Брисел се „погрешно изразио“, а Срби су „погрешно схватили“

Дакле, већ сада се говори о 4.000 поплављених и угрожених објеката, те о 4.500 километара путева и 250 мостова који су се нашли на удару разорне снаге поплавног таласа, што се заједно са другим оштећењима процењује на најмање милијарду евра директне штете. Такве драматичне последице поплава су разлог одржавања састанка међународних донатора у четвртак у Београду, односно акредитованих представника дипломатског кора и међународних финансијских организација.

Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин је након потврде да ће Русија учествовати на поменутој донаторској конференцији, поручио из угроженог Шапца да се пружање помоћи састоји из три корака, при чему се у првом кораку брзо реагује и смањује број жртава, док други подразумева пружање хуманитарне помоћи становништву које је морало да напусти своје домове, а трећи корак по речима Чепурина значи „обнову буквално свега што је порушено“.

Када се ради о првом поменутом кораку, то јест о брзом реаговању, руски спасиоци су својим примером већ показали шта то значи у реалном животу, с обзиром да су први стигли у помоћ са авионима пуним опреме за спасавање, а на пут у Србију су кренули дословно још истог дана када им је српска Влада упутила позив.

Такође, када је реч о хуманитарној помоћи становништву, Руси су допремили преко сто тона хуманитарног терета, а на томе су сада између осталог ангажовани и волонтери Руске православне цркве, који се називају Руска православна гарда. Они ће у Београду најпре купити потребна средства, а потом ће хуманитарну помоћ транспортовати до најугроженијих подручја, и то са возилима која ће обезбедити руска амбасада.

Иначе, у целој причи око обнове поплављених крајева Србије, протеклих дана је најгротескније звучала европска комесарка задужена за хуманитарну помоћ Кристалина Георгиева, која је бомбастично изјавила на конференцији за штампу у Бриселу – да Србија наводно може да рачуна на суму до милијарду евра из фонда солидарности Европске уније. Али како се врло брзо видело – Србија уопште не може да рачуна на тај новац, јер штавише – у читавом европском фонду има упола мање новца, а Србија ће евентуално моћи да рачуна само на мали његов део.

Наравно, тешко је поверовати да је европска комесарка Георгијева била толико неинформисана да није знала чак ни приближну суму којом располаже европски фонд солидарности, већ би се пре могло рећи да је покушала јефтиним блефом да задиви унесрећене људе у Србији који су се нашли на удару водене стихије. Међутим, као и сваки блеф, и њен је брзо проваљен, а велика обећања из Брисела су се показала варљивим. Наиме, из Европске комисије су потом рекли Танјугу да се европска комесарка само „погрешно изразила“, те да Србија не може да рачуна на више од десет милиона евра.

Дакле, од громогласно најављене милијарде евра из Европске уније, дошло се до скромних десетак милиона, што ни изблиза не може да покрије насталу штету. Стога се поставља логичко питање – ако се европски комесари тако лако „погрешно изражавају“ када је реч о великим сумама новца, ко зна шта су све Срби још „погрешно схватили“ од порука високих званичника из Брисела?

Ратко Паић – Глас Русије