Прича рониоца: Можда смо могли да спасимо све…

Слушао сам крике, запомагање. На бујицу нисам ни помишљао. Рониоци ко рониоци, ми смо на воду навикли, али ме је за народ било страх. Највише сам се плашио да можда некога нећу успети да спасем, прича за “Блиц” храбри ронилац Предраг Радифковић Пеца који је заједно са колегама у Обреновцу спасио више од 1.000 људи.

„Били смо невероватно сложни. Долазили су рониоци са свих страна, из различитих клубова у Србији. Сви су само желели да стигну до угрожених и извуку их из набујале реке. Гледао сам очај на лицу тих људи, страх од смрти и само се бојао да некога од њих нећу успети да спасем.

Опрема ће да се поправи, чамци ће да се полепе, али људски живот је неповратан. Стално ми је то било на уму. На срећу, нисмо имали ниједну жртву“, прича Пеца, иначе члан одбора ронилачког савеза СОПАС.

Жеља да спасу суграђане држала их је два дана и две ноћи. Толико су рониоци без престанка радили не би ли дошли и до најудаљенијих делова Обреновца.

– Обреновац је најстрашнији био ноћу. Потпуни мрак, мртав град, а ми осећамо да се наш противник уопште није повукао – присећа се храбри ронилац.

Сада, када се вратио из тог пакла, не престаје да мисли о страшним судбинама Обреновчана.

Тотална евакуација коју је МУП наредио је једини лек. Тамо се сада нико не сме оставити. Кад наиђе следећи талас, неће бити спаса ни за кога. Поносни смо што смо урадили лавовски посао, али смо желели и боље. Надам се да ће држава имати слуха за то. Да смо имали више чамаца, могли смо да изађемо са 10 екипа а не са две. Можда смо могли да спасимо све… – кроз уздах закључује храбри Пеца.

Блиц