Од најављене милијарде евра из фондова ЕУ, Србија тешко може да рачуна на више од десетак милиона евра

БРИСЕЛ – Упркос јучерашњој најави о милијарди евра помоћи из европског фонда солидарности, Србија тешко може да рачуна на више од десетак милиона евра из овог фонда, сазнаје Тањуг из извора у Европској комисији.

Пометњу је изазвала европска комесарка за хуманитарну помоћ Кристалина Георгијева, која је на подневном брифингу рекла новинарима да „Србија може да се пријави за помоћ из фонда солидарности до износа од једне милијарде евра“ за реконструкцију и изградњу након поплава.

„Комесарка се погрешно изразила, јер је поменула укупну суму која се налази у фонду, а Србија од тога може да добије само мали део“, рекао је Тањугу функционер Европске комисије који је желео да остане анониман.

Георгијева је сем тога омашком навела цифру из прошлогодишњег буџета за фонд солидарности, који је за ову годину преполовљен, а 500 милиона евра намењени су свим земљама чланицама ЕУ и кандидатима које су задесиле елементарне непогоде.

Србија може да конкурише уколико докаже да укупна штета проузрокована поплавама прелази 0,64 одсто бруто друштвеног дохотка, што у случају Србије износи 175 милиона евра.

„Ако у року од десет недеља од првог дана поплава добијемо од Србије уверљиве и проверљиве податке да је штета већа од 175 милона, узећемо захтев у разматрање“, навео је Тањугов извор.

Он је објаснио да ни у том случају ЕУ не може да надокнади сву штету, већ само један део.

„Кад добијемо детаљну процену видећемо колико можемо да помогнемо“, навео је овај функционер.

Индикативан је пример Бугарске,која је пре десет година претрпела штету од поплава од преко 150 милиона евра, чиме је испунила услов да добије помоћ из фонда.

На крају, Европска комисија је исплатила Бугарској око 12 милона евра, то јест мање од десет одстоукупне штете.

За утеху, фонд солидарности није једини европски фонд из које Србија може да вуче средства за обнову.

Како је јуче током посете Бриселу објаснио Горан Свилановић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, ту су и приступни (ИПА) фондови, као и европски пољопривредни фондови, из које Србија може да добије ванредна средства у хуманитарне сврхе.

Нико од Тањугових саговорника у Бриселу, међутим, није могао да макар оквирно процени укупну суму која би могла да стигне из Брисела, уз образложење да је засад рано о томе говорити. Сви су, међутим, подсетили да је процедура за добијање било каквог новца из ЕУ компликована и пуна бирократских препрека.

„Пред властима у Београду сада стоји озбиљан задатак да на време заврше сву папирологију и доставе је у Брисел“, упозоравају из Комисије. Георгијева је данас у посети Србији, док ће у Брисел сутра допутовати министар спољних послова Ивица Дачић и министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Танјуг