Путинов „савезник број 1“ или кад Рамзан Кадиров окрене Бандерастан
Као што вероватно знате, два руска новинара „Лајф њуза“ су коначно ослобођени и враћени кући преко Грозног у Чеченији. Можда сте чак чули и то да је председник Чеченије, Рамзан Кадиров, одиграо посебну улогу у њиховом ослобађању. Мислим да је значај овог догађаја потцењен од стране многих посматрача па желим да га укратко прокоментаришем.
Све је стварно почело на Криму, пре операције руских Пристојних наоружаних људи у зеленом, када је било неких веома озбиљних тензија између различитих страна, укључујући муслиманске Татаре. Тада је Рамзан Кадиров први пут дао изјаву из далеког Грозног рекавши да неће толерисати никакве „лоше поступке према Чеченима“ на Криму. Пошто нема баш пуно Чечена на Криму и пошто су Пристојни људи ионако решили проблем, ова изјава је брзо заборављена. Али размислите поново, поред тога што је изјава била у прилог Чечена на Криму, против кога је била усмерена ? Јасно, није се претило проруским, већ проукрајинским снагама, укључујући и оне Татаре ( углавном везане за Турску ), које су САД манипулисале да предузму акцију против проруске популације Крима. Сада је јасно да је оно што се десило у овом случају то да је Кадиров отворено рекао оно што Путин није могао (из очигледних разлога). Најзад, Путин је тај који је на крају ангажовао своје Пристојне људе, али је Кадиров упутио претњу.
Кадиров је опет дао невероватну изјаву коју су коментатори углавном превидели. Ево шта је рекао о двојици отетих новинара:
„Украјинско руководство наставља да користи фашистичке методе. Захтевамо хитно ослобађање Сидјакина и Сајченка. Ако људи у Кијеву не дођу памети и не дозволе да се ови новинари врате кући, нећемо стајати по страни и у тишини гледати како им се ругају, присиљавајући их да клече са кесама на главама. Имамо снаге и могућности да утичемо на оне који држе новинаре у заробљеништву. Зато их саветујем да ослободе ове новинаре или ћемо прибећи неким жешћим акцијама.“
Не знам за вас, али кад сам ово прочитао, зинух. Ту је председник Чеченије (и бивши ратни заповедник) који очигледно Укијима даје ултиматум који им је боље да не игноришу. И нису.
За четири дана тајних преговора група чеченских преговарача коју је послао Кадиров одлетела је у Кијев његовим личним авионом и водила разговоре искрене и угодне са правим људима у Кијеву. Чечени су вероватно користили типичну мешавину претњи и мита да их убеде и два репортера су ослобођена.
Интересантно је да постоји више доказа да је Путин све време у то био укључен, иако о томе ни реч није рекао. Прво, добро је познато да је Путин веома близак са Кадировим и да чврсто пријатељство веже ову двојицу људи који имају огромно поштовање један за другог. Али сада можемо наћи смисао у коментару Путина да су киднаповани новинари држани у „зиндану“ (рупа у земљи), нечему што је очигледно чуо од Кадировљевих људи у Кијеву. Најзад, треба знати и за Кадировљеву квази опсесију да увек истиче како на сваком корак делује искључиво уз пуну подршку Кремља, што потпуно искључује могућност његовог једностраног деловања.
Кадиров је и овог пута рекао оно што Путин није могао да каже.
Такође је интересантно чути сведочење двојице новинара који су рекли да су схватили да се нешто драматично променило у њиховој ситуацији када су чули да се Украјинац на телефон јавља са „селам алејкум“. Одмах потом су им скинуте лисице и речено им је да „скину капуљаче с глава и да су сада безбедни, под заштитом су председника Чеченије“.
Зашто ово сматрам толико важним ?
Због драматичне промене имиџа Чеченије и Чечена у Русији. Медији Кадирова отворено називају херојем а руски грађани се радују када чују исламски поздрав „селам алејкум“ јер знају да су сада безбедни. То је од огромног значаја ! Каква промена за само десет година.
Кадиров у стварности има много значајнију улогу од „само“ председника Чеченије (у којој је веома успешан !). Он је очигледно Путинов „савезник број 1“, посебно у области безбедности. Њих двојица очигледно блиско сарађују, делују као тим. Ова врста посебне улоге чини много да се чеченском народу поврати понос, такође и да се промени страшна слика о Чеченима коју многи Руси имају као резултат страхота када су Чеченијом владале психопатске вахабије. Уместо као „терористичке варваре“, Руси Чечене сада све више виде као жестоке и поуздане савезнике Русије и руског председника.
