Михаило Меденица: Тома се јави – ваистину се јави

Још је рано за подвлачење црте, „бербу“ ушију и лов на утваре, али је Томислав Николић направио предрачун, онако бирцуски, за себе и делимично јавност, тек да обзнани како је и уз казан с ракијом пажљиво пратио ситуацију, био с народом и уочио две појаве на које се већ може упрти прстом као најодговорније за катастрофу која је похарала Србију: сужњи и Бог!

Што се првих тиче, председник је напоменуо да поплаве нису опомена за власт и политичаре, већ народ, с чим се апсолутно слажем – народ је на најбруталнији начин опоменут колико је погрешио на изборима (и власт и опозиција су нам ко летње гуме по снегу)…

Е, сад, што се Бога тиче, о томе би могли да расправљамо, али се, реално, мало шта има спочитати председнику – у праву је, јбг, и због тога Господ од Томе сасвим сигрно неће добити: орден, флашу „томоваче“, дипломатски пасош, а највероватније ће и из темеља покајнице у Бајчетини извадити факултетску диплому, коју је у њих положио као једну од највећих светиња и мистерија!

Лично, да ми је да председавам једној од оних драматичних седница кризног штаба (или како год се звало), које добрано личе на шпанске серије у којима се испостави да је отац себи брат, баба син својој јетрви, а неко слеп (обавезно има по један) наједанпут прогледа и угледа оца за којег је мислио да му је мајка, најозбиљније бих потегао питање одговорности Бога и његове спреге са тајкунско-криминално-ватиканско-усташком фалангом!

Дакле, прво саставити утемељену и рационалну кривичну пријаву против Бога, затим расписати међунардну потерницу, пронаћи довољно компромитујућег материјала који га повезују с тајкунима и отуђеним центрима моћи, а напослетку можда привести на информативни разговор део свештенства који је, по сопственом признању, у његовој служби и који, сасвим могуће, зна где се Бог тренутно налази?!

Дабоме, и Свети архијерејски синод дужан је да да нека обавештења, које се не тичу само кубикаже и цене возила којима располажу, већ и због чега смо заслужили све ово, зашто баш за Томиног мандата, да ли је Бог иницијатор акције прислушкивања председника (још није решена та мистерија) и што је још важније, а враћа нас на почетак, да ли је читав народ укључен у исту работу?!

Можда некоме Николићева теорија звучи лабаво, можда чак и смешно, али је тренутно једина званична којом располажемо и ваља барем дискутовати о њој.

Лако је Тадићу било владати, он је против себе имао само себе и успешно се изборио с том муком, а Тома?

Тома, бре, уз све што спада у опис његовог посла још мора да се носи с народом, натприродним силама (неке теорије веле да га прислушкују ванземаљске цивилизације и умиру од смеха), а напослетку и са самим Господом, којем се заветовао још ономад штрајкући глађу до жеђи и смрти.

Све је то, хвала богу, преживео, а сад овако да му враћа?!

Но, добро, биће времена за објашњења и одговоре: чим ракија одлежи, а органи гоњења уђу у траг Богу, маскирани у мантије и сакривени у заседама око богомоља.

Осим оне бајчетинске, њу ће Тома лично да надзире, па ако неко поздрави са: „Помаже бог“, да одговори како то помаже и коме?

Србији сигурно не, па да видимо и због чега?

(Михаило Меденица – Два у један) – НСПМ