Тито и тајанствена размена (Део 4)

Герта је успела да направи лажна документа себи и Титу. Од 1939. године они су живели заједно у малом градићу Сињу. Тито је добио пасош на име инжењера Славка Бабића, а Герта Хас се претворила у госпођу Марију Шарић. Породична идила је трајала две године — до маја 1941. Затим Тито одлази из Хрватске у Београд, а трудна Герта је враћа у Загреб. Неколико дана после одласка будућег маршала, Герта му је родила сина кога су назвали Мишо.

У Загребу у то време на власти су већ биле хрватске фашисте — усташе. Анте Павелић, сарадник Хитлера, прогласио је своју Независну Хрватску. Павелић је одмах почео немилосрдно да гони Србе, Јевреје и комунисте. У то време Загреб је био једна од главних тачака за обавештајне службе Коминтерне и СССР.

После рођења Титовог сина бригу о Герти је на себе преузео Иван Крајачић који ју је привремено преселио у стан своје жене Еме. Почетком марта 1943. године на једног од лидера хрватских фашиста је био извршен атентат. То се десило управо у фабрици где је радила Крајачићева жена. У њену кућу су упале усташе и хапсиле обе жене. Герта је имала стари фалсифиовани пасош на име Марије Шарић. Она се уплашила да ће Ема приликом мучења издати њено право име и пресекла је себи вене. Могуће да би Герта брзо преминула због губитка крви, али имала је среће. Делегација Црвеног Крста ју је случајно нашла и већ у затворсој боници Герти су без анестезије зашили ране. 2008. године Герта Хас је писала у својим мемоарима: Од бола сам изгубила свест, али сам све чула и мислила да онемоћалу неће одмах мучити.

А за то време у Загребу партизани су дуго водили тајне преговоре са Немцима о Гертиној размени. Тито је у рукама имао групу научника из Берлина који су се у Босни и Херцеговини бавили тражењем уранијума за нуклеарну бомбу. Усташе дуго нису признавале да Герта Хас већ неколико месеци седи у хрватском затвору, али фашисти су инсистирали, и младу комунисткињу су ослободили.

Постоји неколико верзија ове фантастичне размене. Према једној од њих, у посао се укључио најбољи Титов пријатељ Владимир Велебит код којег се извесно време пре хапшења Герта крила са малим сином. Крајем свог живота дугог 96 година она се сећала: Ја и сада јасно видим пред собом тај дан. У Петрињској улици, куда су ме извели из зтвора, све је цветало и мирисало. То је било предивно пролеће. Мислила сам да ме пребацују у други затвор, из хрватског у немачки. И када сам видела Владимира Велебита, помислила сам да је и он ухапшен и да ме сада нико неће спасити. Велебит ми прилази, ја се правим да га видим први пут. Али затим Велебит каже да је дошао да ме размени за Немце које је Тито заробио. Поред мене усташе су ослободиле још неколико наших другова. Ми смо прославили како смо могли наше ослобађање, а наредног дана већ смо били у партнизанском одреду.

(Завршетак следи)

Константин Качалин – Глас Русије