Застрашујући предлог Републиканаца. С. 2277-Најава Евро-Мајдана у Москви (?) (1)

С. 22 77- Предлог Закона[1] који је, 23 републиканских конгресмена[2] , после два читања, упутило на усвајање представља оквир будуће спољне политике САД. Овако Законом постављен оквир, пре можемо назвати ратним планом корпоративне Америке који за циљ има урушавање Путинове Русије и подвођење Европе под директну управу Вашингтона.

У 309 одељака подељених у три целине, описане су смернице за будућег америчког председника који би према републиканцима требало да буде на линији оснаживања (пре)доминантне улоге САД у свету. Кроз технике информативног рата, преко финансијских до војних средстава присиле Вашингтон јавно изражава намеру да уруши Путина унутар саме Русије до следећих председничких избора (2018 година) и паралелно примора ЕУ као и шири спектар њених потенцијалних чланица (посебно земље западног Балкана) да своју „команду“ уступи САД. За овако агресиван план поробљавања света корпоративна Америка планира да издвоји десетине и стотине милиона долара по фискалној години до председничких избора у Русији, зависно од планираних активности предвиђених Законом.

Кренимо редом: У Глави I, под насловом: Поновно оснаживање НАТО савеза у одељцима 101-105 предвиђа се: ојачавање помоћи САД и одржање позиција силе у Европи и Евро-Азији; улагање напора САД у ојачавању НАТО савеза; проширење подршке Пољској и Балтичким земљама; убрзавање примене европског ракетног штита; ојачавање америчко-немачке сарадње у глобалним и европским безбедносним питањима. Глава II Одвраћање даље руске агресије на тлу Европе, кроз одељке 201-206 предлаже се: политика САД према руској агресији у Европи; увођење санкција због континуиране агресије Руске Федерације према Украјини; увођење додатних санкција у случају увећања агресије Руске Федерације према Украјини или другим земљама; ограничење приступа РФ нафтним и гасним технологијама САД; дипломатска средства у односу на РФ; подршка руском цивилном сектору и демократији.

Глава III Oснаживање Украјине и других европских и евро-азијских држава против руске агресијекроз одељке 301-309 истиче: Војну подршку Украјини; размену обавештајних информација с Украјином; главни статус не-чланица НАТО савезника као што су Украјина, Грузија и Молдавија; проширење обуке безбедносних снага, помоћ и сарадња у области одбране са главним не-НАТО државама; повећање извоза природног гаса; европску и евро-азијску енергетска независност; непризнавање анексије Крима; подршку демократији и цивилном друштву у земљама бившег Совјетског Савеза; повећање обима  емитовања програма у земљама бившег Совјетског Савеза.[3]

Само у последња два дела Главе IIIкоји се односе на: 1) подршку „демократији“, цивилном друштву, и 2) емитовању америчких сервиса на руском језику по приоритету, предвиђа се алоцирање финансијских средстава за 1) двадесетпет милиона, за 2) седамипо милиона америчких долара за сваку фискалну годину у периоду 2015-2017. Обе ставке се територијално односе превасходно на земље које су припадале простору Совјетског Савеза, али и на остале европске и евро-азијске земље где се амерички сервиси емитују на језику предметних земаља.

Да ли САД најављују „Евро-Мајдан“ у Москви? – У одељку 206 Главе IIЗакона који ће највероватније, с обзиром на однос снага у Конгресу САД бити усвојен, наводи се да ће државни секретар САД, увећати своје напоре да: директно или индиректно преко невладиних организација а) побољша демократско управљање, транспарентност, владавину права и антикорупцијске активности; б)ојача демократске институције и политичке и цивилне организације; ц) прошири нецензурисани приступ Интернету; д) прошири слободан приступ слободним медијима свих облика- и све ово на територији Руске федерације и то са 10 милиона долара годишње у периоду 2015-2017. Притом, када се овоме дода и емитовање америчких новинских сервиса и заштита „слободних“ медија, новинара и активиста који буду таргетирани због „слободе говора“ можемо извући само један закључак: Москва је следећа директна мета корпоративне Америке. То, може да значи да не треба искључити кијевски сценарио у руској престоници. Званични Вашингтон, дакле намерава да уруши Путина унутар саме Русије на начин да пошаље јасну поруку свим (јавним и онима који то нису толико манифестно), савезницима Русије како ће проћи свако ко се дрзне да дефинише своје интересе и што је још „горе“ да их проводи.

