Беседа у Недељу 28. по Педесетници

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)
1973. године у манастиру Ћелије

Душа често заспала у гресима. А око нас и изнад нас бруји благовест Господа Христа: „Хајдете, све је Готово“. Царство Небеско сишло на земљу, јер је Бог сишао на земљу. Господ је постао човек, и гле, Царство Небеско спустило се на земљу. А ви људи, ви спавате мртвим сном греха! Хајдете, све је готово. То Спаситељ зове сваког човека кроз данашње Свето Еванђеље, и мене и тебе, брате и сестро. Шта је то Готово, Господе, шта си Ти то нама спремио, шта си Ти то донео нама када си као Бог сишао на земљу и постао смерни човек? Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот донео сам вама, људи, на земљу. Ето зашто сам дошао. То и јесте Царство Небеско, то и јесте Царство Божије. Победити грех, победити ђавола, победити смрт, ето ради тога сам ја дошао у овај свет.

А људи, шта раде људи? Господ зове на велику гозбу, на највећу гозбу, зове у Царство Небеско. А Спаситељ са тугом вели у данашњој Својој причи: Али званице не хтеше доћи. Онај отиде у поље своје, онај отиде трговини својој. Људи забринули се за земаљске послове, људи заљубили се у земљу, у њиве своје, у мал свој. Не дижу очи своје к’ Небу и не виде да је Бог дошао у овај свет да им да Царство Небеско, да им да Вечни Живот, да им да Вечну Правду, да им да Вечну Истину. Један оде у поље своје, други трговини својој, али то није све. Људи, како се одазивају Господу који их зове у Царство Небеско? Бог им шаље поред Себе још многе слуге Своје. Шаље Светитеље своје, шаље Апостоле, Мученике, Бесребренике, Чудотворце, да позивају људе у Царство Небеско. И веле они, сваки од њих: „Хајдете, све је Готово“.
Човече, што стојиш, што спаваш у блату тела свог? Отвори очи душе своје, погледај. Бог је дошао у овај свет ради тебе: хајде, хајде у Царство Небеско, хајде у Живот Вечни, хајде, победи смрт која је у теби. Сваки грех који је у теби то је смрт твоја, победи то. Због тога је дошао Господ и даје ти силе. Ако победиш грех, ти побеђујеш ђавола, јер грех и јесте сила ђавоља, сила којом ђаво саблажњава човека, и везује га, и окива. А шта урадише људи са тим слугама Божјим? Они их изружише, вели Спаситељ, а неке побише и убише. Тако раде људи са праведницима Божјим.
Дивни Светитељи српски, од Светога Саве па до данашњега дана, сви се они одазвали позиву Господа Христа. Хајдете, Царство Небеско је готово, дошло је, уђите у њега. И дивни Светитељи Српски уђоше у њега да би и нас, све Србе, повели у то чудесно, у то беспрекидно славље Господње. Сви наши Светитељи сведоче да је заиста Господ дошао у овај свет, дошао је да човека васкрсне из свих његових грехова, васкрсне из свих његових смрти, јер сваки грех је мала смрт, сваки грех је мали гроб. У свима њима душа наша мртвује, а Господ је дошао да нас васкрсне из мртвих. И Светитељи Српски васкрсавајући себе из свих својих грехова, побеђујући своје грехе и своје страсти, очистили су себе и служили Господу, и стекли Живот Вечни још на земљи, стекли Истину Вечну и Правду Вечну и то дали Српскоме роду. Отворили Царство Небеско за Српски род и народ. Сетите се Светога Кнеза, великога Цара Лазара, на Косову. Шта је урадио он? Он се определио за Царство Небеско и цео народ са њим. Сав српски народ причестивши се, испунивши себе Господом Христом пошао је на велику голготску жртву косовску, и положио живот свој за Небеско Царство, за Истину Вечну, за Правду Вечну, за Живот Вечни. То су нам дали наши велики и свети цареви и краљеви. Одазвали се Господу Христу.
А ми, Срби данашњи, шта ми данас радимо? Ми поступамо као оне рђаве слуге Божије. Ми прогонимо из душа својих и са земље своје Светитеље своје. Ко се данас држи Светога Саве, ко се данас држи Светитеља српских, ко иде за њима, ко служи њима од Срба, несретних Срба?!
