The Saker: Да ли Русији стварно треба украјински војно – индустријски комплекс?
Ја стварно волим „Азија тајмс“, али чланак који сам данас у њему видео оставио ме је у чуду како је уопште прошао уредника. Чланак у питању је „Украјина: војно – индустријски комплекс за који се умире“ од Грегори Џ. Мура. Дефинитивно вам саветујем да прочитате чланак у целини, његова теза је једноставна: украјински војно – индустријски комплекс је, ако не неопходан, онда барем од кључног значаја за Русију. Мур даје неколико примера које желим да овде цитирам:
1 ) Антонов није руски произвођач авиона, већ украјински
2 )Украјина прави много авионских и хеликоптерских мотора
3 )Украјина прави пројектиле, ракете и СС18
4 )Украјина је чинила 30 % од бродоградње СССР-а
5 )Украјина прави оклопне транспортере и тенкове, укључујући Т- 84
6 )Украјина прави ваздух -ваздух, земља- ваздух и крстареће ракете
И све то је истина. Дакле, шта је ту проблем?
Проблем је у томе што су сви примери које Мур даје системи совјетске ере. Чак ни Т – 84 није ништа друго до надограђен Т-80. Украјина, баш као Русија, јесте наследила доста врхунских совјетских технологија. Ове технологије су, у ствари, тако добре, да су Украјина и Русија могле буквално да се „возе“ скоро 20 година на тој технолошкој основи без да заиста развијају било какве истински нове системе. Добар пример за то је СС – 18 ракета, и даље једна од најмоћнијих на планети. Али то је технологија касних 1950-их и с почетка 1960-их и ради на течно гориво. А ипак је руско Министарство одбране недавно желело да купи више тих ракета. Зашто ? Новац : Украјинци су били спремни да их продају јефтино. Сада је ствар изгледа мртва, на велику радост руске војске која пројектил није хтела, али којој је речено да је то јефтиније решење од скупље, али и модерније чисто руске алтернативе.
И овде је кључно питање: Русији не треба украјински ВИК (војно – индустријски комплекс), Русија би могла да у земљи произведе све што је потребно, али то би било скупље. Па зашто трошити више када можете да потрошите мање и да разлику искористите у развоју других сектора ?
Када се Совјетски Савез распао Русија је изгубила не само Украјину већ још 13 република. Многе су имале совјетске ВИК ресурсе и многи су се запитали да ли ће Русија моћи да прође без њих. Тест тог предлога је једноставан: да ли Русија може да произведе потпуно нове системе наоружања или не ? И јасан одговор је „да“ – Русија може и Русија их има.
Узмите, на пример, нове руске подморнице (Бореј или Јасен класе), нови борбени авион ( Су-34 од ПАКФА), нове тенкове (Армата), нове ИЦБМ (СС- 27 ) или СЛБМ (СС -Н- 32) ракете. И добро, пошто је циклус дизајна оружја веома дугачак, сви ови системи имају своје порекло у совјетском дизајну и неки део је можда купљен од Украјине (или других бивших совјетских република). Али,чињеница да Русија саставља, тестира и распоређује ове системе доказује да Русија има технолошки ноу-хау да контролише све технологије које су у њима. Ово се посебно односи на веома сложене системе као што су подморнице или напредни борбени авиони. За војску у целини, циљ је да руске оружане снаге буду до 2020. опремљене новим војним системима за 70% све опреме. То је амбициозно, али изводљиво.
Најмање два врхунска стручњака за руско оружје ( Дмитриј Рогозин и Игор Коротченко ) су покренули питање важности украјинског ВИК-а и, једном приликом, чак и сам Путин. Сва тројица су били категорични: могућ „губитак“ украјинског ВИК-а за Русију уопште није проблем, већ савршена прилика да издвоји потребна средства за развој аутохтоних и много модернијих капацитета у Русији. То је потпуно иста ситуација као и са западним компанијама кредитних картица: америчке санкције су Русији дале толико потребан изговор и прилику да развије руски систем кредитне картице, која ће, као што је најављено у Шангају, бити компатибилна са кинеском.
Кад је већ реч о Кини: Кина је „савршен“ партнер Русији у скоро сваком економском погледу, посебно у војно- индустријској сарадњи. И још, за разлику од украјинских технологија, кинеске технологије су далеко модерније, иако вероватно скупље.
Путин и Медведев су већ поставили као стратешки циљ Русије да за све своје стратешке потребе постане потпуно независна од страних добављача. Напуштање украјинског ВИК-а је само логичан корак ка том циљу. То је прилика за Русију, није проблем.
Мур закључује: „Вредност и значај украјинског војно-индустријског комплекса за Русију је важан разлог што Москва неће напустити источну и јужну Украјину, а самим тим и може бити да саме санкције неће бити довољне да би се Путин натерао на повлачење. “ Ја се с тим не слажем. Не само да Русија не „жели“ Украјину или чак Донбас, она је на путу да избегне да их „има“ (после хипотетичке интервенције). Последња ствар која Русији треба је велика популација што ради на 20 година старим технологијама које нико не жели и које Русији стварно не требају. Узгред, управо из истих разлога, нити ЕУ, нити САД треба украјински војно – индустријски комплекс: они имају своје, много модерније и које сами контролишу.
И то ћу рећи опет и опет и опет. Русији не треба Украјина, не треба јој украјинска земља, ни њен ВИК, ни њен угаљ, а ни њен народ. Што је било истина 1991. у 2014. више није. Поред тога, украјински олигарси су заиста уништили целу земљу и опустошили њен ВИК: да ли сте знали да су 50 главних украјинских олигарха власници 50% БДП-а Украјине ? То је запањујуће, стварно. Или, шта мислите, зашто Украјинци и даље користе (старе) МИ- 24с коришћене у Африци од стране УН уместо својих хеликоптера ? Јер то је све што им је остало, буквално ! Недавно, када су Руси преузели контролу на Криму, открили су да је чак и најпрестижнији омладински камп (Артек) потпуно запуштен. Олигарси су занемарили чак и тај драгуљ.
Годинама је Русија покушавала да направи некакав договор са Украјинцима да развију веома занимљиве напредне транспортне авионе АН-70. Али су украјински политичари постављали тако смешне захтеве да су Руси на крају отишли згађени ( завршило се суштинским унапређивањем ИЛ – 76, а сада с Кином развијају широкотрупни транспортни авион дугог домета који ће вероватно имати цивилну и војну варијанту). Дакле, чак и да је Јанукович и даље на власти, како би Русија могла имати поверења у тако потпуно непоузданог партнера ?
Тужна стварност је да Руси ни у чем не могу веровати Украјинцима. Чак ни да ће платити своје рачуне, камоли учествовати у стратешким војно – индустријским пројектима. За такве ствари Русија има Кину. Нека ЕУ „ужива“ у новостеченом партнерству с Украјином. Срећно им било!
Аутор: The Saker
Извор: http://vineyardsaker.blogspot.
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@
Телефон: 062 854 13 28
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
