Усађивање мини црних кутија у главе војника

3verichip

Црне кутије су саставни део ваздухопловне технологије, а од почетка 2015. оне ће постати стандардна опрема у свим аутомобилима који се продају на тржишту САД – а. Поред свих упозорења да се САД претварају у тоталитарну Орвеллијанску творевину која снима и прислушкује своје држављане и савезнике, најновији пројекат Пентагона наликује на сценарио каквог хорор филма.


ДАРПА поново „напада“

Тхе Дефенсе Адванцед Ресеарцх Пројецт Агенци (ДАРПА) тачније Агенција за истраживање напредних одбрамбених технологија већ неколико деценија покушава на све могуће начине прогурати упитне пројекте попут чиповања људи, но због великог отпора јавности, пропали су покушаји легализовања Вери Чипа и његових верзија (иако су постали обвезатни за животиње), а Протеус чипови у капсулама су одобрени за употребу по ЕУ и САД , али их нико не жели.

Вери Цхип није прошао, но ДАРПА је наставила с намером чиповања људи.

Најновија сарадња ДАРПА – е и Пентагона је отишла још један корак даље у губитку сваке приватности, па чак и приватности на своје сопствене мисли, наиме опскурни двојац је одлучио да створи пројекат црних кутија које би се требале уграђивати у главе војника САД – а.

  Реклама за чипиране пилуле Протеус.

ДАРПА – ина идеја бежичног чипа који се уз помоћ ситних иглица – пинова качи на мозак војника граничи са лудилом, но Пентагон сматра да је таква идеја хвале вредна те да би тако осмишљена црна кутија забележила мисли сваког војника, те да би у случају губитка памћења или тежих оштећења мозга , било лако повратити све уз помоћ меморијске картице коју би војници носили на грудима , а која би била повезана са бежично чипом сачуваним у њиховим главама.

Такмичење у отварању Пандорине кутије

Интересантно је напоменути како се тренутачно ДАРПА и Пентагон такмиче ко ће пре направити функционалну црну кутију за људску употребу , али и једна и друга служба желе направити технологију која ће снимати и стимулисати мождану активност. С правом се питамо на који начин ове службе желе стимулисати мозак војника, но за сада је једино познато да би стимулација требала бити подстакнута у случају оштећења мозга како би се повратила евентуална изгубљена меморија. Узимајући у обзир чињеницу да се јако мало зна о природним функцијама складиштења меморије у људском мозгу , оваква технологија сигурно неће бити усавршена у наредну годину или две , но бојимо се да је са таквим пројектима неповратно отворена Пандорина кутија јер петљање по људском мозгу никада није донело ништа доброга.

Већ виђено

Матрик Ворлд је у бројним текстовима писао о психолошким и технолошким начинима контролисања људског ума, од Греенбаумирања до експеримената које је правио Јосе Делгадо у 50 – тим и 60 – тим годинама КСКС века у експериментима које је назвао „Физичка контрола ума“ у којима он покушава оправдати своје Менгелеовске тежње уз образложење „потребу већине да утиче на потребе мањине.“

Делгадо експерименти на мајмунима. На њиховим главама су усађени чипови са којима их је Делгадо контролисао.

Делгадо је 70 – тих година завршио на суду јер су људски „заморци“ у чије је главе усадио имплантате са примопредајницима с којима је контролисао њихове кретње и делом мисли, схватили како се с њима играо луди научник који није марио за етику и морал. Веровали или не Делгадо је отишао мирно у пензију 1990- тих, а до краја живота је заговарао потребу контроле људи уз помоћ технологије.

Оператвини чип са бежичном комуникацијом усађен у главу особе са инвалидитетом како би могла комуницирати са компјутером. Ову технологију су створили научници Универзитета Браун .

Колико је ова технологија узела маха и у цивилним истраживањима најбоље показује и мождани имплантат са бежичним преносом којег су створили научници са Универзитета Браун. О тој теми смо писали , но сматрамо како цивилна наука увек каска за војно обавјештајном науком и њиховим технологијама, тако да можемо претпоставити шта се све ради у тајним војним лабораторијама широм САД – а и других земаља са великим војним буџетом.

