Данас је у Србији моћник онај којег се сви у Србији боје, а коме се сви у свету смеју…

МОЋНА НЕМОЋ

„Ми подржавамо територијални интегритет сваке земље чланице УН, разуме се и Украјине, али из много разлога историјских, традиционалних и свих других… И ако хоћете, молио сам да Србија сачува свој нешто другачији став у односу на остале земље и да не уводи санкције Русији и вероватно сам ја био тежак као што умем да будем и у тој теми и зато сам се извинио и Филеу и свим гостима“, казао је Вучић и поновио да дугује захвалност и разумевање за поштовање Србије, њених ставова, њеног суверенитета. (понедељак, 05. мај 2014. Танјуг)

1.

Мука ми је. Гади ми се. Повраћа ми се. Не! Не, нисам појео овај „рани“ парадајз, третиран силном „хемијом“ да насилно и што пре сазри, и то док му је цена на тржишту толико висока да је и произвођачима и продавцима врло исплатива. Нисам се ни прехладио због неодговарајуће одеће, коју је готово немогуће усагласити са временом које влада у Србији почетком овог маја, и које је толико променљиво, да се у току само једног јединог дана, температурно и по падавинама, провуку дани типични и за зиму и за пролеће и за јесен и за лето. Па се ти обуци како треба! Али није то. Нисам ни био напољу данас.

Мука ми је, и гади ми се, и повраћа од цитиране изјаве на почетку текста, од ропске сервилности коју показује наш моћник, гади ми се од показивања његове беспризорне беспомоћности пред сваким странцем из ЕУ, повраћа ми се од његовог самохвалисавог самоласкања у којем је спреман да за себе каже и следеће речи: „вероватно сам био тежак као што умем да будем и у тој теми и зато сам се извинуо и Филеу и свим гостима“! Он је био тежак Филеу!? Па Филе такве не примећује, Филе такве брише са угла усана, као мрвице, Филе такве једе као малени кроасанчић! Филе североватно једва суздржавао да не прасне у смех док је био принуђен да слуша речи такозваног самозваног самопроглашеног најмоћнијег моћника у Србији данас.

Зар је Србија данас спала тако ниско, да се и то зове моћник, после свих оних часних људи, заиста моћних, које је ова земља у својој историји изнедрила и створила! И ниједан од њих се никада није за моћника самопроглашавао, већ га је народ тиме проглашавао, и то тек на основу њихових постигнутих великих и значајних дела, остварених тешким и упорним радом за своју вољену отаџбину, Србију! Ниједан од њих није у медијима, разастртим под својим ногама, газећи их и понижавајући их, тражио да му се сви диве, и зову га најмоћнијим од свих!

2.

Недавно ме зауставља радарска контрола, због незнатног прекорачења брзине. Кажу, нема шансе да не будем процесуиран, јер снимак мог прекршаја се не може избрисати, и иде директно код најмоћнијег човека Србије, у његов кабинет! Наравно, шали се саобраћајни полицајац, и сам се смејући својој духовитој досетки, али при том нехајно оцртава праву суштину политичког система који тренутна власт несмотрено гради! Све ће да реши наш данашњи моћник, иако дефакто ништа не зна да ради у свом животу добро и стручно, односно да за то има икакву референцу!

3.

Замислите степен сервилности једног керамичара, кога је снашло у животу да буде министар одбране у данашњој влади, као што га је изненада у животу снашла и диплома економског факултета! Па кад може председник мој, могу ваљда и ја! Трља руке керамичар, радује се будућем послу, мада не онако као што би требало да се радује један керамичар, када на пример има пред собом посао да постави хиљаде квадрата плочица! Не, керамичар бивши је по занимању то и био када се учлањавао у српску радикалну странку и када му је за ту странку било довољно само испољено родољубље, а не икаква диплома. Данас је друго време! Данас је он ипак радикални напредњак, а за такву политичку партију ваља имати какву било диплому факултета, било каквог финансијског усмерења, јер треба радити одговорне послове за државу Србију, која то, баш од таквих и под старе дане образованих, мученица наша, једва чека! Србији нема будућности, док је не вратимо таквим стручним и обичним кадровима! Па зар то машинбравар није свима већ одавно показао! Е, за такав будући систем политички у Србији, ти треба јако једноумље, где не мора баш свако да износи шта мисли, као овде данас ја!

