Фијаско Запада или кад „завади па владај“ омане
Руски лидер Владимир Путин обично има савршену покерашку фацу. Али је ледено хладни предсеник Русије прошле недеље у Шангају био опасно близу томе да лице широм развуче у осмех.
Зашто и не би ? Путин је америчко-британски покушај да се удари по руској економији и њега самог казни за непослушност управо одувао у зајапурена лица својих западних ривала.
Јер, Русија и Кина су, после 20 година тешких преговора, потписали велики уговор о извозу 38 милијарди кубних метара руског гаса у Кину, вредности 400 милијарди долара. Реализација споразума почиње 2018. и укључује међу највећима на свету инжењерски пројекат, повезивање далеких гасних поља Русије са Кином системом гасовода.
Поред тога, Кина ће уложити најмање 20 милијарди долара у руску индустрију и повећање увоза руских производа, пре свега војних система. Кина ће постати највећи трговински партнер Русије.
Није то баш онакав „окрет ка Азији“ какав је Обама очекивао. Али јесте страшан, дуг и топао загрљај кинеског змаја и руског медведа, догађај који је пресекао западне стратеге.
Мора се посумњати да је ларма у Украјини била последња кап која је гурнула Кину у стратешко усклађивање са Русијом. До сада су две велике силе сарађивале тихо и не увек без проблема. Захваљујући самохвалисању, буци и звецкању оружјем САД и савезника у вези Источне Европе и Јужног кинеског мора, Кина је одлучила да продуби и прошири своју Антанту са Москвом.
Републиканци у америчком Конгресу, они што су ударали у ратне бубњеве и позивали Обаму да буде чвршћи према Русији ( шта год то значило ) сада с њим деле кривицу што је Москва гурнута у кинеско наручје. Све савршено предвидиво и савршено глупо. Дипломатски фијаско првог реда.
Русија је тиме за своју економију добила велики подстрек и начинила да западне санкције изгледају небитним. Кинеска средства ће омогућити осиромашеној Русији да модернизује своју индустрију нафте и гаса. Нови гасоводи ће бити велики подстицај за економски раст за запостављене источне области Русије и Сибир.
Ако посао с гасом профункционише и напредује, послужиће као образац за већу кинеско – руску сарадњу у војним пројектима, нпр. авиона пете генерације, ракетних система, поморских снага и напредне електронике. Русија до данас није била вољна да с Кином дели напредније војне системе, јер Кина је копирала руску технологију и одбијала да плати одговарајуће тантијеме.
За Кину, договор нуди многе предности. Кина је енергетски дефицитна већ годинама. Пекингу очајнички треба да пронађе нове изворе енергије за своју растућу економију. Руски гас нуди чисту алтернативу прљавом угљу који Кина користи. Процене су да ће пребацивање на гас смањити загађеност ваздуха за најмање 25% у северним градовима Кине, можда и много више. Пошто сам био жедан ваздуха у бројним пекиншким ноћима, добро знам шта то значи.
Дуго Русија није била вољна да сувише блиско сарађује с Кином на индустријским пројектима за Далеки исток. Руси имају мало љубави за Кину – или „Китај“ – јер Кина призива сећања на монголско-татарску инвазију и вишевековно пустошење великих делова Русије. Неповерење или чак чиста одбојност према Кинезима је усађено у менталитет многих Руса. Током 19. века, Русија се придружила западним силама и Јапану у насиљу над Кином.
Демографија је суштински разлог због којег Русија страхује од Кине. Руски Далеки исток, са луком Владивосток од виталног значаја, има само 7,4 милиона становника. Десет пута више Кинеза живи тик преко границе у североисточној области познатој као „Донгбеј“. Овај стратешки изузетно важан регион и Манџурија су били поприште сукоба између Русије, Јапана и Кине крајем 19. века, што је 1904 – 1905 довело до крвавог Руско – јапанског рата, првог великог и савременог рата 20. века.
Сваке године се неких 1,5 милиона Кинеза инфилтрира преко руске године и илегално насели, стварајући ситуацију сличну оној између САД и Мексика. У Москви страхују да ће 2 милиона кинеских насељеника нарасти на 20 или 30 милиона, да ће Кинези постати бројнији од Руса.
Када сам 1980 године од кинеске обавештајне службе био позван у Пекинг на „размену мишљења“, дрско сам их питао колико би времена кинеској армији требало да заузме Владивосток. После дуге и непријатне тишине, генерал је процедио: „Недељу дана.“
Русија и даље држи огромне територије које је Кини одузела средином 1800-их. Пекинг и Москва ће имати пуне руке посла да реше спорове и изграде узајамно поштовање и поверење. Тренутно их постоји велики дефицит на обе стране.
Данас, све већи кинески увоз енергије је веома осетљив на забране. САД и Индија у последње време имају могућност да блокирају улазак кинеских танкера и извоз терета морским путем, да на оба начина угасе велике индустрије Кине.
Кључна уска грла била би унутрашњи и спољашњи острвски ланци на југу и северу Кинеског мора и уски мореуз Малака. Нови индијски носачи авиона и подморнице су посебно направљени за пресецање кинеског увоза нафте.
Нафтовод из Русије ће бити безбедан од већине напада и пружиће Кини дуго жељену енергетску безбедност.
Овај нови посао је толико добар на многим нивоима да стари страхови и неповерење морају да попусте пред њиховом логиком.
Најважније, кинеско – руски енергетски споразум још више може изменити светски однос снага на истоку. Тандем Русије и Кине би могао да надокнади предност велике моћи и богатства САД и њених савезника. То је велики геополитички догађај.
Аутор: Ерик Марголис
Извор: http://ronpaulinstitute.org/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@
Телефон: 062 854 13 28
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
