У Бразилу пронађено вампирско село

Али у сеоцету Арарас, у држави Сао-Паоло у Бразилу истраживачи су недавно открили најмногобројнију групу људи-вампира на Земљи, који пате од изузетно ретке наследне болести – пигментне ксеродерме. Сунце буквално „растапа“ њихову кожу: уколико се нађу напољу за време обданице прети им смртна опасност.

Код људи који пате од ове тешке болести у организму се може запазити озбиљан недостатак фермената UV-ендонуклеазе, који одговарају за репродукцију ДНК у случају да се нађу под дејством ултраљубичастих зрака. Једноставније речено, кад обичан човек изгори на сунцу или задобије опекотину, његов организам може да обнови оштећења на кожи која су причињена услед штетног утицаја сунца. А људи који болују од пигментне ксеродерме то не могу. Опекотине од сунца се повећавају и људима постепено почиње да се љушти кожа, обнажавајући унутрашње слојеве и појављују се мрље и повреде. Нос бива све тањи, кожа на капцима се надује и постаје изврнута причињавајући човеку велику патњу. Осим тога, на оштећеним деловима се стварају брадавице и папиломе. Ове последње се по правилу претварају у злоћудне туморе.

У Арарасу тренутно живи око 800 људи, од пигментне ксеродерме болује њих 20. Показатељи оболења су 1 према 40, што је рекордни ниво у светској пракси. По мишљењу генетичара овако упечатљива цифра је повезана с тим што се због географске изолације у селу стално практикују бракови међу блиском родбином. Неколико породица које су основале ово насеље пре пар векова стицајем околности су биле носиоци оштећених гена.

Главни проблем за људе који пате од ксеродерме је то што не могу да воде нормалан живот и да помажу заједници. У породици су све породице ангажоване на пољопривредним радовима. То је главни извор прихода. Тридесет осмогодишњи Џалма Антонио Жардим који од девете године пати од пигментне ксеродерме говори о ономе што је морао да претрпи у току ових година:

Целог живота сам радио на сунцу. Сакупљао сам летину, сејао сам пиринач, чувао сам краве. На крају се моје стање погоршало толико да сад не могу да радим. Живим од државне помоћи. Нико од лекара којима сам се обраћао није могао да каже у чему је ствар код мене. Једни су тврдили да су моји проблеми везани за болест крви, а други – за болест коже. И тек 2010. године су ми успоставили коначну дијагнозу.

Да су медицинари раније препознали болест Антонио Жардим не би постао инвалид. У току протеклих година поднео је педесет врло тешких операција у којима су му одстрањивани тумори с лица. Сунце је толико оштетило његову кожу да су му нос, образи, уста и капци практично скоро потпуно разједени. Сад носи специјалну наранџасту маску како би бар некако сакрио последице болести.

Пигментна ксеродерма се појављује само онда кад су оба родитеља носиоци оштећеног гена, као што је био случај, на пример, с оцем и мајком Антонија Жардима. Сеоска учитељица Глејс Франциска Мачадо чији 77-годишњи отац Хосе Клаудио и 11-годишњи син Алисон болују од ксеродерме проучила је локалну архиву и дошла до закључка да ова болест прогања становнике Арараса већ најмање један век. Да би помогла својим сељанима она је организовала курсеве на којима говори о томе како правилно треба заштитити себе и ближње од сунчевих зрака и о томе колико је важно одмах се обратити за помоћ лекарима у случају првих симптома оболења.

Страшне последице се могу избећи ако се од раног детињства узимају средства против маларије која могу да ослабе осетљивост коже на сунчеве зраке, ако се користе антихистаминици и ако се не заборави на креме с максималном UV-заштитом, и наравно, ако се кожа потпуно сакрије од сунца уз помоћ рукавица, шешира са широким ободима и комотном одећом.

А одрасли становници села код којих је болест запуштена мораће да се крију од сунца до краја свог живота подсећајући на митске вампире који живе у вечном мраку ноћи.

Аљона Ракитина – Глас Русије