Трља руке керамџија јер се радује набавкама у војсци, и великим куповинама! Трља руке керамџија јер зна човек како се ради са парама. Тргово је он и кафом, радио и са бензинском пумпом, и шта би му још од референци требало да би био министар војни!

Кад је Србији у историји требао способнији министар војске, и кад је имала способнијег од овог! Ја вам кажем, никада! Никада као сада! А одмах по постављењу на то место, рече нама одмах наш керамичар-министар, да је њему много лако радити данас као министар војни, јер је на том месту некада у прошлости био сам наш највећи моћник, а он је тако моћан (зар још сумња неко?!) да је за годину дана тако средио и уредио систем у министарству одбране да то сада може и он као полошији провинцијски керамичар да опуштено ради! На страну то што је моћник, при реконструкцији владе јавно свима нама рекао да се одрекао места министра одбране, јер осећа да не даје довољно том месту, и јер министарство трпи због његових обавеза које има као тада најмоћнији подпредседник владе у овом делу Млечног пута!

Значи, кад моћник напусти место министра, јер не стиже да тај посао ради онако квалитетно како би требало, кад поставиш касније керамичара на то место, он остане задивљен и затечен резултатима твог минулог рада! Ваља похвалити свог шефа странке, па нека је то и беспризорно и огавно и потпуно увлакачки! Али, када ме прође талас беса, и ја закључујем исто што и керамичар– да није моћника, врло је вероватно да би ја и даље био само локални пумпаџија или трговац кафом, занимања у која сам побегао од керамичког заната!

Боже, Боже, шта ти све ово са нама треба? Зашто нам све ово радиш? Да ли ће на крају свега овога бити бар неке поуке велике за све нас?

4.

Ниједан од наших правих моћника у историји Србије није никада ни помислио, а камоли пожелео, да као овај наш моћник данас буде „калиф уместо калифа“, да буде „бели калиф уместо жутог калифа“, моћнији и јачи од свих досадашњих калифа заједно!

Какво је задовољство бити моћан на уштрб снаге своје сопствене отаџбине!

Како је могуће уживати у својој набеђеној моћи, проистеклој из понижавања и урушавања интереса сопствене отаџбине и заједно са њима и интереса свих њених грађана!

Какав је то осећај имати моћ, коју драге воље и пред свима демонстрираш и испољаваш а знаш да су сви грађани твоје отаџбине за толико немоћнији и јаднији и беднији!

Какав је то осећај знати да имаш моћ само зато што обезглављујеш и лажеш твој народ зарад интереса туђих и интереса сопственог останка на власти!?

Какав је то осећај моћи да јавно пропагираш како си ти лично, тражећи „генија за вожњу“ који ће управљати финансијама ове земље, успео да га нађеш у, не тако давно теби далекој и „проклетој Америци и злату што сја“, а да при томе тај новооткривени геније није још ништа у свом досадашњем животу урадио тако „генијално“ да би се могао наћи на том месту!

Каква је то моћ, која ти даје могућност, да пред свима нама јавно подржаваш и објашњаваш како ће „солидарни порез“ на плате у јавном сектору, који је осмислио твој геније Лазар Крстић, значити сигуран спас за буџет Србије, а онда само после пар месеци јавно причаш како ће тај исти порез бити одмах, по приоритету укинут, и како је и тај потез укидања, о мој Боже, опет генијалан и важан за спас Србије!

Какав је то осећај моћи када шта год да урадиш, па макар то било и увођење и укидање истог пореза у периоду од само пар месеци, теби доноси у медијима титулу „генија“, у сваком случају! Јел то значи, да шта год урадиш, ти си геније!?