Чип – црна кутија са иглицама – пиновима који би се требали “ забити “ у мождано ткиво како би сигурно примали информације из мозга војника.

Вратимо ли се на покушаје Пентагона и ДАРПА – е да створе технологију с којом могу контролисати људски ум, схватићемо како одређени делови америчке администрације не маре за етику и морал, а још мање за добробит ратних ветерана и војника који су настрадали у неком оружаном сукобу јер је 2013. срезан буџет за пензије ветерана и ратних инвалида у САД – у, и то у толикој мери да они с тим средствима нити не могу плаћати основне потребе за живот, а камо ли плаћати скупе болничке и терапеутске третмане.

Хоће ли овако изгледати црна кутија на људском мозгу?

Блумберг је упио доћи до података у којима се износи чињеница како црне кутије које развијају Пентагон и ДАРПА нити неће моћи враћати личну меморију војника већ само меморију везану за моторне вештине везане за задатке војника , попут вожње аутомобила, управљање машинеријом и војном технологијом попут вожње ратног авиона или летење са војним хеликоптером. Поред свега наведеног ДАРПА је прошле године успела да створи технологију која функционише попут људског мозга коју ће у будућности уграђивати у бепилотне летелице и своје војне роботе, а који ће уз помоћ „терминаторских“ способности постати потпуно аутономни у доношењу одлука и независном деловању без потребе за људским оператером. Потребе америчке војске за стварањем оваквих и сличних технологија су јако добро описане у извештају из 2008. године , а прегледи ли урадак под називом „Emerging Cognitive Neuroscinece and Related Technologies“ којег је финансирало Министарство одбране САД – а постаје јасно како је стварање војне технологије за управљање или барем надгледање људског ума постала један од главних циљева у блиској будућности.

У делу именованог уратка стоји следеће: „Ако већ можемо мењати мисаоне процесе људског мозга, зашто га не би контролисали ? Једна од потенцијалних користи такве технологије би била потреба стварања жеље за ратовањем у мозгу војника. С друге стране треба нам и технологија са којом би уништили и смањили жељу непријатељских војника за борбу против наше војске. Такође се намеће и потреба како навести људе да нам више верују? Шта ако би могли помоћи мозгу да заборави на бол или пак да искључимо страх у људском уму? Постоји ли начин са којим би могли натерати непријатеље да се повинују нашим командама?“

У закључку уратка којег је финансирало Министарство одбране САД – а стоји: „Дроге се могу користити како би потакли абнормалну , болесну или дезоријентисану психологију.“ Те такође сугестира како би се требали развити скенери који ће читати мождану меморију војника , те који ће моћи пратити њихове намере.“ ДАРПА уз помоћ пројеката под називом Лифелог покушава остварити дигитално праћење свих људи и то уз помоћ расположивих технолошких медија, попут Интернета, друштвених мрежа, картичног банкарства, рачуна и тако даље, а Виред Магазине је такође писао и о ДАРПА – ином истраживању под кодним именом „блуе ски“ са којим би се подстакло уређивање и оживљавање Лифелог.

Погледамо ли уназад видећемо да ДАРПА још од 2003. има намеру да створи технологију која ће доминирати над људском могућношћу да самостално мисли и делује, о томе је исте године писао Бостон Глобе, но након 11.09.2001. настаје медијска ћутња коју је очигледно било јако тешко пробити јер су се озбиљни новински ураци са овим темама почели да објављују тек у задњих неколико недеља.

Мождани импланти можда звуче као научна фантастика, али на њима се озбиљно ради, како у цивилном тако и у војном сектору, за којега знамо да нема на уму бенигне и миротворне идеје. На жалост можемо закључити да ће за такве пројекте увек бити новаца те да није питање када ће се створити црне кутије за људске мозгове већ када ће се такве идеје претворити у стварност.


Извор : Матрик Ворлд – Витовница – Исток Православни