Беседа у Недељу о слепом

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа у Недељу о слепом

1965. године у манастиру Ћелије

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

Још траје Ускрс, браћо. За четрдесет дана празнује Црква Васкрс Господа Христа, и не само четрдесет дана. Свака Недеља у току године посвећена је Ускрсу Спасовом. Свака Недеља и јесте мали Ускрс. Уствари, Васкрс Господа Христа јесте не само Празник него – Свепразник. Он никада не престаје, никад не престаје… То је Празник који се сваки дан понавља, сваки дан путује кроз мој и твој живот, путује кроз живот рода људског. Путује, путује… васкрсава људе из смрти.

Зашто Црква тако слави Васкрслога Христа? Зашто је Васкрсење Његово постало темељ вере хришћанске? Зашто је Васкрсење Његово знак – вечни знак Хришћанства на земљи и на Небу? Зато што је Господ васкрсењем Својим решио главно питање, главну муку нашег земаљског живота, нашег људског живота. Васкрсењем Својим Бог је казао шта је човек: шта сам ја, шта ти, ради чега смо ја и ти створени. Казао је Господ на Васкрс, васкрснувши из мртвих, зашто нам је дао тело, ради чега ће човек имати тело које носи на земљи десет, петнаест, или сто година највише, па га спушта у гроб. Казао је Он Васкресењем Својим да је човек бесмртно биће, рођен и створен од Бога да победи – смрт, и да победи творца смрти – ђавола, и да победи узрок смрти – грех.

Да, Господ је васкрсао да би то нама људима открио, да би то нама људима дао, то што нико не може дати роду људскоме. Победу над смрћу – ко може дати човеку и роду људскоме, ко осим Богочовека Христа? Победу над грехом, победу над ђаволом – ко може дати осим Њега? Шта је уствари Хришћанство? Хришћанство није ништа друго него непрекидно васкрсавање мртвих, мртвих душа. На дан Страшнога Суда биће Васкрсење, свеопште Васкрсење свих мртвих тела, али прво ће бити васкрсење душа. Васкрсење душе – како је доживео слепац о коме сте чули данас у Светом Еванђељу, кад му је Господ рекао пошто га је исцелио: Верујеш ли у Сина Божјег? Он упита: Ко је то Господе, да Га верујем? Господ рече: Ја сам који говорим с тобом. – Верујем, Господе!, и поклони му се. Тиме се завршава данашње Свето Еванђеље, и показује да је Господ дошао у овај свет да васкрсава душе људске најпре, душе људске из духовне смрти.

Шта је духовна смрт? Када душа моја и твоја умире? Ми знамо да тело умире и много се бринемо да излечимо тело од свих болести, али када душа умире, од чега она умире? Од греха! Душа која греши та умире – вели Свети Пророк Јеремија. Душа твоја греши и умире, јер она се одваја од Бога Који је извор живота. Да, то је твоја смрт за Христа, Који је Победитељ смрти. Сваки твој грех, знај, твоја је мала смрт, а ти си Христов, ти си хришћанин. Ти си дужан да васкрснеш себе из тог гроба, да васкрснеш себе из те смрти, да победиш смрт. Господ је дошао у овај свет и дао нам силе за то. Страшнија је смрт душе од смрти тела, јер смрт душе, напокајани грех, непокајани греси воде душу у пакао.

А ми људи, ми хришћани, ми знамо ради чега смо створени, знамо ради чега смо хришћани. Наш је главни задатак шта? Да васкрснемо из мртвих себе, да васкрсавамо стално себе из свих својих духовних гробница и гробова, да стално побеђујемо оно што је смртно у нама. Како да победим грех ја, како да победиш грех ти? Како човек да победи смрт? Где му је сила? У Васкрслом Господу! Ми побеђујемо смрт када побеђујемо грех у себи, јер је грех творац смрти. И још нешто више: побеђујући грех и смрт ми побеђујемо ђавола, јер грех и смрт јесу силе ђаволове, силе помоћу којих он држи род људски у својој власти.

