Да ли је Обреновац морао да падне?

Можда се овако катастрофалне поплаве нису могле спречити, али све је више индиција да су људи из Обреновца могли на време да буду евакуисани.

Четири дана пре него што је Колубара потопила Ваљево и Обреновац, а Јадар Лозницу, Хидрометеоролошка служба ране најаве упозорила је да постоји опасност од поплава.

– Послали смо црвени аларм свим надлежним институцијама још у суботу, а река Јадар се излила у среду. Ми смо свој посао одрадили како треба. Могли су часовник да навијају по нашим прогнозама раста Колубаре и Јадра. Мој је утисак да је систем функционисао, али да су размере поплава толике да наши капацитети одбране нису могли да издрже – каже за “Блиц” Дејан Владниковић, координатор хидрометеоролошког система ране најаве упозорења РХМЗ.

Међутим, не мисле сви да је систем функционисао, пре свега јер је, према незваничним информацијама, сигнал за евакуацију становништва Обреновца дат тек 16. маја (у петак) у пола пет ујутро. А сат и по раније неки делови гада већ су били под водом метар и по.

Међу њима је Војин Несторовић, директор за корпоративне послове Термоелектране “Никола Тесла” у Обреновцу. Он каже за „Блиц“ да је вече пре упозоравао председника општине Мирослава Чучковића на поплаве.

– Предложио сам да се укључе сирене, али Чучковић је мислио да би то изазвало панику! Довољно је, рекао ми је, да иду кајрони на локалној ТВ МАГ. Знајући шта се спрема, то вече сам помахнитало звао пријатеље и упозоравао их да одмах пакују ствари и беже. Велики број њих успешно се евакуисао пре саме катастрофе – рекао је Несторовић за “Блиц”.

Ипак пре председника општине у систему комуникације су водопривредна предузећа и Сектор за ванредне ситуације МУП који одлучује о евакуацији становништва.

Начелник Сектора Предраг Марић оценио је за “Блиц” да се катаклизма у Обреновцу није могла спречити.

– Не, није било ни теоретске шансе. То је катастрофа која се није могла спречити и нема људске одговорности за то што се десило – рекао је Марић.

У “Србијаводама“ нам је речено да су за ово надлежне „Београдводе“. Од њих, као и од функционера града Београда, одговор нисмо добили. Такође ни Чучковић није хтео ово да коментарише.

Др Ратко Ристић, редовни професор Шумарског факултета и стручњак за бујице и ерозије, каже да је интензитет могао бити мањи, као и жртве и материјалне штете.

– Изостале су превентивне активности у домену антиерозионе заштите бујичних, сливова, одржавања постојећих објеката, чишћења речних и поточних корита од наноса вегетације и ђубрета – каже Ристић.

Блиц