Тито: Покајање маршала

Збуњени Тито је успео да једва прозбори: Пробајте да се договорите… Горда Герта је истог дана оставила све и вратила се у домовину, у Словенију. То је био коначни раскид са Титом. Она му није опростила. По Југославији је дуго колала легенда да је после смрти Даворјанке 1946. одине свемогући маршал написао Герту Хас писмо кајања у којем је молио да му се врати. Она је одговорила лаконски: Драги мој, Герта Хас трпи понижење од мушкарца само једном. Не стајем два пута на колена пре истим човеком.

Иван Стево Крајачић је у једном од интервјуа признао да је гонио Герту Хас зато што је одбила Тита. Тада ју је маршал волео и веома је желео да буду заувек заједно. Крајачић се стално мешао у Гертин приватни живот, омето њену политичку и службену каријеру, организовао праћење, посебно за време путовања у иностранство.

Ову тајну Герта је чувала преко 60 година. Она је се сетила на крају свог дугог живота: Не знам зашто је Крајачића то тако бринуло. Никоме никада нисам рекла за Титово писмо у којем ме је молио да му се вратим. Само је моја мама за то знала. Њој се увек допадао Тито, она је видела како смо били срећни заједно. Ни сину, ни ћеркама никада ништа нисам објашњавала о нашем раскиду са Титом.

После неуспешног покушаја да врати Герту Хас, маршалу је Крајачић брзо протурио другу комбинацију. Он је проводаџисао Титу младу и врло ефектну Јованку Будисављевић. Она је постала његова званична супруга за дуги низ година. Нико све то време није се сетио Герте Хас коју је Тито заиста волео, али Гертина упорност и гордост су их 1946. раставили заувек.

Такав је живот проживела друг Герта Хас. Сада је тешко замислити да су све њене снаге биле поклоњене једној идеји за коју се искрено борила. Јер могла је да живи мирно, не подвргавајући се смртној опасности.

Пред смрт у мају 2010. године, када је имала 96 година, Герта је резимирала свој живот и објаснила зашто је ступила у редове комуниста: Зашто сам ризиковала? Комунисти су били једина снага која се борила против фашиста. Живела сам на граници са Аустријом и добро схватала шта је то прави нацонал-социјализам. Знала сам да је главни циљ фашиста уништење Словена. У Аустрији сам видела Хитлерове присталице, њихова лица. То су били људи са мрачном прошлошћу. Ступила сам у комунистичку партију. Када су почели да ме гоне комунисти и стари илегални друг Иван Крајачић, ја сам се преселила у Србију. Тамо његова власт није била тако јака. Нашла сам своје место у обичном животу. Радила сам у Министарству планирања, много сам писала и путовала по свету. Страни језици су ми помагали да живим и преживим.

Константин Качалин – Глас Русије