Јер, шта је ђаво? Ђаво је биће које живи грехом и смрћу. Ђаво је ђаво грехом и смрћу. А човек – човек је човек Богом и бесмртношћу. Богом и бесмртношћу! Зато је Господ Христос и узео на Себе тело; зато је постао човек; зато је прешао сав пут нашег земаљског живота, нашег човечанског живота; живео у телу, поднео смрт са телом, васкрсао тело из мртвих, и са телом се узнео на Небо – да покаже пут којим тело људско има да иде, и моје и твоје и свачије. Како дугачак пут, како сјајан и славан, али у исто време и страшан, ако њиме пођемо! Јер, када човек путује грехом – куда отпутује, куда грех води? У царство греха, у царство смрти, у царство ђавола, у пакао.

Ако си хришћанин, живиш у Цркви Христовој. Црква Христова – у њој су дате све силе помоћу којих сваки од нас може победити сваки грех, то значи: може победити сваку смрт. Свето Крштење – шта је то? Вели Свето Еванђеље да се ми крштавамо у смрт Господа Христа и у Васкрсење Његово. Погружавамо се у смрт и васкрсавамо из мртвих. Ето целог програма нашег живота: да са Христом страдамо ради правде у овоме свету борећи се против греха, и да васкрсавамо са Њим из мртвих победивши смрт. И ми – вели Свети Апостол – у овоме свету живимо као васкрсли мртваци, као васкрсли мртваци. Сваки хришћанин зна да је грех смрад и да он као хришћанин треба да васкрсне из њега, да не буде у смрти и гробу. И кад победи грех, он је заиста васкрсли мртвац. Васкрсао из мртвих!

Спопала те мржња и граби ти душу. А шта је мржња, знаш ли? Мржња је смрт, смрт душе. И као што се тело усмрди када умре, тако се душа усмрди у мржњи. Ако је човек не истера из себе љубављу еванђелском, у души се коте помоћу греха духовни огњени црви, вели свети Макарије Велики, пламени црви који опседају душу, ако их ти не протераш из себе покајањем и избациш из душе своје.

Шта је са Причешћем? Свето Причешће јесте примање у душу и у тело своје Васкрслог Господа Христа – Победитеља смрти, Победитеља греха, Победитеља ђавола. Кад ти живиш Њиме, ти силом том Божанском побеђујеш све што је грешно у теби, све што је смртно у теби, све што те вуче овоме свету. Господ је дао васкрсне силе теби кроз Свето Причешће да те Свето Причешће уведе у онај свет, у Вечни Живот. Каква Божанска сила Свето Причешће, каква свепобедна сила јача од свих смрти, јача од свих ђавола, јача од свих грехова! А то је Господ дао теби кроз Своју Цркву, да би ти, и сваки од нас, постао победитељ смрти као што је Он Сам Победитељ греха, Победитељ ђавола и победитељ пакла.

Ми – вели се у светим црквеним песмама – празнујући Ускрс, Васкрсење Господа Христа, празнујемо умртвљење смрти и разорење ада, разорење пакла. Празнујући Ускрс и Васкрсење Господа Христа ми разарамо све што је паклено у нашој души, све што вуче у пакао и грех. У Цркви Христовој имамо лекове за све грехе, за све болести душе и болести тела. Покајање – ето лека за сваки грех, ето свелека! Не реци: – Па, ето, немоћан сам, дави ме онај грех или овај, мучи ме ова страст или она, и ја сам у опасности да погинем. Значи, ниси добар хришћанин кад си заборавио да ти имаш врло јако оружје у рукама, мач који сече главу свакоме ђаволу. Покајање! Ниси га употребио, оно је најлакше. Устани против свог греха, одсеци главу томе греху што те мучи, твојој страсти која те дави. Гле, ти си васкрсли из мртвих, ти си победитељ смрти, ти си разоритељ пакла; душа твоја победница, из овог света улеће у онај свет, у Царство Господа Христа.

Наша вера, наша молитва, наша љубав – шта је то? То су васкрсне силе Спаситељеве, силе васкрситељке које васкрсавају нас из сваке смрти. Наша молитва, наша вера, наша љубав, сједињује нас духовно са Господом Васкрслим. А Он – Он даје моћи свакоме од нас да победи сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола. Нема страха за нас хришћане у овоме свету, нема страха којим нас ђаво може уплашити, а камоли људи. Нема смрти којом нас ђаво може уплашити, а камоли људи. Ту силу, ту снагу, ту велику слободу Господ је даровао роду људскоме кроз Своје Васкрсење из мртвих. И Он се Васкрсли узнео на Небо, и са телом нашим човечанским у овоме свету живи, влада овим светом дајући свакоме од нас Божанске силе, Васкрсне силе да живимо у новоме животу.