Што се Чечена тиче, они и даље страхују, али овај пут ван Русије. Током „08.08.08“ рата, Грузијци су бежали што брже могу чим чују да је стигао чеченски батаљон. Данас је Украјина пуна гласина да су дошли Чечени да подрже Луганску и Доњецку републику. То се, колико знам, није десило (још ?). Очигледно постоји нека конфузија између „Восток батаљона“ (Источног батаљона) у Украјини и чеченског „Восток батаљона“ из 08.08.08. Први је састављен од локалних добровољацаа из Донбаса док је други сада формално део 291. моторизованог стрељачког пука 42. гардијске моторизоване дивизије Оружаних снага Руске федерације. Али се не бих изненадио да Кадиров пошаље чеченске специјалне снаге као „добровољце“ у Донбас ако ствари тамо стварно крену наопако. Наравно, кључна ствар би била да се добије Путиново „напред“ за такав потез.
Изванредна ствар, мислим.
Јер Чеченија је до 2000. била сва у рушевинама, огроман број Чечена убијен, Грозни је био потпуно уништен и постојао је план да се град напусти и нова престоница изгради на другом месту. Готово сви западни стручњаци су били једногласни у закључку да герилски рат и тероризам никада неће стати и да ће Чеченија бити „вечита крвава рана меког доњег стомака Русије“ или какав други глупи клише. Данас, 14 година касније, Грозни је сјајан град, традиционални ислам је потпуно заменио вехабизам, чеченски терористи и господари рата су сви елиминисани један по један, Чеченија има веома ниску стопу криминала, француски глумац Жерар Депардје има стан у центру Грозног, Руси све више на Чечене гледају као на најжешће и најпоузданије савезнике, а непријатељи Русије буквално дрхте у страху од “ Стижу Чечени !“. Ко је могао да замисли тако нешто !?
Хоће ли то бити довољно да се залече ране из прошлости ?
Не знам засигурно, али жарко се надам. Као прво, увек ћу за први чеченски рат више кривити режим Јељцина и његове јеврејске олигархе него Дудајева и његове чеченске следбенике . Истина, оно што су Чечени радили током и после рата било је просто изван појма варваризам и ја сам у потпуности подржао 2. чеченски рат у којем је Русија једноставно урадила оно што је морало да се уради (и извела тако бриљантно). Тако да верујем да обе стране деле кривицу и бол за оно што се десило. Ипак, Русија је много већа и моћнија тако да Чечени нису имали никакве шансе све док је руски народ подржавао војну акцију (што није био случај у првом чеченском рату) и верујем да је Ахмед Кадиров имао мудрости да види да ће се овај рат завршити у квази – тоталној елиминацији чеченског народа и да се мора зауставити. Мислим да је Путин то такође схватио и да је веровао да би такав исход био катастрофалан и за Русију. Дакле, ова два човека су урадиили незамисливо и зауставили рат који је требало да се претвори у тотални рат све док једна страна не збрше другу. Мени је лако да пишем ове страшне речи као што је вама да их читате. Али размислите о томе, ми заиста говоримо о неизрецивом ужасу који се умало догодио. И убиство Ахмеда Кадирова је могло овакав исход учинити неизбежним да није било његовог сина Рамзана који је заменио свог оца и обавио апсолутно бриљантан посао да се испуни његов сан: Чеченија данас је и исламска и слободна. Има велики степен аутономије, али је највернији и најјачи савезник руског председника. Ја бих чак рекао да је Чеченија најважнији фактор стабилности у целом региону Кавказа.
Без илузија сам да се неки „украјински Кадиров“ може ускоро појавити. Али ако се такво чудо десило у Чеченији, хоћу да се надам да је могуће у некој будућој Украјини, слободној од олигарха и нациста бар толико колико је Чеченија од вехабија.
Нада умире последња, и то је нада коју једноставно желим задржим у срцу, без обзира на то колико наивно изгледала „реалистима“. Не желим да верујем да „Бандерастан“ може да преживи на хришћанској Светој земљи за коју је буквално милиони људи гинуло, да буде православна и слободна. Сада је слика Украјине страшна. Али Чеченије 2000 године је била још гора. Тако да ћу се и даље надати.
Аутор: The Saker
Извор: http://vineyardsaker.blogspot.
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@
Телефон: 062 854 13 28
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
