Интервју Амбасадора Русије часопису „ПЕЧАТ“

Александар Чепурин /амбасадор Русије у Србији/ Став Србије је достојанствен

Иако оптерећена крвавим развојем догађаја на својој западној граници, у Украјини, Русија је прва и без оклевања прискочила у помоћ поплављеној Србији. Само дан након молбе премијера Србије Александра Вучића, у Србију је слетео први авион Министарства за ванредне ситуације Русије са опремом и 79 спасилаца који ће у наредним данима од поплава избавити скоро 2300 људи. Уследила су још три специјална лета којима је достављено око 106 тона хуманитарне помоћи, упућена су два хеликоптера „Ка-32“, у помоћ су одмах прискочиле и компаније са руским капиталом које послују у Србији, од НИС-а надаље…

Разговор са амбасадором Русије Александром Чепурином и започињемо поплавама, и поплавом солидарне помоћи.

Иако је Србија на путу ка учлањењу у Европску а не у Евроазијску унију, а Русија је далеко од ње, Русија је прва која је Србији прискочила у помоћ…

Не мислим да је Русија толико далеко, она је све ближа… Из Москве се до Београда сада стигне за два и по сата, а за десет година ћемо то моћи и много брже. У 16. веку монасима је требало три месеца.

Више пута сам био у Обреновцу, у Шапцу, у другим местима. Видео сам хиљаде и хиљаде Срба који су тамо радили даноноћно. То су хиљаде хероја. И мислим да је ова несрећа ујединила Србе. У сваком случају, ујединила је најбоље међу Србима.

Били су на тим местима присутни и спасиоци из других земаља.

Битно је да су Руси стигли на време, када су људи хитно морали да се евакуишу. Они су три дана извлачили народ из поплаве моторним чамцима које су понели са собом. 79 руских спасилаца превезли су више од две хиљаде људи, децу.

Они су били спремни да потпуно аутономно раде 15 дана, имали су сву потребну опрему, резерве хране, кухињу… Срећом, морали су да раде само неколико дана.

Када сам са њима разговарао, пренели су ми да из Србије одлазе са јако топлим осећањима. Они су желели и још нешто да ураде да помогну, али на срећу, водена стихија се зауставила.

Били су у Шапцу и Белоруси. Када су стигли у Србију, вода је већ била почела да пада, и народ у Шапцу ми је рекао да се стихија уплашила Белоруса.

А неко је некада против Белорусије увео санкције. И већ је тешко присетити се ко и када и зашто, и зашто баш против Белорусије.

У Русији се каже да Словени имају меку душу, али чврст карактер. Током ових дешавања Срби су показали да имају меку душу, али да су у случају опасности спремни и да испоље чврст карактер.

Србија је – на своју срамоту – санкције Белорусији увела по налогу, или захтеву ЕУ. Белорусија нам је овом помоћи, на известан начин, одржала моралну лекцију. С друге стране, Србија се засад одупрла захтевима ЕУ да се придружи санкцијама Русији. А руска помоћ је у овој ситуацији била братска…

Брза и братска.

Да. Да ли би ова ситуација требало да представља и поуку Србији?

Мислим да је овде присутно то осећање, као да смо срцем заједно. И то је одувек било тако, кроз читаву нашу историју, још од времена Светог Саве и Стефана Немање, па и пре 100 година, и пре 70 година, и пре 15 година…

У тешка времена, све ситнице које можда постоје и оптерећују наше односе изненада нестану. И нама завлада природна жеља за солидарношћу.

Народу који је сада у невољи потребно је да осети да се неко солидарише са њиме, али му је и даље потребна и хуманитарна помоћ. И наставићемо да пружамо помоћ, поготово што ће ова стихија имати и дугорочне последице.

Управо тако. До сада смо говорили о оној првој, хитној и хуманитарној помоћи. Међутим, Србији ће бити потребна и помоћ за обнову земље. Можемо ли да рачунамо на Русију? Од ЕУ је стигла најпре бомбастична најава о милијарди евра помоћи, која се додуше одмах потом свела на могућност добијања неколико десетина милиона евра помоћи…

Свака помоћ била је добродошла, и за сваку флашу воде треба рећи хвала. И за помоћ која је стигла из Русије, и Европске уније, и из суседних земаља.

Амбасада је наставила рад на сакупљању помоћи за Србију; радници амбасаде, посебно жене, на своју руку су сакупили значајан износ помоћи, сарађујемо на прикупљању средстава и са нашим компанијама које послују у Србији. У Москви и Санкт Петербургу су и фудбалски навијачи Динама, ЦСКА, Зенита… сакупљали помоћ за Србију. Друге структуре су нам се обратиле са истим циљем. Замолили смо и регионе, посебно побратимске регионе, да пруже одговарајућу помоћ. Младе дипломате су апеловале на руску јавност.

Друга ствар је обнова земље. Наравно, Русија ће у томе узети учешће. Најпре је сада потребно брзо проценити штету и видети чиме можемо да помогнемо. Облици такве помоћи могли би да буду сасвим различити.

ЕУ има специјални фонд за те намене, и када јој Србија приступи, и сама ће годишње уплаћивати новац у тај фонд, дакле, они ће повратити те паре. Надамо се да ће подршка бити брза и суштинска. Има и далеких земаља које традиционално пружају хуманитарну помоћ. Имају, на срећу, пуно пара и мало проблема.

Русија, као што је природно, хоће помагати влади Србије, са свом пажњом ће размотрити одговарајуће молбе. Немам сумње у то.

ПЕЧАТ