У ком се то систему може тако понашати владалац, без опасности, да ће се иједан његов потез подвргнути преиспитивању или, недај Боже критици!? Јел` то та будућност, јел` то тај обећани бољи свет напредних радикала који ће довести до тако жељеног бољег живота „нашем напаћеном и свестрадалном народу српском“!?

Јел` то значи, да када играч „Партизана“ пређе да игра за „Црвену Звезду“, може рећи како је и док је играо за „Партизан“ све то било у најбољем интересу „Црвене Звезде“!!! Зар се то на српском језику ипак не зове мало другачије? Једина реч која ми за то пада на памет је ИЗДАЈА!

5.

Каква је то моћ, када јавно поставиш за саветнике владе Србије „радо виђене странце“, Гузенбауера, Штрос Кана и Фратинија! Кажеш јавно и свима да ће тај твој генијалан потез много користити Србији и значити јој у њеним будућим реформама, а онда та влада, коју они саветују, падне за пар месеци а тих странаца-генијалаца нема нигде!? Може ли неко да ми каже, то јест одговори на следећа питања:

Колико су пута они били у Србији? Колико то кошта владу Србије? Шта су радили ти људи у Србији? Да ли су и они плаћали „солидарни порез“ на плате у јавном сектору, обзиром да су били радници јавног сектора Србије, то јест владе Србије? Где су сада ти наши саветници? Да ли ће поново бити направљен аранжман са њима и у овој новој влади? Ако до сада нису били плаћани из буџета Србије, одакле су им и ко им је онда надокнадио све трошкове њиховог ангажмана у влади Србије (авионаске карте, преноћиште, хране, дневнице, хонорари итд.)? Пошто неолиберална економија каже и учи нас, да нема „бесплатног ручка“ на слободном тржишту, јер све је само нечији интерес, онда мене занима ко је њима и како платио тај фамозни „ручак“, и шта му је био интерес да то уради?! Зашто су наши генијални „страни саветници“ тако нагло, као што су се и појавили, нестали из домаћих медија?

Штрос Кан, познат и као Шир Кан (онај алави тигар из „Књиге о џунгли“ Радјарда Киплинга) светске економије, додуше данас потпуно беззуб, бар што се тиче његове некадашње моћи и светског утицаја, али са још увек очуваном снагом да својим зубима, у изненада пробуђеном, истина све ређем, сексуалном заносу (још увек неугаслом) уједе и спопадне, тек покоју неопрезну жену, заосталу у његовој близини (сарадницу, новинарку или плаћену проститутку, њему је сасвим свеједно). Додуше, поред неколико судских спорова у којима је главни актер, а који се тичу оптужби за сексуално узнемиравање, покушаје силовања, незаконитог ангажовања услуга проститутки, или нелегалне употребе његовог имена и презимена при давању назива екслузивне новоотворене јавне куће, итд. Можда су то и теме данашње модерне економије? Не знам, зна онај ко га је ангажовао! Искрено, бојао сам се тог његовог учешћа у раду наше владе предходне, али и његовог потенцијалног лудовања у надалеко познатом ноћном животу Београда!

Гузенбауер, пак, има такође неколико крупних судских процеса, како у родној Аустрији, тако и у Казахстану! Срећом по нашу владу и оног који је њега ангажовао, тема свих Гузенбауреових спорова није секс, већ политика, криминална приватизација и корупција највишег нивоа! Човек много воли новац, поготову туђ, и за њега је спреман да уради све! То испаде одлична препорука за владу Србије, која се тако жестоко бори против корупције, зар не!? Мислим да би било заиста несмотрено не користити и даље услуге оваквог екперта!

Име Франка Фратинија се иначе помиње у нашој штампи често, али само у вези нестанка, то јест крађе нашег државног новца са кипарских рачуна! Без ових људи Србија није могла даље, и права је срећа да је то наш моћник на време приметио, и ангажовао их!

6.

