Русија – Црна Гора: санкције, иконоборство и сестре Толмачове

Milo-Đukanović1

Антируска хистерија која је захватила западне земље, прелила се и на Црну Гору. Ова земља, у којој су руски грађани од проглашења независности 2006. године инвестирали преко две милијарде евра, којој 90% извоза иде у Русију, а трећина од укупног броја туриста долази са те стране, заиста изгледа као да се више не дружи са логиком.

9. маја, на дан највећег руског празника, Дана Победе, полиција у Будви је привела двадесет руских држављана који су у колони од девет аутомобила, са звуком сирене и руским заставама, кружили градом, прослављајући овај велики датум. Полиција је привела руске држављане због „кршења Закона о јавном реду и миру, односно истицања заставе друге државе на јавном месту“.

Интересантно да, нпр. нико не прави проблем када Албанци прослављају Дан Заставе, када се могу видети, тако рећи, на сваком ћошку застава ове суседне земље. Исто тако, ни застава Хрватске није на сметњи. Али руска тробојка…

Проф. др Жарко Лековић са Историјског института у Црној Гори подсетио је на један догађај од пре 200 година.

1806. године, два дана после повлачења аустријске војске из Боке, црногорски митрополит Петар I на збору у Савини, предао је руске барјаке градским капетанима који се залепршаше по свим градовима Боке. Благосиљајући ове бајраке митрополит је нагласио да је руска застава братска застава која нас испуњава неким неописивим поносом и величином па нам се чини да нема те силе која би нам могла наметнути своју вољу.„Са киме је Русија са тиме је и бог и нико нам неће моћи наудити.

Да ни такво такмичење као што је Евровизија не може проћи без политичке конотације, показало је и гласање Црне Горе. Док је црногорска публика дала 12 поена представницама Русије, „стручни жири“ је успео да коригује гледаоце, како Русија од Црне Горе не би добила ни један глас. Овај скандал је најочитији пример антирурске политике актуелне црногорске власти.

Непријатност је доживела и делегација руског фонда „Ока“ који је организовао посету делегације Санкт-Петербуршке духовне академије и хора Црној Гори, као и превоз поклона СПЦ – иконе Богородице Тихвинске. И поред присуства свих потребних дозвола и докумената, није се могао избећи инцидент на аеродрому, где црногорски цариници нису желели да пусте руску делегацију у земљу – ствар се разрешила тек након интервенције представника Српске православне цркве. Говори председник фонда „Ока“ Татјана Полоскова:

Царина, по мом мишљењу, ту је имала секундарни значај. Ствар је у Агенцији за националну безбедност Црне Горе, која на појаву Русије, чак и у својству хуманитарног и културног изасланика, гледа са изузетним опрезом. Била сам запањена понашањем цариника: он чак није ни погледао шта носимо, нити нам је објаснио које смо конкретне тачке закона Црне Горе прекршили. Или је то непрофесионализам, или се ради о нечем другом. Можда су се надали да ћемо кренути у полицију, која би постављала питања – са киме сарађује Фонд, ко га финансира. Све ово подсећа на најгора антируска понашања у Прибалтичким земљама 90-их година.

Сигурно су надлежни органи Црне Горе упознати са вашом сарадњом са удружењима која се противе ступању земље у НАТО. Можда је то прави узрок инцидента?

Зар Црна Гора није демократска земља? Да ли сам ја прекршила закон или позивала на рушење режима? Ја, уопште, нисам давала интервјуе црногорским медијима. У чему је проблем са киме се ја састајем и сарађујем? Ја разговарам и са члановима црногорског парламента који баштине различите политичке ставове. Ако на такав начин црногорске власти врше контролу над друштвом, то су онда полицијски методи, и о каквом уласку у ЕУ можемо да говоримо?

Руски амбасадор у Подгорици, господин Нестеренко изјавио је да се одлука црногорских власти да се придруже санкцијама против Русије не може компензовати „никаквим лепим речима“. Како ви коментаришете поступке Подгорице?

То је нека врста теста за Ђукановића. Тест његове искрености према Русији. Премијер га није положио – испоставило се да Ђукановић може у сваком тренутку да се окрене од нас, а затим да нанесе слаб, али ипак ударац. Стиче се утисак да црногорски народ живи у једној земљи, а руководство – у другој.

Што се тиче одговора Русије на континуиране, у последње време, антируске сигнале из Црне Горе, њих још увек не видимо. Постоје спекулације да би Русија могла укинути безвизни режим и променити услове увоза из Црне Горе, што би имало тешке последице за ову медитеранску државу. Осим тога, „Банка Русије“ је 5. маја 2014. године одузела лиценцу за рад московској „Атлас банци“, кћерки истоимене црногорске банке. Одлука је донета због великог броја кршења закона „О борби против легализације (прања) новца, стеченог криминалом и финансирања тероризма“ током 2013 године. Прошле године, „Атлас банка“ је била укључена у сумњиве послове које се тичу изношења средстава из Руске Федерације у износу од око 9 милијарди рубаља (180 милиона евра).

Сви ови догађаји су се издешавали у веома кратком временском интервалу, тако да нису могли проћи незапажено. Нико не види разлог за тако кардиналну промену политике црногорских власти према Москви. Осим, ако те одлуке нису донете под утицајем прекоокеанског „великог брата“. Црногорци би хтели да иду у НАТО, да „усклађују своју политику са ЕУ“, и онда када се то коси са руским интересима, а са друге стране, да са руским новцем развијају своју државу. Питање је колико је то реално.

Тимур Блохин – Глас Русије