Тони Карталучи: Украјинска криза постаје нуклеарна

800px-Kernkraftwerk_Saporischschja
Украјинска НЕ Запорожје је са својих шест реактора највећа у Европи и шеста у свету. Имајући у виду чернобиљску катастрофу, покушај неонациста да провале у објекат представља опасност за већи део Европе и западне Русије – претњу коју је НАТО можда исфабриковао да створи претекст за директнију интервенцију у Украјини.
Извештаји наводе да су око 20 чланова неонацистичког покрета Десни сектор покушали да провале у нуклеарну електрану Запорожје, у граду Енергодар, област Запорожје. „Глас Русије“ је у чланку „Десни сектор покушава да преузме највећу електрану у Украјини“,  известио да су:

„Полицајци из града Енергодар привели 20 активиста Десног сектора који су покушали да заузму НЕ Запорожје. Према лидеру огранка организације из Запорожја, милитанти су се бојали да ће град пасти у руке присталица федерализације.“

Десни сектор, заједно са другим неонацистичким групамама, предводио је насиље које је довело до свргавања изабране владе Украјине крајем 2013. и почетком 2014 године, у ономе што се назива „Еуромајдански“ протести. Десни сектор се од тада користи као паравојна организација коју Кијев употребљава у покушајима успостављања контроле над остатком земље. Страхоте које је починио Десни сектор довеле су до тога да су Кијев и његови НАТО покровитељи негирали сваку везу са екстремистима – међутим, јасно је да група делује национално и у тандему са снагама безбедности лојалним Кијеву.

Сусед Запорожја, Доњецк, заједно са Луганском области недавно је одржао референдум који води већој независности од Кијева и блискијим односима са суседном Русијом. Запорожје, између Доњецка и сада руског Крима, може бити следећа област која би да побегне од неизабраног режима што тренутно окупира Кијев.

„Нуклеарна опција“ НАТО-а

Упад неонациста у Запорожје може деловати као екстремна неодговорност безумних и опасних бандита, али операција би могла имати много мрачнију сврху.

Ројтерсов чланак од 7. маја под насловом, „НАТО-ови стручњаци саветују Украјину о безбедности нуклеарне електране,“ каже:

„Експерти НАТО-а су посетили Украјину да посаветују тамошње власти како да побољшању безбедност нуклеарних електрана, гасовода и друге критичне инфраструктуре усред растућег насиља и страха од сукоба са Русијом, саопштили су званичници у среду.“

У чланку се даље наводи:

„Упитан да ли је студија спроведена због страха Кијева од руске интервенције у Украјини, Долхов је рекао да је један од разлога „могућа дестабилизација“ области у којој се налази стратешка инфраструктура.

Украјина је у марту саопштила надзорном органу УН за атомску енергију да јача заштиту својих нуклеарних електрана због „тешког угрожавања безбедности земље“ коју представља руска војска.

Побуна на истоку је повећала изгледе да Украјина, земља око 45 милиона људи и величине Француске, може бити растурена или да у њој чак може избити грађански рат.“

А можда највише од свега говори:

„Украјина није чланица НАТО-а и алијанса је саопштила да неће војно интервенисати у Украјини. Али Украјина и НАТО су повећали сарадњу и Украјина је затражила од чланица НАТО-а несмртоносну опрему, као што су униформе.

Заиста, Украјина није чланица НАТО-а и готово су незамисливе околности под којима би НАТО трупе могле да уђу на украјинску територију – готово незамисливе. Али претња једном или више од15 украјинских нуклеарних реактора може дати НАТО-у потребан изговор за распоређивање трупа у Украјину, нарочито истоку, где Кијев није у стању да успостави контролу. Док НАТО не може да оправда директну интервенцију у унутрашњу политичку кризу Украјине, може покушати да створи случај да нуклеарна катастрофа директно угрожава чланице НАТО-а.“

Chernobyl 3 Behal

Чернобиљ је и данас опасност

Украјина је била место најгоре нуклеарне несреће у људској историји, када је 1986 године, северно од Кијева, реактор нуклеарне електране у Чернобиљу експлодирао излажући милионе људи радиоактивној контаминацији у самој Украјини, Русији и Европи. Реактор је и даље опасност по здравље људи и животну средину.

Имајући ову катастрофу у виду, НАТО можда верује да би изазивањем безбедносних ризика за остале украјинске реакторе, посебно објекат у Запорожју – највећи у Европи – могао изазвати довољно страха и добити подршку за интервенцију у Запорожју, спречавајући антикијевске снаге да одвоје област од Кијева, као што су то учиниле у Доњецку, Луганску и на Криму.

Опасна игра НАТО-а прети целом човечанству

Да ли НАТО покушава да намерно створи претње нуклеарним електранама Украјине као изговор за директнију интервенцију у Украјини или не – ирелевантно је. Такве претње тренутно изазива НАТО-ова директна подршка режиму у Кијеву који је организовао и перпетуирао Десни сектор који тренутно ствара такве претње. Међутим, знајући да је НАТО стајао иза хемијског напада у Дамаску, у Сирији августа 2013. – идеја да би НАТО могао да исфабрикује неки сличан изговор у Украјини уопште није изван домена могућности.

Немоћ НАТО-а да осуди и пресече везе са режимом у Кијеву, омогућава постојање претње Десног сектора. Решење, исто тако, није још више интервенција НАТО-а у остатку Украјине, већ, и на првом месту, укидање неизабраног режима којег је НАТО поставио на власт у Кијеву.
3.bp.blogspot.com__6cz_0zfc5J4_TXy_BtIuJlI_AAAAAAAAAKg_Q2ykaZa5abea2f29cf6d0b9b36ce1665744828c
Чернобиљска катастрофа је оставила последице на већи део Европе и запада Русије

Катастрофу у Чернобиљу изазвао је један реактор. Запорожје има шест нуклеарних реактора. Претња безбедности и сигурном раду објекта у Запорожју, било да је трик за директну интервенцију или индиректно подупире режим који је створио и наставља да користи Десни сектор као појачање својим безбедносним снагама, доводи цео свет у опасност. Нека нова катастрофа у Запорожју могла би оставити последице на милионе људи широм Европе, Русије и Евроазије.

Уколико се  објекат у украјинском Запорожју и даље буде доводио у опасност, далеко је реалније и оправданије да Русија, а не НАТО, мобилише и распореди, или пружи подршку снагама безбедности Запорожја да обезбеде довољно заштите. За НАТО, ако је изговор за интервенцију његов циљ, то ће захтевати време и може се десити да се уопште не материјализује, с обзиром на неуспех у Сирији и недостатак поверења или легитимности његове команде. У међувремену, Русија и њени савезници у источној Украјини могу да наставе с радом на удаљавању Запорожја од опасног режима у Кијеву и његових једнако опасних и неодговорних  НАТО помагача – баш као што је урађено са Кримом, Доњецком и Луганском области.

Аутор: Тони Карталучи
Извор: http://landdestroyer.blogspot.com/2014/05/ukraine-crisis-goes-nuclear.html
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп