„Каунтерпанч“: Неиспричана прича о поплавама у Србији или да ли Срби више воле свињско од меса хомосапијенса
Два километра од реке Тамнаве и близу центра Обреновца, Снежана Хасановић није мислила да ће поплава стићи до ње и њеног комшилука. Током југословенског рата 1992 године, она је избегла из Сарајева, заједно са сином и супругом, и никада није помислила да ће други пут у животу морати да се евакуише.
„У петак око 1:30 часова моји родитељи су покуцали на врата и рекли нам да одмах изађемо из куће. Вода је већ опкољавала кућу, а само сат раније мој муж и ја смо гледали вести о поплави на ТВ и то није било близу нас.“
Хасановићка је мало шта о томе знала, али обе обреновачке реке, Сава и Тамнава, изашле су из корита и „сада је вода била скоро до колена, падала је киша, смрдело је, а ја просто нисам могла да верујем да ћемо без ичега отићи из наше куће, поново“.
„Поново смо бескућници“, каже Хасановићка, која ради у Међународној школи у Београду, водећој школи са наставом на енглеском језику.
Киша је престала, али вода и даље надолази, а медији су тек малочас почели да извештавају о највећој поплави у Србији и суседним земљама у забележеној историји.
И док Србија и даље тоне у заборав код међународне заједнице, селективне у одлукама у којим ће непогодама да помогне, десетине људи умире, хиљаде су напустиле домове, избачени. Хасановићкин родни град Обреновац, успаван градић недалеко од престонице, Београда, сада личи на источноевропску верзију Венеције – мање лепота – док тела плутају улицама – пардон, каналима. Девет десетина града је под водом.
Најгоре поплаве у региону, уз чињеницу да је Србија једна од најсиромашнијих земаља у Европи, наводи нас на суморан закључак о једној од најгорих катастрофа мајке природе до сада ове године. Да ствар буде још гора, међународна заједница је спавала на причи више од три дана пре но што је о катастрофи стварно проговорила. За та три превиђена дана, на Србију и босанску државу Републику Српску изручиле су се тромесечне падавине.
Чак и када су медијске куће као ББЦ или ЦНН почеле да узимају причу „за озбиљно“, извештавано је једино у метео-програму, који је, по минутажи гледано, минималан у односу на водитељске сегменте и прилоге страних дописника. Тек пошто је српски тениски шампион Новак Ђоковић искритиковао два канала с вестима, медији су кренули да прикупљају репортаже.
Разумљиво, у Индији су се одвијали највећи демократски избори, Турску је задесила најгора рударска несрећа и 300 девојчица је киднаповано у Нигерији, стога је поплава у Србији – бар прва три дана – била на крају „кошуљице“. Мада, после три дана минималног извештавања, тј „тикера“, и процене мејнстрим медија о 40 мртвих и 25 000 расељених, јасно је да катастрофална поплава није добила одговарајући публицитет.
Према сведочењима људи са терена, било је више мртвих него што је објављено, а број оних који су остали без домова пење се добро изнад стотине хиљада. Једини износ праве помоћи био би изражен у стотинама милиона, ако не и милијарди долара.
Да је дописник послат на најтеже погођена места, тачни подаци су могли да буду пренети јавности, што би повратно убрзало слање иностране помоћи Србији. Са изузетком обимног извештавања Ал Џазире Балкан, само је шачица репортера на терену, и зато је интегритет медија, много више од неколико, спран у канализацију.
Ураган у Таклобану је добио широку медијску покривеност, као и поплаве које су погодиле Британију и Ирску 2012 године, тако да се јавља питање: зашто поплаве у Србији нису озбиљно схваћене од стране медија ?
Биће да је разлог политички, као што је увек случај. Уместо да говоре и истичу проблеме државе, на пример распрострањену корупцију или трговину људима, мејнстрим медији – читај западни медији – само говоре о страдањима у последњем рату који је разорио Југославију. И обавезно о гресима Срба. Сваких пар година Србија је наново у насловима с оптужбама за нечије ратне злочине и да је злочинац, јер свет треба подсетити да је српска најсуровија нација. Чак се и о Србији као држави говори поспрдно, јер Запад, само не више бомбама и митраљезима, већ омиљеним оружјем, штампом – демонтира Србију натенане и деликатно. Прва је била Црна Гора. Онда Косово. Шта је следеће, Војводина или Санџак ?
Као резултат, стално кажњавање Србије и њеног народа је срозало углед земље која је била кључна за победу савезника у Другом светском рату. Чак је и Холивуд ушао у прљаву кампању филмовима као што је „The Hunting Party“ са Србима као канибалима.
Срби воле месо и фер трговину, али смо склонији свињском од меса хомо сапијенса.
Најзад, медији су морали да ускоче, на етичкој основи у најмању руку. Вероватно још увек недовољно присутна у извештајима, и са још смртоносније кише у наредним данима, Србија ће добити само две врсте публицитета: негативан публицитет или умањени публицитет. А како се спином не може окривити Србија (ипак се Срби нису сами поплавили), остаје ова друга врста публицитета. И западни медији ће, намерно стидљивим приступом, вечито држати Србију у мраку и депресији.
„Изгубила сам било какав осећај за време и ништа не могу да осећам. У једном тренутку сам помислила да је немогуће све ово што се дешава, мора да је ноћна мора“, додала је Снежана Хасановић, у чијим речима су и осећања многих Срба, људи који трпе због последица поплаве, али и због непостојања фер слике о Србији пре потопа.
О аутору: Илија Тројановић, по оцу Србин и Палестинац по мајци, пише за „Дејли стар“, „Каунтерпанч“, „Индипендент“, „Глобал рисерч“ … Можете му се јавити на: ilija.trojanovic@gmail.com
Извор: http://www.counterpunch.org/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију,
Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@
Телефон: 062 854 13 28
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
