После КиМ Брисел ће помоћи Србији да се одрекне и Војводине

Republika-Vojvodina-1024x768

Србија је недавно преживела незапамћене поплаве у којима је страдао велики број људи и причињена огромна материјална штета, али за њу нема предаха јер је чекају нови проблеми. Њих су најавили мађарски сепаратисти који желе да одвоје Војводину од Србије. Користећи несрећу у којој се држава нашла Савез војвођанских Мађара (СВМ) је затражио промену Устава Србије и упозорио јавност да статут Војводине доживљава само као привремено решење. Шеф посланичке групе СВМ у покрајинском парламенту Шандор Егереши сматра да би нови устав требао „трајно да реши статус Војводине.“ Иако српски народ чини 70 процената популације у Покрајини Егереши наглашава да у „будући устав треба уградити специфичности Војводине, као што су мултиетничност и мултиконфесионалност.“ Наведен је и пример Јужног Тирола, а високи функционер СВМ-а је још подсетио да његова партија својим програмом тежи ка етничко-територијалној аутономији за осам општина на северу Бачке у којима су Мађари у већини.[1] Сепаратистички прогласи војвођанских Мађара сами по себи за државу не би представљали већу опасност да нису подржан од стране српских аутономаша и што је најважније Будимпеште и Берлина.

Демократска странка (ДС) и СВМ су предано радили на разбијању Србије. Закон о утврђивању надлежнпости АП Војводине и Статут АП Војводине били су круна њихове заједничке борбе. Међутим, Уставни суд Србије (УСС) је потезе ДС-а и СВМ-а и формално означио као противуставне. Најпре је у предмету оцене уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине одржаној 10. јула 2012. године УСС утврдио несагласност појединих одредби овог закона са Уставом. Иако је Суд под политичким притиском „пропустио прилику“ да оспори све противуставне норме Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, његова одлука је изазвала прави бес код промотера војвођанске посебности. За Бојана Пајтића потез УСС-а је имао политички, а не правни карактер. Лидер Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненад Чанак је био најдиректнији па је тумачење Уставног суда Србије видео као „антицивилизацијски насртај изолационистичких снага“ на све оно што је постигнуто протеклих десет година и најавио оштру борбу против „ретроградних снага у Србији“. Предраг Новиков, шеф канцеларије АП Војводине у Бриселу, једноставно је изјавио да нема намеру да испоштује одлуку УСС-а и да се врати у Нови Сад.[2]

Мађарску је такође „узнемирио“потез УСС-а. Мађарски амбасадор је пожурио да стигне у зграду Уставног суда Србије како би саслушао судије које су донеле одлуку. Председник УСС-а др Драгиша Слијепчевић и судија Весна Илић Прелић морали су да одговарају на питања двојице чиновника мађарске владе – амбасадора Оскара Никовица и његов заменик Золтана Варгаа Хасзонитса. На састанку је било речи о правним појединостима одлуке Уставног суда којом је утврђена неуставност одредби Закона о утврђивању надлежности АП Војводине. Амбасадор је „исказао посебно интересовање за последице које ова одлука има на права мађарске мањине у Војводини.“[3] Судије Уставног суда Србије су неодложно одговорилeна питања мађарских чиновника, али зато скоро годину дана одбијају да се изјасне о питањима која су им упутили српски посланици у вези противуставног Бриселског споразума који је закључен између Владе Србије и сепаратиста у Приштини.

УСС је крајем 2013. године прогласио неуставним и поједине одредбе Статута Војводине. Војвођанска влада је морала да измени статут након чега су ДС и СВМ затражили промену Устава Србије. Бојан Пајтић, нови председник ДС-а подржава идеју промене Устава Србије јер како тврди „он није усклађен са европским стандардима.“[4] И Пајтић је потпуно у праву када ово каже јер „европски стандард“ је у ствари немачки стандард, а по њему Србија треба да буде што мања.

Управо је због наметања тог стандарда Србији, Бојан Пајтић својевремено за свог саветника поставио Дејана Јанчу бившег амбасадора СРЈ и СЦГ у Будимпешти.[5] Према немачким изворима Јанча је још 1999. године, одмах након агресије НАТО пакта предлагао поделу Србије на пет региона. Овај потез се потпуно уклапао у стратегију Берлина који тежи „регионализацији“ (фрагментацију) Балкана уз помоћ националних мањина. У Србији је поред Војводине требало отворити и питање Рашке области. Ове иницијативе, наравно угрожавају територијални интегритет Србије. Током међународне конференције коју је организовало Немачко друштво за Југоистучну Европу, Дејану Јанчи је дата прилика да изнесе своје идеје. Овом скупу су присуствовали и представници Европског центра за питање мањина који финансира немачка влада као и високо позиционирани мађарски стручњаци за спољну политику. Још 1993. године у немачком листу „Ethnos-Nation“ изнет је став да не постоји међународни документ који би гарантовао права Србије у Војводини. Ово значи да је отцепљење српске северне покрајине могуће, а у листу се као први корак предлаже најшира аутономија за Војводину.[6] У Србији је након 5. октобра почела да делује и немачка организација ФУЕН (Федерална унија европских етничких група) која се „бави питањима националних мањина.“ Међутим како упозоравају независни стручњаци из Немачке циљ ове групе је разбијање Србије. ФУЕН је предводио немачке акције и у Јужном Тиролу који је као добар модел за Војводину призвао шеф посланичке групе СВМ у покрајинском парламенту Шандор Егереши. Интересантно је да немачки стручњаци напомињу да ФУЕН има јасне нацистичке корене. Наиме оснивачи и високи функционери ове организације су некад били важне полуге у Хитлеровој влади. Управо су они настављачи стратегије употребе националних мањина „Volksgruppen“ коју је Хитлер користио за разбијање непријатељских држава, само што је данас представљају као европски стандард.[7] Такође, немачки стручњаци виде „Суботичку иницијативу“ коју подржавају СВМ, ДС и ЛСВ, као један од пројеката којим се директно нарушава територијални интегритет Србије. Циљ Иницијативе је повратак на Устав из 1974. године којим је Запад преко Тита створио услове за разбијање СФРЈ и Србије, што је касније довело до крвавог грађанског рата.

Данас су ДС и СВМ отворени заговорници ове накарадне политике. Њихов задатак је да врате време уназад, пре доласка на власт Слободана Милошевића и наставе комадање Србије по пројекту из 1974. године. Међутим много већу опасност од нејаких Пајтића и Пастора представљају напредњаци. На путу у ЕУ Александар Вучић не преза од тога да наметне Србији противуставни Бриселски спорзум или пошаље српске војнике да под заставом злочиначког НАТО-а учествују у војним вежбама са шиптарским терористима.[8] Бриселским споразумом је потпуно разорен Устав Србије. Промена Устава за коју се залажу и напредњаци само ће потврдити ову чињеницу. Уосталом то од њих захтева ЕУ као последњи корак у „коначном решењу“ за Косово и Метохију. А ето прилике и за „трајно решење статуса“ Војводине. У том смислу, главна фигура Запада у даљој подели и слабљењу Србије јесте СНС.

Борис Алексић – ФСК