Но, да се поново вратимо на повод писања овог текста. Каже моћник, у истој изјави цитираној на почетку овог текста, како Србија подржава територијални интегритет сваке чланице УН, па и украјински! Супер, само још када би Србија, на челу са њим, подржавала тако и свој сопствени територијални интегритет! Не, не дај Боже, да је моћник поменуо Косово овим поводом! Није му било тешко, јер је он успео да га не помене чак ни у свом експозеу о будућем раду нове владе, који је трајао читава три сата! Не, није експозе био тако добар и детаљан и важан, али како се не препустити љубави телевизијске камере у толиком трајању кад знаш да те гледа цела нација: од твоје породице (и старе и нове), пријатеља, страначких војника, и на крају сви мученици, заточеници твоје моћи, становници Србије!
Каква прилика за позирање, осионо и надобудно окретање и опомињање посланика који те не слушају довољно пажљиво, каква прилика за самопромоцију и презентовање нових увежбаних покрета и поза!

Косово није више тема ове нове моћникове владе! Остало је још само да се због њега измени Устав Србије, да се избаци та досадна реч Косово из њега и онда ће и њему и његовим нови пријатељима у Европској Унији да свану бољи дани! И онима преко океана! Не зна моћник, а ја кажем мученик, стару изреку: Не заборави старе пријатеље када стекнеш нове! А ја кажем: Нови ће те издати, а стари сатрети! Мада, у неку руку, и његови стари пријатељи су сада на адреси ових нових! Зар Хаг није тако близу Брисела!?

Истом приликом, у истом пасусу, каже наш моћник и како је молио да Србија сачува нешто другачији став у односу на остале земље и да не уводи економске санкције Русији! Кога је он то молио? У чије име је молио? Зашто Србија има икога да моли због онога што њен народ осећа и разуме и воли? Зашто молити једног бирократу? Које су то те „остале земље“? Земље целог света можда?

Колико ја знам, тренутно наша земља би морала да уведе снакције само ако су исте донете од Уједињених нација, јер смо ми њена чланица! Санкције Русији нису увеле Уједињене нације, што значи да немамо обавезу да их уводимо никоме, па ни Русији! Ако пак мисли на остале земље из ЕУ, и на санкције ЕУ према Русији, онда је тек интересантно: зашто би Србија имала обавезу организације чији нисмо ни члан! Подсећам, уједињена Европа је у историји два пута кретала на Русију, не само санкцијама, него и својим војним јединицама оформљеним из јединица пореклом са целог европског континента: за време Наполеона и за време Хитлера! Оба пута Србија није у томе учествовала. Бојим се, како ова власт чини и ради, да на крају нашег пута, а можда и раније, и ту историјску несмотреност наших предака у будућности „исправимо“!

7.

И ето, данас се то у нашој земљи Србији зове политика великог моћника! Данас је то у Србији моћник! Данас је у Србији моћник онај којег се сви у Србији боје, а коме се сви у свету смеју због његове сервилности и потчињености! Данас у Србији, више моћник не значи да је то неко кога поштују и цене и осећају страхопоштовање њени пријатељи, и још више непријатељи! Напротив, моћник је постао онај, кога се пре свега бојимо ми у Србији, ми који смо увек радили и радимо свој посао само у Србији, и то на најбољи могући начин, најбоље што знамо, исто онако како га и наше колеге и пријатељи, обављајају у својим земљама, или чак и много боље!

Дошло је време, да када радиш свој посао најбоље што умеш, и дајеш све од себе при том, мораш се бојати њега! Јер он се пита, и то јавно пред свима, што ти радиш то тако добро за своју државу Србију а не радиш то у приватном аранжману, и само за себе! Самим тим, њему си сумњив, јер по његовој логици, ти сигурно то радиш само зарад неког свог личног интереса, а то значи и на штету државе! Он, моћник, кога су грађани Србије својом грешком створили, није способан да појми да има пуно и нас, обичних, поштених и стручних људи, којима је много веће задовољство да раде у интересу Србије, него свом личном, па чак и када би лично могли негде другде имати много већу корист!

