Ако Русија коначно не пређе у напад на свим фронтовима, упашће у замку непријатеља

Док је Порошенко запенио, претећи да збрише југоисток Украјине са лица земље, а након њега да уграби и руски Крим, још један наизглед сасвим неочекивани проблем настао је на самој граници Русија – Абхазија. Александар Анкваб је буквално за један дан капитулирао, предајући власт „опозицији“ која се наводно појавила ниоткуда.

Чак и онима који су слабо упућени у геополитику очигледно је да иза свега тога стоје иста „позната лица“. Ако Русија коначно не пређе у напад на свим фронтовима, она ће упасти у замку непријатеља, изјавио је у интервјуу за Накануне.ру председник Академије геополитичких проблема, генерал – пуковник Леонид Ивашов. И то ће бити злочин против државе и народа.

***

Борбе на југоистоку не јењавају, и изгледа да се Порошенко ни пред чим неће зауставити док не уништи цео Донбас…

Леонид Ивашов: Користећи се таквим бесмислом и (злоупотребљавајући) правну одговорност официра, Порошенко покушава да најбруталнијом силом угуши протест на југоистоку и његову тежњу за независношћу… да сузбије силом, игноришући крв, жртве, разарања и остало. Сада је за хунту најбоље време: Порошенко још није ступио на дужност председника, а сви ови јацењуки, турчинови, авакови – сви су они на привременом раду – они могу наравно сносити одговорност за одлуке, али је нејасно ко тачно одлучује о војној акцији. Они су сви заштићени отсуством легитимне власти, зато ће ићи до коначног циља а то је – угушити тежњу низа региона за независношћу.

Зашто Русија не чини оно што би, по многима, требала да уради још данас?

Леонид Ивашов: Русија данас ужива у победама хокејаша, придруживању Крима, Олимпијади, Санкт-Петербуршком економском форуму, итд. али не ради онако како треба што се тиче ситуације на југоистоку Украјине. Нема апсолутно никакве политичко-дипломатске офанзиве. Већ одавно је требало захтевати хитно сазивање Савета безбедности УН, да се предложи резолуција о забрани летења, о окончању насиља, да се захтевају да се сазове одбор Савета безбедности, као и ОЕБС и друге међународне организације. Већ одавно је морала да се да међународна правна оцена овог фашизма у Украјини. Осим тога, ја верујем да данас Русија мора кроз уста Председника или министра спољних послова да постави ултиматум следеће врсте: „Ако за један дан не престане бомбардовање и убијање цивила, Русија ће покренути процес признавања независности Луганске и Доњецке народне републике са свим последицама које из тога произилазе“. Поред тога, неопходно је обезбедити хуманитарну помоћ том региону, активирати међународне хуманитарне организације – „Црвени крст“, УНЕСКО идр. То јест – политика дипломатске офанзиве мора да се води у свим правцима са ослонцем на војну силу.

Шта сматрате под војном силом?

Увести трупе у југоисток је, наравно, немогуће, али повлачити наше трупе са границе, и то тако недоследно да Председник каже једно, а Министарство одбране друго – то није у реду. Ми се повлачимо под притиском нациста! Ово је наша територија, наше је право да правимо групе, да омогућимо удружењима, пре свега козака и официра, да формирају добровољачки одред и организујемо обуку усмерену у правцу тог региона. Ми можемо да обезбедимо политичку подршку снагама народне одбране и нових влада ових република. Много може да се уради – и да се покаже војна сила и да се изврши политичка и дипломатска офанзива као и да се обезбеди хуманитарна помоћ. То је наша дужност .

Да ли је могуће отварање хуманитарног коридора за доставу хуманитарне помоћи и прихват избеглица и деце? И оно што је главно – да ли је могуће снабдети оружјем народну одбрану?

Леонид Ивашов: Хуманитарна коридор је требало много пре отворити, заједно са „Црвеним крстом“, ОЕБС-ом и другим међународним хуманитарним организацијама – направити чисто хуманитарни коридор, где би се могли да се евакуишу избегли и рањени, да се укаже помоћ, испоручи храна, медицинска опрема и све друго што је потребно становништву. Ми смо били обавезни да то још раније урадимо. Што се тиче снабдевања оружјем и војном опремом – треба признати независност ове две републике и одмах након чина признавања потписати споразум о међусобној безбедности са једном и другом републиком уз све последице које из тога проистичу.

Може ли се направити аналогија ситуације на југоистоку Украјине са бомбардовањем Југославије?

Леонид Ивашов: Наравно, постоји сличност такође и са Косовом, али у том случају Американци и НАТО су бомбардовали Србе, а нама је то забрањено. Ја сам наравно против тога да се бомбардује цивилно становништво, као што су бомбардовали становништво Југославије, али нанети муњевит удар авијацији украјинске војске, бандеровцима у оклопним возилима – сасвим је могуће. Нека се то сматра за акт хуманитарне операције. Они су на Западу смислили све те термине: „хуманитарна интервенција“, „хуманитарна операција“… Дакле, ударити на чисто војне мете, сматрам да је могуће.

