НАТО се наругао Србији на Дан жалости

Припадници руског министарства за ванредне ситуације први су се одазвали позиву за помоћ који је 15. маја по подне упутила републичка влада због поплава које су задесиле Србију. Они су се укрцали у специјални авион и већ су 16. маја ујутру били у Нишу одакле су хитно пребачени у Обреновац где је ситуација била најтежа јер је град полако почео да нестаје у воденој стихији. Стигло је укупно 79 људи са најсавременијом техником за спасавање. Ризикујући своје животе руски спасиоци су извукли 2.262 људи, од чега 604 деце.[1] Руска помоћ је оцењена као најбржа и најзначајнија. Војска која је до сада пружала највећу помоћ грађанима чије су животе угрожавале елементарне непогоде није као раније могла да помогне унесрећенима. Саветници из НАТО-а су под плаштом реформи допринели сакаћењу Војске Србије и њеном постепеном урушавању. Инжињеријске јединице су остале без амфибија и друге технике која је могла да се искористи за спасавање људи.[2] На сву срећу руски специјалци за борбу против елементарних непогода као и спасилачки тимови из других земаља прискочили су Србији у помоћ. Међутим док су Руси спасавали грађане Србије српски војници су учествовали у војним вежбама НАТО пакта!

Северноатлантски савез је током маја 2014. године у немачком граду Хохенфелсу окупио 4 хиљаде војника из „петнаест европских земаља“. Према званичним изворима у овим ратним играма учешће су узели представници оружаних снага Албаније, Аустрије, Белгије, Бугарске, Хрватске, Француске, Грузије, Мађарске, окупираног Косова, Литваније, Пољске, Румуније, Србије, Словеније и Сједињених држава. Док су се грађани Србије давили у поплавама припадници њихове војске су раме уз раме са шиптарским терористима увежбавали заједничке војне операције![3] Ко је био замишљени непријатељ у овој „симулацији рата“ није тешко претпоставити. Највиши функционери НАТО пакта су већ означили Русију као свог највећег противника. „После две деценије покушаја да изгради партнерство с Русијом, НАТО је данас присиљен да Москву третира више као непријатеља него као партнера“ изјавио је почетком маја заменик генералног секретара Алијансе Александер Вершбоу.[4] У ову кампању су се укључили генерални секретар Андерс Фог Расмусени командант НАТО трупа у Европи генерал Филип Бридлав, који покушавају, сваки на свој начин да милитаризују Стари континент како би „ограничили моћ Русије“. Расмусен обилази бројне државе тражећи све већи новац за Северноатлантски савез, док Бридлав организује све више војних вежби у којима се Алијанса припрема за сукоб са Русијом. Крвопролиће које је изазвао у Украјини служи НАТО пакту као изговор да оправда своје постојање. Због тога су Русију и прогласили за непријатеља.

Северноатлантски савез је показао да су му оружане агресије специјалност и да не одустаје од њих. У складу са том доктрином стравичне поплаве које су задесиле Србију нису наишле на озбиљну реакцију НАТО пакта. За разлику од Русије Алијанса није послала помоћ и спасиоце у угрожене делове Србије иако располаже са одговарајућим ресурсима. У Северноатлантском савезу постоје организациони делови који се баве ванредним ситуацијама. Такође НАТО организује курсеве из ове области нпр. у НАТО школиу Обераммергау (Немачка) и НАТО колеџу за одбрану у Риму. На њима се расправља оодржавању мира, контроли наоружања, спречавању ширења оружја за масовно уништење, заштити животне средине, војно-цивилној сарадњи у случају елементарних непогода, као и европској сарадњи у области безбедности.[5] Поред тога, Србија и САД су изводиле заједничке вежбе у циљу заштите становништва од елементарних непогода.[6] Међутим, када се Србија нашла у критичној ситуацији НАТО и САД нису помогли. Чак су нашли начин да се наругају Србима. Иако је у Србији проглашена тродневна жалост због великог броја настрадалих у поплавама, НАТО је баш у то време одржао скуп у Београду под називом „20 година НАТО политике отворених врата“ са којег је поручено „живот мора да се настави.“[7] Иронично нема шта, јер је управо НАТО затирао живот у Србији, док његов осиромашени уранијум и данас убија њене грађане. Такође у агресији на СРЈ Северноатлантски савез је уништавао објекте и опрему Хидрометеоролошког завода Србије.[8]

Можда је неко очекивао да ће помоћ Србији стићи из „Бондстила“? Војска САД је на окупираном Косову и Метохији саградила највећу војну базу у свету после Вијетнамског рата. Међутим „Бондстил“ није намењен спасавању људи. База је изграђена како би обезбеђивала даљи продор САД и НАТО ка Русији. „Бондстил“ омогућава Вашингтону да контролише Средоземно и Црно море, као и стратешки важне правце ка Блиском Истоку, Северној Африци и Кавказу. Такође „Бондстил“ треба да штити транспорт енергената из Каспијског басена. Министар енергетике САД Бил Ричардсон је још 1999. године изјавио: „Ми смо уложили значајну суму у Каспијски регион, и сада нам је веома важно да се нафтоводи и политика крећу у правцу који нама одговара, јер је у питању енергетска безбедност Америке“.[9] Дакле намена војних инсталација САД и НАТО у Европи је да омогуће пљачку и транспорт природних ресурса као и кажњавање непослушних, а не спасавање угрожених људи. Чак је и актуелна доктрина Алијансе тако написана да ванредне ситуације у њој служе као изговор за могуће војне интервенције.

НАТО пакт је своје злочиначко лице одавно показао у српским земљама. Његов однос према Србији и РС које су погодиле незапамћене поплаве само је потврдио да се Северноатлантски савез није променио.

Борис Алексић – ФСК