Министарство правде Украјине регистровало фашистичку организацију „Десни сектор“

16.45 – Луганска Народна Република тражи да на исток Украјине дођу мировне снаге.

Лидер самопроглашене Луганске Народне Републике Валериј Болотов тражи да на исток Украјине дођу мировне снаге.

Он је такође прогласио ратно стање у региону и општу мобилизацију мушкараца од 18 до 45 година. Ујутро у близини града Лисичанск дошло је до окршаја између припадника Националне гарде Украјине и федералиста. Миниран је мост преко реке Северски Доњец. Има погинулих и рањених.

Јуче се испред града зауставило око две хиљаде украјинских војника.

15.55 – Министарство правде Украјине званично је регистровало фашистичку организацију „Десни сектор“.

„Партија ‘Десни сектор’ званично је регистрована. Сада смо легитимна политичка снага. Дакле, можемо да учествујемо (у политичком животу) и да будемо бирани на свим нивоима“, написо је на својој Фејсбук страници Борислав Береза, надлежан за информисање у „Десном сектору“, преноси Газета.

Раније је саопштено да ће ти екстремисти помагати званичној полицији у обезбеђивању мира током превремених председничких избора 25. маја.

15.22 – Белоруски председник Александар Лукашенко критиковао је сепаратистичке референдуме у Украјини и упозорио Русију да не заузима више бивше совјетске територије након припајања Крима, објавили су руски медији.

„Украјина мора да буде уједињена, целовита држава, Украјина су и исток и запад“, рекао је Лукашенко и истакао да ће се супротставити било коме ко буде настојао да то наруши, укључујући руског председника Владимира Путина, пренео је Ројтерс. „Без обзира ко долази у белоруску земљу, борићу се, па макар то био и Путин“, изјавио је Лукашенко.

14.45 – У Луганску проглашено ванредно стање

У Луганску је данас проглашено ванредно стање и објављена општа мобилизација за мушкарце између 18 и 45 година док регион остаје у стању приправности због инвазије широких размера војних јединица Кијева, саопштила је прес служба самопроглашене Луганске Народне Републике (ЛПР).

У саопштењу прес службе се каже и да су у току оружани сукоби снага украјинске националне гарде и луганских снага у близини неколико градова, пренела је руска новинска агенција Итар-Тас с.

Извор из регионалног министарства унутрашњих послова раније је, у интервјуу Итар-Тас с-у, рекао да се оружане борбе воде у близини градова Рубежној и Лисичанск.

У сукобима има рањених међу луганским снагама, рекао је он, али није прецизирао њихов број.

Лугански војни извор рекао је касно синоћ да су прокијевске снаге предузеле офанзиву широких размера у региону.

12.10 – НАТО је потврдио да су се руске снаге повукле с границе с Украјином

„Примећујемо ограничену активност руске војске у близини украјинске границе, што може да значи да се део спрема да оде“, написао је генерални секратар Алијансе Андерс Фог Расмусен.

10.55 – Кери поздравља одлуку о повлачењу руске војске

Државни секретар САД сматра да је одлука Владимира Путин о повлачењу руске војске са границе конструктивна. Џон Кери је то изјавио на конференцији за штампу у Мексику.

Владимир Путин је раније наредио да се војска повуче због „стварања повољне атмосфере за предстојеће председничке изборе у Украјини“.

10.41 – Осморо погинулих у новим сукобима у Доњецку

Најмање осморица припадника украјинске полиције је погинуло, а 18 повређено, током сукоба са проруским снагама на истоку Украјине претходне ноћи, објавили су украјински безбедносни извори.

До сукоба је дошло око 20 километара јужно од Доњецка, где су проруске снаге после референдума одржаног 11. маја прогласиле Доњецку Народну Републику, пренео је Ројтерс.

Украјинске снаге су се синоћ такодје сукобиле са проруским снагама у суседној Луганској области, али засад није познато да ли је том приликом било жртава.

У Доњецкој и Луганској области на истоку Украјине су 11. маја одржани референдуми о статусу, после којих су проглашене „ДНР“ и „Луганска Народна Република“, подсећа РИА Новости.

10.30 – Привредни раст у САД, који је сада на умереном нивоу, могао би да буде угрожен ескалацијом тензија у Украјини, саопштиле су Федералне резерве САД (ФЕД). На састанку гувернера америчке централне банке о опцијама за нормализацију монетарне политике у САД, речено је да би евентуалне геополитичке тензије у Русији и Украјини могле да представљају ризик за даљи привредни раст и додали да за сада не могу да донесу коначну одлуку о америчкој монетарној политици.

10.20 – Амерички државни секретар Џон Кери „не верује“ да ће на украјинску кризу утицати потписивање мега-уговора Русије и Кине о гасу. „Ја не мислим да је то што је Русија потписала уговор о испоруци гаса Кини, на којем се радило десет година, има било какав утицај на оно што ће се десити у Украјини“, рекао је Кери.

Уговор потписан у среду о испоруци руског гаса Кини током 30 година, почев од 2018, „није изненадни одговор“ на украјинску кризу, рекао је Кери новинарима. Председник Русије Владимир Путин потписао је у среду са својим кинеским колегом Си Ђинпингом огроман уговор о снабдевању гасом Кине, вредности 400 милијарди долара, у време док Европа због украјинске кризе брине шта ће бити с руским испорукама гаса.

09.30 – Туск: Пољска није предводник антируске политике

Пољска не сме бити у „антируској авангарди“ или учесник некаквог „крсташког похода против Русије“, изјавио је пољски премијер Доналд Туск за ТВ канал TVN24.

Он сматра да Варшава сада игра велику улогу у Европи јер последњих година према Русији и Украјини води „рационалну политику, без било каквих емоција“.

После прикључења Крима Русији ситуације се променила, зато је „Пољска једна од држава које очекују оштру реакцију западног света према Русији“.

Туск је нагласио да Пољска неће реализовати агресивну антируску политику све док је он један од политичара који доносе одлуке.

09.10 – Британски новинар Грејем Филипс ослобођен

Британски новинар Грејем Филипс, сарадник „Раша тудеј“, ослобођен је и у добром је стању, саопштава ТВ канал.

Новинара је ухапсила Национална гарда Украјине 20. маја на излазу из Мариупоља, а затим је предат сарадницима украјинске Службе безбедности.

Органи реда су покушавали да га оптуже као шпијуна и интересовали се његовим ставом о Криму. У затвору је провео скоро два дана. Након ослобађања дали су му до знања да је непожељан на територији Украјине. Грејем Филипс ће у петак отпутовати у Велику Британију.

Преко свог Твитер налога Филипс је захвалио свима на подршци и позвао власти Украјине да ослободе новинаре руског ТВ канала LifeNews.

Глас Русије-Курир-Блиц-НСПМ