Док се не отрезни овај геј-фашизам Запада и ових бандероваца у кијевској власти, ништа се неће постићи. Све изјаве са протеста, захтеви да се заустави бомбардовање – то је исто као када бисте Хитлеру 1941. године слали писма са захтевима „Не бомбардујте Смоленск“, „Не бомбардујте мирне градове“ итд.

Значи, југоисток без помоћи Русије неће моћи да се избори против хунте?

Леонид Ивашов: Однос војних снага данас је супериоран када су у питању кијевске снаге. Они су супериорни над народном милицијом у сваком погледу. Дух народне милиције, дух народне републике је виши, али у свему они губе. Постоји закон рата – каолико год дух био јак, са штапом се не може против тенка. Зато, ако се Русија сада не умеша снажно и одлучно, бандеровци, нацисти ће сигурно сломити отпор. Али, морамо имати у виду да се данас формирана украјинско – пољско- литванска бригада, и сутра ће у области Доњецка и Луганска бити ПВО ракетни комплекси, НАТО авиони, и све се то дешава на нашим границама, а ми ћемо онда ломити прсте говорити да то није у реду. Наше нечињење граничи се са злочином против руске државе и против рускојезичког становништва.

Појавио се још један немиран регион – Абхазија, где се буквално за један дан десио државни преврат уз учешће потпуно непознате „опозиције“. Ко су ти људи и зашто се, по Вашем мишљењу, ово дешава сада у Абхазији?

Леонид Ивашов: Да бисмо причали о томе шта се дешава у Абхазији, треба разумети шта званична Русија жели од Абхазије. Да, 2008. године смо поступили мудро и одлучно, али онда смо све одбацили, ту смо увели трупе, направили војну базу и на томе смо завршили своје присуство. Сада тамо постоји само посао – који само тражи где ће да профит да оствари. А где је геополитика, где је политичка стратегија, где су проблеми безбедносни Руске Федерације? Зауставили смо се и Абхазија сада бесни у свом политичком и друштвеном казану. Зато је то што се догодило у Абхазији за нас и неочекивано.

Јасно је да је Анкваб после Сергеја Васиљевича Багапша дошао са другим циљевима, са другом екипом, уз подршку других пословних кругова. И ми смо све то пустити да се дешава, и данас се различите пословне групе уз подршку различитим деловима становништва Абхазије, боре између себе. И данас ми треба да одлучимо – или ћемо Абхазији дати услов „одржите референдум и постаните један од субјеката Руске Федерације“, или „будите потпуно независни“. То је природно, али референдум треба одржати, а сигуран сам да ће већина становништва Абхазије гласати у корист уласка у састав Русије. Нека буду посебан ентитет, јер ако се сећате, почетком 90-их били су спремни да уђу у састав Краснодарског региона. Тако да они, такође, морју да одлуче и да не гледају ка Вашингтону шта ће рећи “Ујка Сем“ и да ли ће запретити прстом.

Стиче се утисак да спаљивањем Одесе, организовањем пуча у Абхазији, подстицањем кримских Татара, Запад тиме покушава да нас потисне са Црног мора?

Леонид Ивашов: Наши некомпетентни чиновници који се баве и безбедношћу Русије и спољном политиком, требало је још одавно да схвате да Запад нама никада није био пријатељ поуздан партнер. Сједињене Државе и већи део западне Европе историјски су нас забележили на листу њихових главних противника константно ратују против нас. Чак и у време Великог отаџбинског рата, знали смо они нису нама помагали, већ су помагали себи – користећи и наоружавајући нашу војнску, они су и даље штитили своје интересе и своје територије. И то треба да се разуме – Запад и пре свега САД, стално у свим правцима ће водити рат против нас. Ми смо се одавно разуверили да је „хладни рат“ завршен и да комунизма више нема. Постоји вечна геополитичка конфронтација, и нама су је наметнули.

Зато, тамо где се код нас појави опуштање, они ће неизоставно улагати финансијске ресурсе и спроводити специјалне операције како би се пукотина претворила у провалију. Ми ћемо сада неизоставно видети и активности „пете колоне“ на Криму. Они ће распиривати сукоб у Абхазији, радиће и са Турцима да би нас потиснули са Црног мора, или бар ослабили. Постоје идеје светске јеврејске олигархије које се тичу Крима и целе обале, а и англосаксонска елита има своје старе снове, тако да ће се све ово реализовати.

Испоставља се да ће нас Запад заиста увести у вртлог непријатељства?

Леонид Ивашов: У замку упадају само они који су слаби и не спроводе одлучне акције. Данас имамо огроман потенцијал – Путин га је показао, али онда се, очигледно, умирио.

Скок на исток у Шангај, потписивање савезничких односа у области нафте и гаса, заједничке поморске вежбе у истом периоду, итд. И Кина је радо прихватила Русију, коју Запад ограђује санкцијама, јер Русија се данас нашла у првој линији конфронтације са Америком, и Кина је иза наших леђа постала довољно јака. А на простору азијско-пацифичког региона управо Кина се налази на првој позицији, а ми смо иза ње. То је успешна веза, али сада морамо да напредујемо – тамо, где ми данас не напредујемо, већ се бранимо, неизоставно ће нас окружити, што се сада и дешава.

Накануне.ру

Превод: СРБски ФБРепортер