Гле, и ово је њихова задужбина, Светог Краља Драгутина, и све српске велике обитељи, велики манастири, сви су нам од тих великих Светитеља Божијих остали. Ради чега? Да ми у њима, вођени српским Светитељима, и сами стекнемо Царство Небеско, јер Црква Божија на земљи јесте Царство Небеско. А ми, шта радимо? Онај оде у поље своје, онај трговини својој. Зашто српски храмови празни, зашто су свете задужбине Светих царева и краљева празне, и недељом празне и празником празне? Шта је то са Србима, шта се дешава? Они, они одбацују Господа Христа. Они одлазе у поља своја, у трговине своје, у зараде. Нико не мисли на душу, мало их је који мисле на душу. А сутра, када смрт закуца на капију срца твог и мог, шта ће бити с’ нама, куда ћемо? Одбацили смо на земљи Царство Небеско, онда нас неће примити на Небу. Наш пут, страшан и широк пут – пут у пакао! Све је готово, Господ непрестано гласи кроз своје Светитеље српске и позива сваког Србина и сав српски род у Царство Небеско. А колико се њих одрекло Господа Исуса Христа, колико њих, данас, и јуче, и сутра?
Нека се Благи Господ преко Светитеља Српских, смилује на нас несрећне савремене Србе, нек нас подигне из наших гробова, да се сетимо Бога, да се сетимо душе своје, да се сетимо да смо бесмртни и вечни, да нам ваља изаћи из овог света са душом и ићи у онај свет, пред Лице Господње, исповедити све, сав живот свој. Тешко нама! Тешко нама ако смо се на земљи одрицали Господа Христа, ако Му нисмо служили, а нисмо Му служили ако нисмо бринули о својој души, о души своје деце, својих ближњих, својих пријатеља.
Шта нам остаје? Чули сте како је Господ поступио са слугама, са људима који су дошли на гозбу а нису били обучени, како се вели, у свадбено рухо, у свечано рухо нису били обучени. Шта то значи? То значи, сваки од нас када се крсти добија целог Господа Христа, добија свечано вечно рухо, Божанско рухо добија на себе. Обукао се у сјај и величанство Божије. Али после, у животу, он одбацио ту велику благодат Божју, тај велики дар Божији. Одао се гресима и страстима и подерао ту свечану одећу, поцепао, престала да буде свадбена одећа, престала да буде одећа Небеског Царства. И он, сав у ритама грехова и страсти – а Цар долази! Цар Царства Небеског, и гледа, јеси ли достојно обучен, јеси ли држао Његову Вечну Истину и Правду у свету и на земљи? Гле, на теби је подерана одећа Светога Крштења, ти ниси служио Господу, само си именом био хришћанин. Узмите овога слугу, који је дошао тако необучен на ову велику Небеску Гозбу, и ружи је и срамоти је и прља је, и баците га у таму најкрајњу. Онде ће бити плач и шкргут зуба. И гле, слуга није протествовао, није ништа рекао на ту реч Цареву, јер је био беспомоћан, јер је осећао да је Цар био у праву.
Тако и ми, браћо, ако на овој земљи одбацујемо Истину Божју, Истину Христову, Његове заповести, ако одбацујемо молитву, пост, ако се не држимо љубави према ближњима, ако нисмо милостиви не сећамо се сиротиње – тешко нама! Подерали смо одећу Крштења Светога. И гле, кад изађе душа из тела и крене у небески свет да изађе пред Лице Божије, очекују је страшне речи: Узмите овог лењог слугу и баците у таму најкрајњу, тамо ће бити плач и шкргут зуба. Јер се на земљи није сетио Правде Моје и Вечности Моје, није се сетио Истине Моје. Она му ни овде није потребна. Водите га у царство коме је он служио, царство сласти греховних и страсти.
Нека би Благи Господ, преко српских Светитеља, покајао Српски народ да нађе свој пут у Царство Небеско, а наћи ће ако буде са својим Светитељима, ако слуша њихове наредбе, њихове заповести, јер за све њих, браћо моја, важи једна велика и света истина – Свето Еванђеље Христово. Они су живели по једноме правилу: Све за Христа, Христа низашта! И ми, ако хоћемо да будемо достојни Срби, достојни потомци тако славних и вечитих Срба, онда, да одбацимо од себе сваки грех, да пригрлимо Еванђеље Господа Христа и спасавамо себе од свакога греха, вођени и руковођени дивним Светитељима српским, на челу са Светим Савом, Амин!