Јемен; рат кога нема (у медијима)
Изгледа да Јемен служи само једној сврси, ничему другом: да служи западним, самим тим и америчким, интересима у том делу света
„У Јемену је данас затворена америчка амбасада. Званичници су за ЦНН рекли да постоји кредибилна информација о опасностима за тамошње интересе Запада“, кажу вести ЦНН од 8. маја.
Овде ЦНН- Јемен. Изгледа да Јемен служи само једној сврси, ничему другом: да служи западним, самим тим и америчким, интересима у том делу света. Када су ти интереси угрожени, онда Јемен нешто значи.
Јемен, „интерес Запада“
Свака референца у том посебно скројеном дискурсу служи сврси. То је као кад Ал Каида на Арабијском полуострву постоји да оправда америчку интервенцију и бескрајан рат дроновима. Прошлог априла су 63 Јеменца убијени у америчком нападу дроновима који је наводно циљао Ал Каиду. Не постоји кредибилна верификација такве тврдње и ни једна жртва није идентификована. „Потпис“ дроновских напада не тражи идентификацију, речено нам је. Могло би потрајати месецима, ако не и годинама, пре него што групе за људска права не расветле априлска убиства, убиства која су наставак дроновског рата.
Западни наратив за Јемен је непогрешив. Покреће га интерес и мало шта друго. У крајњем, ту је у питању контрола стратешких области. Дуга граница Јемена са Саудијском Арабијом и приступ главним пловним путевима – Црвеном мору, Аденском заливу и Арапском мору – и близина Африке а посебно Сомалије, све су то тачке од значаја без премца који Јемен има за САД и друге западне силе. У овом наративу, причи, Јемен је због нафте и сигурности. Реч је о „стабилности“ која гарантује статус кво, да интреси Запада остану нетакнути.
Чак је и сама географија Јемена некако дефинисана интересима. Дана 7. маја ове године, када су милитанти наводно бомбардовали нафтовод и прекинули ток нафте од покрајине Маариб ка Црвеном мору, географија Јемена се у медијској свести нагло свела на карту нафтовода. Они који живе, боре се, гладују и умиру ван граница лоше дефинисаних интереса Запада, они се најчешће не појављују. Њихово парче карте Јемена се ретко истиче.
У ствари, мало се на Западу о Јемену знало пре октобра 2 000 године, када је брод Америчке ратне морнарице „УСС Коул“ оштећен у самоубилачком нападу у коме је убијено 17 америчких војника. За напад је касније окривљена Ал Каида, чиме је утрт пут подесном наративу који дефинише америчко присуство у Јемену до данашњег дана.
Амерички „рат против тероризма“ је у ствари стигао у Јемен и пре него што је покренут у Ираку неколико година касније. Убијено је хиљаде људи, десетине хиљада расељено. Народ те сиромашне, подељене и корупцијом обрване земље је тешко кажњен за злочине које није починио.
Разлог што се „рат у Јемену“ никад није претворио у „рат против Јемена“ је тај што је владајућа класа те земље нашла начина да коегзистира са увек прелевантним америчким интересима, укључујући и њихову ратну димензију. Кад су САД кренуле на Јемен војним средствима, тадашњи председник Али Абдулах Салех је расписао референдум за измену устава, како би увећао своју (и своје породице) политичку снагу и продужио мандат.
Многи Јеменци су изгубили живот протествујући против Салеховог потеза. Вашингтону, међутим, није сметао. Салех је знао цену која се од њега очекује да је плати да обезбеди погодбу. У новембру 2001. је учинио висококореографисану посету тадашњем америчком председнику Џорџу Бушу у Вашингтону и изјавио да се Јемен званично придружује америчком „рату против тероризма“. Рат у Јемену се води годинама, без масовних протеста у Лондону и Њујорку и захтева за окончање тог рата, као што је био случај са Ираком.
Упркос свој војној опреми, војним нападима, дроновским нападима и гомилама тела ретко идентификованих жртава, рат једноставно не постоји, иако чињенице доказују супротно.
Револуционарни Јемен
Али истовремено са таквим Јеменом постоји и сиромашни Јемен, Јемен бунтован и поносан, Јемен унакажен грађанским ратом и наизглед вечитим поделама.
Поштен историчар би вам рекао да је револуција у Јемену почела много пре туниске, египатске и свих осталих. То је сасвим другачији Јемен, у ком је незапослена младеж, мушкарци и жене, показала изузетан ниво упорности и одлучности, масовно протествујући у борби за равноправност, реформе, слободу и демократију.
Народна свест Јемена једноставно је запањујућа. Како народ једне тако сиромашне и подељене земље може командовати масовну мобилизацију којој једва има паралеле било где другде ?
