За који рат се спремају САД и Европа

Хоенфелс – Америчка војска улази у град после битке у којој је настрадало неколико цивила. Становници оптужују официра да их није сачувао као што је обећао, на шта он, уз помоћ преводиоца одговара: „Не, не, нисам вам то рекао. Упозорио сам вас да се нешто спрема и да треба да одете на сигурно”.

Овај сценарио се одвија у измишљеној земљи Антропији која треба да подсећа на Косово, односно на покрајину која се бори за отцепљење од остатка земље. Грађани су лажни – глуме их Немци и Американци који немају никакве везе са Косовом, али је америчка војска стварна – припрема се за опхођење са узнемириним цивилима у конфликтној зони.

Ова „игра” се одвија се у импровизованом граду са све кућама, продавницама и минаретом подигнутим у америчкој војној бази Хоенфелс у Баварској. Овог и следећег месеца овде се под вођством Американаца одвија међународна војна вежба „Заједнички одговор 2” која окупља 4.000 војника, од тога највише америчких, али и 1.725 припадника снага других земаља. Америчке трупе чине војници који су стално стационирани овде на југоистоку Немачке као и они који су због овог маневра пристигли из базе у Тексасу. Остали учесници долазе из 14 земаља, углавном чланица НАТО, али и из неколико земаља које нису у алијанси, укључујући и Србију.

Кључна реч маневра је „заједно”. Различите армије, на веома другачијем степену развијености и не увек компатибилне, уходавају се да би складно одговориле у случају рата. Док вам амерички „апачи” заглушују слух у импровизованом нападу из ваздуха, док гутате прашину коју подиже понос америчке технологије – борбена возила „бредли” послата у замишљени напад, дотле поред вас пролазе албанске трупе још наоружане „калашњиковима”. Америчкој војној сили треба да се прилагоде савезници који су далеко од обећаних два одсто бруто домаћег производа посвећених армији.

„Не желимо да се први пут сусретнемо у бици”, објашњава разлоге вежбе савезника и партнера њен први човек, генерал Волтер Пијет. Он је командант базе на 163 квадратна километра у близини Регенсбурга на југоистоку Немачке, где се налази маневарски простор за америчку војску у Европи, али и где је подигнут читав један мали град у којем се осећате као да сте у САД – у ресторанима се плаћа искључиво у доларима, а „Бенк ов Америка” вам неће заменити евре за доларе осим ако нисте њен клијент.

Американци су овде отворили центар за тренинг међународних снага где и иначе вежбају са савезничким и партнерским земљама из Европе. Много се говорило да ће НАТО у будућности морати да се бави новим изазовима – сајбер-нападима, тероризмом, међународним криминалом, али је вежба у Хохенфелсу много више припрема за конвенционално ратовање.

„Не знамо где ће се водити следећи рат, не знамо шта је следеће што ће се догодити, да ли ћемо имати посла са хуманитарном катастрофом, конвенционалним претњама, хемијским оружјем, ублажавањем кризе или нестабилним подручјима и зато све морамо да подигнемо на виши ниво. Одговорићемо заједно и зато вежбамо заједно”, додаје генерал Пијет.

Вежба треба да покаже америчку посвећеност Европи после 15 година концентрисања на Ирак и Авганистан. Командант поменутог центра за тренинг међународних снага, Џон Норис, каже да је Хоенфелс место на којем се Американци уигравају за акцију на битно другачијем терену од оног на којем су се борили последњих година. По први пут после неколико година, САД су допремиле у Европу тенкове „абрамсон” што се тумачи као доказ њиховог поновног интересовања за Европу па и као уверавање европских савезника, посебно оних са истока, да је Америка – ту. Не можете а да се не запитате да ли се све ово дешава због Украјине?

„Не, Украјина није разлог ове вежбе”, одговара Норис додајући да је „чиста случајност” што се маневри савезника одигравају истовремено са почетком новог хладног рата између Русије и Запада, а поводом кризе у Украјини и руске анексије Крима.

Америчка војска инсистира на томе да су вежбе заказане пре 18 месеци, па да садашња дешавања на рубу Европе нису могла да узрокују тадашње планове за маневре. Ипак, ако разговарате са политичким круговима НАТО-а, сукоб између Кремља са једне и САД и Европе са друге стране, стално ће висити у ваздуху. У америчком представништву у НАТО-у кажу да је украјинска криза подстакла алијансу да демонстрира колико је вољна да делују и колико је брза у мобилисању снага да би помогла савезницима.

„Вежба јесте раније договорена, али је наш циљ сада да савезници достигну такав ниво да могу да делују”, каже Џозеф Менсо, заменик шефа америчке мисије у НАТО-у, који се новинарима у Хоенфелсу јавио путем видео-линка из Брисела. „Као што је потпредседник Џо Бајден казао у Румунији, ми желимо да се жеље Украјинаца поштују и да се наши савезници осећају безбедно”.

Такво осигурање посебно је потребно земљама са истока Европе од којих су неке већ позвале НАТО да отвори сталне базе на њиховој територији. Алијанса је најавила појачање ваздушне контроле изнад балтичких земаља и слање додатних ратних бродова у Балтичко море и источно Средоземље. Ако је ова вежба дошла као умирење и охрабрење за учеснике из Литваније, Пољске и Румуније због страха од Русије, шта је онда мотив за учешће српске војске?

„Циљ нам је провера обучености наших јединица, побољшање обучености наших војника и међународна сарадња. Трудимо се да прихватамо њихова искуства, да задржимо оно наше што је добро, а да оно што је код њих боље, применимо у нашој обуци”, каже нам потпоручник Немања Аранђеловић који је овде са 30 војника.

Командир српског стрељачког вода један је од најмлађих командира на вежби, али је морао да се суочи са најнеугоднијим новинарским питањима – како то да српске трупе вежбају са НАТО-ом поводом наводне руске опасности?

„Ово није НАТО вежба. Учествују чланице НАТО-а, али има и земаља које нису чланице. Ми конкретно вежбамо са америчким, литванским, мађарским и грузијским војницима, а Грузија није део НАТО-а. И ово нема никакве везе са Украјином. Ја сам још у јануару овде био на планској конференцији, а овакве вежбе се припремају најмање годину дана унапред”, каже Аранђеловић.

Да ствар буде још неугоднија за српске трупе, један од учесника је и Косово. Истина, Приштина је ради посматрања вежби послала само девет војника, али довољно да изазове конфузију: домаћини Косово третирају као равноправног учесника и као таквог га и представљају, док за Србију Косово уопште није учесник или је „посматрач”.

„Косово не учествује. Они су овде због неке врсте обуке. Ја сам известио да су присутни, али сам добио задатак да, пошто они нису овде са нама, могу да наставим даље”, објашњава српски потпоручник.

Јелена Стевановић – (Политика)