НАРОДЕ – СНАГО МОЈА

Тако је говорио Књаз Милош Обреновић и то не заборављајући ослобађао Србију. Ако је премијер Вучић, на конференцији за штампу са представником ЕУ, рекао оно што је рекао, `да нема ЕУ не бисмо имали никакву шансу` и да предстоје `строге мере фискалне консолидације`, ако је то рекао научивши понешто од лукавог и мудрог Књаза, покушаћемо то да схватимо. Ако не, пробуђеном народу ваља се замислити.

Највећи капитал једне државе јесте народ. Са догођеном несрећом, климатским ратом изазваном, српски народ се буди. Кажемо несрећа, а не `катастрофа`. Катастрофа је и страна реч и страни злочин. Када су се неке европске силе 19 века побринуле да крвавим начином са сцене сиђе вођа епохе најпоноснијих Срба, Михаило Обреновић, западна Европа, усавршена у лицемерју, викала је на сав глас, катастрофа, катастрофа! На исти начин како и сада говори.  Уредник српских новина тог времена, Пера Тодоровић, само се чудио одакле нашој штампи та `странштина`, кад нити је реч наша нити централна логистика злочина. Дакле, са несрећом новог, воденог бомбардовања, српски народ се диже са нулте тачке на коју га је у последњих 15 година гурнула издајничка и несрпска власт.  У народу, бујицом и у бујици, оживљава витез, попут витеза-хероја који спашава друге док му се даве жена и дете.  Вођа који не разуме тај потенцијал снаге народа, који нема мудрост и срчаност да га искористи али само у интересу свог народа, или који се, у име еу-робске уније спрема да га прокоцка, тај ништа није разумео. Тај треба да се повуче са сцене. Он није на позицији снаге коју му народна пробуђеност даје, он је на позицији слабости и уцењености.

За 7 дана колико смо чекали на тек данас најављену помоћ ЕУ, могли смо и да се подавимо. Ако нас је давила природна сила под контролом болесног ума, што се и десило,  дављење је и био циљ. Увек је то тако и кроз историју било. Није џабе још у 16 веку наш народ говорио `Латини су старе варалице`. И данас, кад острвски и прекоатлантски Запад помаже, чини то онако како су и својевремено пружали ћебад народу Индијанаца док их истовремено трпају у резервате и даве, а онда освајају њихов простор. И тако, док руски спасиоци први пристижу, док градоначелник даје упутства како се подавити, док премијер саопштава `да нема ЕУ не бисмо имали никакву шансу`, главни давитељ, продужена рука инквизиције, ММФ, каже да може помоћи кредитима, прецизније, може нам помоћи држећи нам главу под водом до последњег даха.

Упућујући критику ЕУ због неблаговременог реаговања у пружању помоћи Србији, лидер Слободарске партије Аустрије(ФПО), Хајнц-Кристијан Страхе, каже:  `Ишчекивати док се све не разори, да би се онда великодушно финансирала обнова, наравно, путем сопствених фирми, је нељудски`.  Јасно и тачно речено шта хоће ЕУ. Не сумњамо, са много већим апетитом.  Ако се дозволи да електопривреда која се ових дана херојски брани падне у руке западних спаситеља, шта је то уопште оно шта је премијер хтео да промени?

Драгослава Копривица

Бгд, 21.5.2о14