Моћник не зна за економски патриотизам! Не зна, да сваки странац, којег сретне, у глави има само то: економски патриотизам и економски интерес своје земље! Он нама не верује, а они му то никада неће рећи! Није њему јасно, нити ће икада бити, да зарад таквих само, ова земља успева да опстане и даље постоји! Зарад таквих лекара, официра, професора, мајстора и радника свих могућих занимања, који сви до једнога воле да раде за своју земљу и народ, и то је једини разлог зашто нису отишли у неку другу земљу! Драги мој моћниче, време је да схватиш, да има и нас таквих, и да нас не тражиш ни у једној политичкој партији, јер за то немамо времена!

А он је у Србији моћан само зато што смо сви ми бедни и јадни, што смо пристали да своју малену моћ, толико малену да је можемо без икакве грешке звати и немоћ, предамо у руке једном човеку, и да га тако учинимо моћним. А он је, брже боље, ту нашу моћ, не његову личну, употребио и употребљава управо против нас самих и наших интереса, а не да заштити нас и наше интересе и бори се против туђих, како смо сви ми желели и мислили да ће, након гласања од пре две године, бити!

У Србији, свако ко је моћ народну злоупотребио, није добро прошао. Зна то и моћник, и отуда оне његове, у самом почетку обављања власти, чувене срцепарајуће жалопојке над својом судбином, као да то икога од нас занима, сем њега самога, његове породице, и наравно, свих оних страначких неумерењака, који се на његову моћ ослањају само зарад сопствене користи и ничега више. Плаче моћник и нариче над својом судбином клетом, саопштавајући нам свима како, ето, он зна како ће лоше завршити, и да зна како у Србији завршавају њему слични! Нарицање му иде добро, јер је школован на најбољим традицијама образованих и стручних нарикача Србије које су се увек налазиле у самом врху његове старе странке! Ето одговора одакле та тананост и искричавост, та продуховљеност у његовом погледу која искри док сигурно несигурно нариче над, за наше појмове, потпуно неуобичајеним предметом нарицања, а то је судбина себе самог, и то живог! То само говори да је његова непатворена и искрена жеља увек била да буде национани херој, борац неустрашиви за интересе отаџбине, али да је потпуно свестан да се игром судбине, и жељом да се по сваку цену нађе на челу ове земље, судбина са њим сурово поиграла и поставила га на место резервисано за обичне кукавице (можда и зато тако добро кука), и не дај Боже, издајнике!

Зато док кука, нариче и завија над својом худом судбином, он при томе не открива никада истину до краја, већ само жели да некако ту своју „жртву“прикаже као свесно жртвовање себе самог зарад свих нас, иако је то само обична продаја и издаја наших интереса, а самим тим и лично његових! Волео би он да некако ту своју назови „жртву“ историја Србије прибележи некако другачије, и то као нешто узвишено, херојско, попут чина Стевана Синђелића, али од тога је, зна подсвесно и он сам, мрка капа. Пре свега, народ је немогуће преварити. Свест народну и његово сећање још теже.

Самопрозвани моћник никада није био тај кога је народ радо памтио и китио лепим речима. Напротив! Никада на таквима, а било је пуно покушаја у историји Србије, није народ стварао предања и учио и васпитавао своје потомство. Не! Требало је давно да неко други, а не моја маленкост, објасни данашњем моћнику да је Србија на месту свог највећег моћника увек трпела и постављала истог несменљивог и вечног, као што је била и она сама! Тај моћник над моћницима, вечан и исти за сва времена, то је увек у Србији био и остао само њен народ!

Народ, тај и такав моћник Србије, херој над херојима, праведник над праведницима, судија над судијама, творац над творцима, заштитник над заштитницима, за разлику од појединаца, никада није злоупотребио своју сопствену моћ, а врло често је, без обзира на нечије грешке, и великодушно праштао! То је тренутно и једина моћникова нада за будућност, која га чека, искована давно у његовој прошлости и садашњости!

СРБски ФБРепортер