И ми, живећи у Цркви Христовој, живимо у духовном телу Васкрслога Богочовека, Васкрслог Господа Христа. То значи: да Њиме побеђујемо сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола. Ти као хришћанин никад се немој бојати да ће ма која смрт да савлада тебе, ма која духовна смрт да буде јача од тебе. Вера твоја нека те води кроз овај свет, кроз овај живот, вера којом побеђујемо свет – како се вели у Светом Еванђељу. Не само вера, него и свака врлина, браћо! И пост, и молитва, и љубав, и нада, и кротост, и смиреност, и милосрђе, и свака друга света еванђелска врлина јесте божанска сила којом ми стално васкрсавамо себе Васкрсење Христово. Сав живот хришћана на земљи – шта је? – Васкрсење Христово продужено кроз цео његов живот. Мој живот, твој живот, свачији живот није ништа друго него Васкрсење Господа Христа продужено кроз наш живот у овоме свету, да бисмо продужили кроз Вечност у ономе свету.

Ето, тако је Васкрс празник који никада не престаје. Зато се хришћанин и разликује од других људи тиме што јасно зна ради чега је у овоме свету; јасно зна да је створен за бесмртност и Живот Вечни, и тиме живи и ради тога живи. Велики Светитељ и пророк славни, Свети Серафим Саровски, руски Светитељ који је умро пре сто тридесет година, увек је поздрављао све људе и све посетиоце ускршњим поздравом: „Христос воскресе“! Сваког је тако сретао. Ко год је дошао к њему, он га је поздрављао тим светим и многозначајним и свезначајним поздравом: „Христос воскресе“! Зашто? – Зато што је осећао и знао и веровао, и животом својим показао, да је Васкрсење Господа Христа главна стваралачка животна сила наша, главна стваралачка сила Хришћанства, Цркве Христове; да је сваки хришћанин победитељ смрти; да сваки тренутак у животу хришћанина, сваки дан и свака ноћ јесте Васкрсење Господа Христа продужено кроз његов живот. Тиме живи сваки хришћанин.

У многим крајевима наше земље, у Грчкој, у Русији, у православним земљама, и дан данас у Јужној Србији поздрављају се сви православни хришћани од Ускрса до Спасовдана поздравом: Христос воскресе! Ваистину воскресе! уместо „помози Бог“, уместо, „добро јутро“, „добро вече“, „добар дан“ свих четрдесет дана се поздрављају (овим) светим поздравом. То је православни обичај, свети еванђелски обичај. Тога би требало да се држе сви хришћани православни. У томе је нада наша, у томе је вера наша. Зато ти као хришћанин, да би показао себи да си хришћанин, чим ујутру устанеш реци себи: Христос воскресе! „Христос воскресе из мртвих“ – реци себи, па ћеш цео дан живети Васкрслим Господом Христом, имати васкрсне радости, побеђивати сваку муку и сваку невољу знајући да испред тебе стоји Царство Небеско, Вечни Живот.

Зато ми православни хришћани никад не можемо довољно славити и прославити Васкрс Господа Христа. Нема песама, нема химни, нема славопојки којима се може украсити и опевати то бескрајно велико чудо и та неисказана милост Божја – Васкрсење Господа Христа, Који нам је дао победу над грехом и ђаволом.

Зато нека сваки од нас сваког дана слави Васкрслог Господа, моли Му се непрекидно, живи сваки дан као бесмртник у овоме свету, као бесмртно биће, као путник који путује преко ове земље Божје у вечно Царство Небеско. И онда, онда си ти прави хришћанин. Тад си прави човек. Јер без Христа нема човека – без Богочовека нема човека. Он је решио наше главно питање: питање живота и питање смрти; шта је смрт, шта је живот. Дао нам је Живот Вечни. Њему, Васкрсломе Господу, слава и хвала кроза све векове. Амин.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!