То је дисиденстки и срчани Јемен. Његова младост је претворила политичко организовање у облик уметности. Када су јануара 2011. омасовили своје народне и ненасилне снаге у већим градовима Јемена, изгледало је да нема те силе, ма колико била смртоносна, која би их уклонила са тргова. И заиста, Салех је свесрдно покушавао, али што их је више убио, то су Јеменци били посвећенији свом ненасилном отпору и њихов број се множио.
Сиромашни Јемен
Овај политички свестан Јемен преклапа се са другим, Јеменом шокантних статистика. То је земља од 25 милиона становника, где 54 одсто живи испод линије сиромаштва, а незапосленост међу младима премашује 60 одсто (општа незапосленост износи 40 одсто, према последњим извештајима владе које наводи „Ал Монитор“). Милиони су потхрањени. Ниво неухрањености је други највиши на свету. За 4,5 милиона исхрана је несигурна. Скоро половина деце у земљи пати од закржљалости.
Револуционарни Јемен храни се и инспирише сиромашним, потлаченим Јеменом, којег из политичких разлога експлоатишу они који су, јануара 2010, прогласили себе Пријатељима Јемена.
То је још један клуб који служи као политичка платформа, треба да избалансира амерички ‘рат против тероризма’, али се претвара да делује независно од њега. Јеменски ‘пријатељи’ обећаше милијарде, од којих је мало који долар испоручен, а само део онога што је испоручено је утрошено на начин који је транспарентан и користан. Постоји мало доказа да су донатори Јемена покушали да прекину зачарани круг укорењеног сиромаштва, растуће незапослености и континуираног пропадања привреде.
Пријатељи Јемена се понашају као да амерички рат није главна компонента кризе Јемена. Јеменски проблеми и неуспеси се расправљају на основу других варијабли – корупције, лошег управљања и сличног. Милиони људи су расељени у овом рату. Они су гладни, очајни и уплашени од потпуног недостатка безбедности. Зар није чудно да амерички рат никако није ставка на дневном реду?
Јемен подела
Званични Јеменски дискурс је још чуднији. Формирана у новембру 2011, после Салехове предаје овлашћења свом заменику, а сада председнику Абдрабу Мансуру Хадију, јеменска влада наставља с причом о дијалогу и реформи. Конференција националног дијалога закључена је у јануару 2014, после десет месеци интензивне расправе. У фебруару, владина комисија одобрила препоруку да се Јемен преобликује у федерацију шест региона. Ово је требало да буде први практичан корак ка трајној политичкој транзицији, али је вероватније да ће инспирисати нове поделе: неке странке с југа захтевају потпуно отцепљење од севера и сада се организују да пониште владину иницијативу.
Јемен је земља дубоких политичких подела са крвавом историјом подељености и јединства, и крајње чудних политичких савеза у сталном процесу распадања и стварања.
Један једини Јемен
Али зашто толико оклевамо да испричамо јеменску причу таквом као што је, у свој својој сложености и са свим детаљима? Да ли смо заплашени сложеношћу приче? Или је то зато што се сетимо Јемена кад год је згодно да се то уради ?
Западни медији сете се Јемена кад Ал Каида запрети интересима Запада или када бесна племена – исфрустрирана здруженим насиљем Американаца и централне владе и годинама небриге – дигну у ваздух нафтовод. Арапски медији су већим делом 2011 године неселективно промовисали наратив „арапског пролећа“ у Јемену, са мало обзира на посебност јеменске приче. Када пролеће није донело обећано, Јемена су се одрекли и заборавили га, као што је одувек било.
Уједињене нације се повремено сете Јемена у једном од својих повремених извештаја, наглашавајући сиромаштво, неухрањеност и незапосленост са страшним графиконима и суморним бројевима.
А чудна ствар је да постоји само један Јемен и једна јеменска прича: она о рату, западној интервенцији, корупцији, поделама, незапослености, терору, сиромаштву и револуцији. Све су то аспекти исте приче и наставиће да формирају једно и јединствено образложење зашто је Јемен је у овој ужасној кризи.
Док не схватимо ово, наставиће се дељење Јемена у мини-приче, и бројне наративе који се једва преплићу у нашим информативним емисијама, упркос чињеници да то, заиста, увек чине.
О аутору: Рамзи Бароуд је аутор и уредник PalestineChronicle.com. Радови су му објављивани у многим новинама, часописима и антологијама широм света. Аутор је књиге „Друга палестинска интифада: хроника народне борбе“ (Pluto Press, Лондон). Његова најновија књига је „Мој отац је био борац за слободу: неиспричана прича Газе“ (Pluto Press, Лондон).
Извор: http://www.presstv.ir/detail/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
