да је међу онима који нису научили Брајево писмо 77% било незапослено, док је бројка пала на само 44% код оних који читају Брајево писмо.
Упркос томе, извештај Националне федерације слепих из 2009. открио је да мање од 10 % од „законски“ слепих људи у САД чита Брајево писмо.
Сада можемо видети како ученици могу да користе екран осетљив на додир и уређаје с тастатуром, који су постали део свакодневног живота већине људи, да уче Брајево писмо, које им, заузврат, може помоћи да добију бољи приступ раду и образовању.
Хватање у коштац са Брајевом азбуком
Класична метода овладавања Брајевом азбуком подразумева Брајеву писаћу машину – Перкинс Брајеву машину (Perkins Brailler). Али ово може бити скуп комад опреме па није опција за већину.
У покушају да учини Брајеву азбуку доступнијом, Институт за технологију у Џорџији је развио апликацију Брај тач (BrailleTouch). Она транспонује шест тачака за Брајеву азбуку на тастатуру смартфона.
Корисник држи телефон са екраном окренутим од себе, затим користећи исте прсте као што би на Перкинс Брајевој машини (кажипрст, средњи и домали прст) куца серије комбинација тачака (акорде) на екрану осетљивом на додир. Различите комбинације прстију производе различите карактере. Постављање левог кажипрста и средњих прстију на екрану ће унети знак „б“ (“b”), на пример.
Међутим, постоји недостатак повратних информација прстима јер тачскрин уређаји имају равне и безизражајне површине. Није јасно које прсте је уређај препознао, јер ће корисник добити повратну информацију тек када унесе цео акорд. Дакле, ако корисник покуша да унесе слово „б“, али екран осетљив на додир не препозна присуство средњег прста на тастатури, уређај ће уместо њега препознати карактер „а“, што може довести до грешке.
У партнерству са INESC-ID (Instituto de Engenharia de Sistemas e Computadores – Investigação e Desenvolvimento) Техничког универзитета у Лисабону и LaSIGE (Laboratório de Sistemas Informáticos de Grande Escala) Одељења за информатику Лисабонског универзитета, ми развијамо систем Холи Брај (HoliBraille) који комбинује уносе акорда са низом вибрација које обавештавају корисника о томе шта систем региструје. Кућиште Холи Браја може бити прикључено на Самсунгов андроид телефон и кориснику слати информације у облику вибрација које ће осетити преко прстију пре него што се акорд заврши и грешка буде направљена.
Холи Брај у акцији
Ми користимо Ардуино (Arduino), микроконтролер отвореног кода, да „разговара“ са кућиштем телефона преко Блутута (Bluetooth). Кућиште затим прослеђује информације активирањем индивидуалних вибротактилних мотора уз прсте који праве следеће акорде.
Прелиминарни резултати показују да је систем 100 % тачан за вибрације за један прст, а 82 % за унос акорда. Зато што ради користећи Блутут, разумљиво је да бисте могли да размењујете поруке са низом уређаја, као што су банкомати или десктоп рачунари.
Кривуља учења
Постојање мотивације јесте проблем када је у питању учење Брајеве азбуке, али и технологија овде може одиграти улогу. У сарадњи са португалским корисничким центром под називом Фондација Рахеле и Мартина Саина, ми развијамо три апликације које чине да учење кроз игру буде забавније.
Једна од ових игара је Базинга Брај (BazingaBraille), креирана тако да неко од нуле учи Брајево писмо изговарањем речи и истовременим слањем вибрација прстима. Такође смо развили игре као што је Брај хиро (BrailleHero), варијацију популарне серије Гитар хиро (GuitarHero), која подстиче играча да уноси Брајеве акорде да би се музика наставила. Унос текста заснован на акордима је брз и ефикасан начин уноса текста, чак и у поређењу с уносом преко кверти тастатуре.
Наш садашњи циљ је смањење грешака. Ми такође развијамо „аутокорективни“ систем за мултитач на екрану за Брајево писмо осетљивом на додир под називом Б # (B#), који користи алгоритам за исправљање грешака у акордима на начин сличан начину којим стандардни смарт телефон исправља правописне грешке. Када се унесе погрешан акорд, Б # се ослања на листу акорда које су слични жељеном акорду и замењује га оним који се најбоље слаже са реченицом.
У овом тренутку систем обезбеђује исправне предлоге за 72 % речи, у поређењу са 38% које постиже андроидова провера правописа. И ми све ово правимо у отвореном коду, тако да се систем може прилагодити и побољшати.
Екран осетљив на додир је изузетно брзо постао свеприсутан, али ефикасно коришћење је нешто што слабовиди и слепи људи често узимају здраво за готово. Сада је циљ да усавршимо технологије које су нам на располагању, тако да се могу користити за оснаживање слепих и слабовидих људи широм света.
Аутори: Кајл Монтагју и Хуго Николау
Извор: http://theconversation.com/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@
Телефон: 062 854 13 28
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
