Девет дана у притвору због покушаја ширења панике

Коста Магда, Петар Пешић и Ивица Младеновић, сви из Београда,теретесе да су 18. маја у различито време, користећи „Фејсбук”остављали поруке са бројем пронађених тела у Обреновцу

Троје осумњичених, који су у притвору провели девет дана зато што су, како тврди тужилаштво покушали да преко друштвених мрежа шире панику и неред за време поплава, од јуче се налазе на слободи. После разматрања жалби коју су њихови адвокати уложили на одлуку о одређивању притвора, Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду јуче је осумњиченима укинуло притвор јер више нема бојазни да ће поновити дело. Веће је у образложењу навело да су им одузети рачунари са којих су слали поруке, као и да до сада нису осуђивани.

Како сазнајемо, судија за претходни поступак је на предлог надлежног тужиоца, 20. маја одредио притвор до 30 дана Кости Магди, Петру Пешићу и Ивици Младеновићу. Они се терете да су 18. маја у различито време, користећи „Фејсбук”, на профилу дневних новина „Курир” на овој друштвеној мрежи, остављали поруке са бројем пронађених тела у Обреновцу. Коментар који је Младеновић оставио гласио је: „Прекјуче нађено 250, синоћ 98 још, неће влада да шири панику”, док је Пешић написао: „У првом дану је било више од 300 људи, сада је то много већи број, нажалост”.

Пешићев и Младеновићев адвокат Драгомир Мрдаљ каже за „Политику” да претпоставља да се све дигло на виши ниво јер је била ванредна ситуација”. – Закон јасно каже да ће бити кажњен онај који шири лажне вести. Овде није реч о лажној вести јер она није утврђена као таква. Такође, није утврђено код кога је она изазвала панику, колико је људи прочитало те коментаре. Не знамо да ли то једна особа, шест или шест стотина… При том, чињеница да ју је и прочитало 6.000 људи, не значи да је коментар код њих изазвао панику – наводи Мрдаљ.

Упитан како коментарише податак да је осумњиченима одређен притвор и да су у њему провели девет дана, адвокат одговара:

– Суд се позвао на чињеницу да је у земљи проглашена ванредна ситуација, и да им се зато одређује притвор. Будући да је у суботу у већини општина укинуто ванредно стање, поднео сам предлог да се мојим брањеницима укине притвор. Чланом 46 Устава Србије, јамчи се слобода мишљења и изражавања. Она може да буде ограничена законом, у ситуацији ако је проглашено ванредно стање али не и ванредна ситуација, као што је то било сада.

Чињеница је да ови осумњичени нису једини који су остављали коментаре на текстове у медијима, па се поставља питање како су само они процесуирани.

– То су прве особе које су „обрађивали” инспектори Одељења за јавни ред и мир Полицијске управе за град Београд. У наредном периоду ћемо видети хоће ли их бити још. Дакле, нико не каже да још неко неће бити процесуиран – наводе у тужилаштву.

Наши саговорници објашњавају и да је осумњиченима притвор одређен због опасности од понављања дела.

– Они су постављали „постове” који говоре о стотинама и хиљадама мртвих… Поента је у тим тврдњама да они превазилазе обично коментарисање. Такве информације даље могу да доведу до, како само кривично дело каже, изазивања панике или тежег нарушавања јавног реда и мира. Овде нико не размишља о једном моменту, а то је да таква врста вести код других може да проузрокује одређену реакцију. Неко каже „да хиљаде тела плута”, а имамо 20.000 људи који су отишли из места пребивалишта и пријавили нестанак неког свог. Шта ако неко помисли да су сви њихови мртви и скочи са зграде? Ретко ко разуме ово кривично дело. Сви мисле да је реч о цензури. Цензура је када ти државни органи или неко од релевантних институција донесе одлуку о филтрирању информација, да се провајдерима забрањује да онемогуће приступ, рецимо „Фејсбуку”, „Твитеру” или да поруке пролазе кроз одређену контролу… – наводе у тужилаштву.

—————————————————-

Шта пише у члану 343 ЗКП-а

Овој осумњиченој тројици се на терет ставља да су прекршили члан 343 Закона о кривичном поступку у чијем се првом ставу наводи: ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. У ставу два, наводи се да ако је горе описано дело учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

—————————————————-

Стварни затвор и виртуелни свет

Медији су средином маја објавили вест да су три особе првостепено осуђене на по годину дана затвора због претњи смрћу редитељу Борису Малагурском, изнетих на интернет форуму „парапсихопатологија”. Претње смрћу упућене су после објављивања филма „Претпоставка правде”. Руку на срце, јавност је била помало затечена, али не због претњи смрћу редитељу, него због чињенице да су они који су писали текст гоњени због ставова изнетих на друштвеним мрежама.

Остало је упамћено и да је Београђанин Сима Владичић осуђен на три месеца затвора, условно на две године, јер је у групи „500.000 Срба против геј параде” претио припадницима ЛГБТ популације. Владичић је на суђењу изјавио да није схватио озбиљност порука које је упутио неколико дана уочи најављене Параде поноса.

Такође, Основни суд у Новом Саду осудио је Владимира Самарџића на три месеца затвора, пошто га је огласило кривим за угрожавање сигурности новинарке Б 92 Бранкице Станковић. Током главног претреса утврђено је да је Самарџић са интернет адресе владиса84@хотмаил.цом, са свог профила регистрованог на интернет сајту „Фејсбук”, на групи, „Инсајдер”, написао поруку: „Треба је заклати и дати овима на Б 92 да је поједу, мртва курво”. Основно јавно тужилаштво, према незваничним информацијама, уложиће жалбу на ову пресуду.

Сличан пример је фејсбук објава Радомира Почуче, који је позвао навијачке групе да спрече одржавање скупа „Жена у црном” у центру Београда. Иако ова објава, за разлику од потпуно чистог текста Ивана Ивановића, има неке проблематичне елементе, то је и даље далеко од тога да се третира као „претња смрћу”, што је до сада био једини основ за полицијско привођење због интернет објава. У сваком случају, и Почуча је, након што је остао без посла у Антитерористичкој јединици, приведен и одређен му је притвор од 30 дана.

Адвокат Југослав Тинтор, каже за „Политику” да је угрожавање сигурности путем интернета могуће кривично дело, али је ствар процене у сваком конкретном случају колико је оно реално.

– Ако је питање може ли и преко интернета да се угрози сигурност, мој одговор је потврдан. Да ли је угрожавање сигурности ако ја на порталу или некој друштвеној мрежи напишем да сам одлучио да убијем неку особу, и та особа то некако сазна? То би могло да се подведе под угрожавање сигурности. Сада је питање у којој мери то треба озбиљно схватати и да ли све што се напише на интернету може аутоматски да се процесуира. Чини ми се да ни пракса још није дала одговоре на ова питања. Да ли се процесуирају само „експонирани предмети” или се све прати. Ако се „отварају” само „експонирани предмети, онда се поставља питање једнакости људи пред законом. Са друге стране, ако се реагује на сваки напис, тешко је веровати да би органи гоњења били у могућности да процесуирају све те случајеве. Сматрам да је неопходно дефинисати стандард у пракси какво мора да буде писање на интернету да би се могло сматрати кривичним делом – каже Тинтор.

Мирослава Дерикоњић

објављено: 30.05.2014.