Закон, који ћемо тек детаљно анализирати, тако представља јасан ратни план који треба да САД  (по)врати монополарни свет у коме корпоративна Америка управља свим процесима. Треба подсетити да смо баш на овом месту упозорили да, иако добро начет и на силазној путањи, корпоративни запад никако не треба потценити. Напротив. У контексту прерасподеле центара моћи на међународној сцени било је за очекивати да ће западна корпорација активирати све своје „ћелије“ широм света које предано финансирају, обучавају и користе у сврху остваривања корпоративних интереса. Тако, иако руски аналитичари[4] сматрају (с потпуним правом)  да је ово само јавно признање дугогодишњих америчких субверзивних акција на тлу Русије и да то представља контекст председничке кампање и трке републиканаца и демократа за примат у Конгресу и Сенату, не треба олако прелазити преко агенде која је толико пута показала погубне резултате. Уосталом, врло амбициозне цифре које ће бити уложене за рушење руског председника плус колико ће се тек улити из разних „црних фондова“, говоре довољно да се дода озбиљна мера опреза.

Када будемо представили јавности све делове предлога Закона, биће потпуно јасно да у рату који је Америка објавила (не само) Русији биће употребљена сва средства: од индоктринације која је битна претпоставка свих ратова, До отварања „криза“ свим расположивим средствима.. Притом и америчке пореске обвезнике ваља убедити да им се гули кожа с леђа у „патриотске разлоге“ на првом месту. А, онда уз констатно подгревану русофобију и ширење атмосфере страха да ти новци иду како би се обезбедила сигурност за пореске обвезнике. Формула која ће увек давати резултате, зар не? Уколико, се медијима шири константно, та тако лепљива доза страха, она постаје свакодневни живот.

Зато је опрез прекопотребан.

Изнад свега, о томе ћемо детаљније у наставку, Закон је потврдио: америчку умешаност у украјинску кризу која је прерасла у грађански рат; директно сламање ЕУ преко Украјине притисцима за јединствени став поводом санкција Русији; коначно, и најаву епилога Хладног рата који је корпоративна Америка објавила Русији. Тај епилог ће се одиграти на истоку (мало даљем или ближем-скоро свеједно) а циљ ће му бити уништење евро-азијске уније  и целог вектора сарадње БРИКС. Управо, из тог разлога САД, како Закон предвиђа,  јачају своју командну улогу у НАТО, иницирају савез с Немачком, мобилишу све расположиве снаге на евроазијском тлу, како би реаговали „брзо и ефикасно“ на све потенцијалне изазове који ће се до руских председничких избора „појавити“. Појавити, попут кијевског сценарија који је променио све.

Коначно, а могло је да буде и прво, председник Русије  недвосмислено ужива национални консензус када је реч о векторима унутрашње и спољне политике. Консензус који је, на првом месту, изнедрио повратак Крима под руску заставу. Стога ће подривање рејтинга од стране САД, бити приоритетна активност. Поготово што Владимир Путин, ужива и заиста импресиван рејтинг међу све бројнијим лидерима оних држава којима је Америке и превише! Кроз ту димензију треба гледати и фашистичке пирове у Доњецку у којем се безочно гранатирају вртићи, школе, убијају цивили, рањеници. Фашистичке утолико колико кијевска хунта врви од следбеника најтамнијег дела историје прошлога века.

Путинов рејтинг остварен по недвосмислено промишљеним државничким потезима за корпоративни запад задата је тема без обзира на последице по цивилизацијске вредности. Посебно сада када је крупним корацима, после Шангаја и Астана (где су 29. маја председници Русије, Белорусије и Казахстана потписали Споразум о оснивању Евроазијске економске Уније), Русија кренула у бољи и праведнији свет.

 Марина Рагуш – ФСК

Наставиће се…