Коме служи Боко харам? (ВИДЕО)
САД су послале војску и безбедносне „саветнике“ у Нигерију да помогну влади председника Гудлак Џонатана у спасавању више од 200 ученица које је отела исламистичка група Боко Харам.
Британија је такође послала безбедносне снаге, у четвртак је речено да ће бивша колонијална сила блиско сарађивати са Вашингтоном.
У петак је амерички државни секретар Џон Кери рекао: „Наш тим састављен од припадника из више агенција сада ступа на тло Нигерије. Они ће радити у договору са владом председника Гудлак Џонатана да се учини све што је могуће да се ове девојке врате својим породицама и заједници.“
За Вашингтон, чији су захтеви да из Нигерије организује војне и обавештајне операције више пута били одбијени, отмица је злата вредна прилика да обезбеди упориште у земљи богатој нафтом и са најразвијенијом економијом у Африци. Ово је део напора да САД изграде низ војних база широм Рога Африке, Сахела и Западне Африке.
Потез је у складу са широм стратегијом „окретања Африци“ у циљу обезбеђивања контроле над огромним минералним и енергетским ресурсима континента, као и искључивања присуства Кине у Африци. Кина је сада претекла САД као најистакнутији трговински партнер Африке, у којој има огромне инвестиције у рударству, енергетском и инфраструктурном сектору.
САД су користиле „рат против терора“ да правдају своје интервенције у Северној Африци, Сахелу, а сада и у западнофричкој држави Нигерији. Али реалност је да је рат САД/НАТО за промену режима у Либији -спроведен, барем делимично, зато што је либијски лидер Моамер Гадафи деценијама блокирао напоре Вашингтона да доминира Африком – послужио да се дестабилизује читав регион.
Карта: Политичка карта Африке
Исламистичке снаге, овај пут Боко харам – управо оне снаге којима су САД и НАТО давале подршку и наоружавале их у Либији, као прокси теренским снагама у рату за рушење Гадафија – сада се користе као баук да оправдају интервенцију америчких војних снага.
Главне европске силе које су некада владале великим деловима Африке, али које више немају војних ресурса да наставе да контролишу своје бивше колонијалне поседе без туђе помоћи, поздравиле су војне интервенције САД у Африци, недавно у Либији, Малију, Нигеру и Централно Афричкој Републици, као средство за обезбеђење својих интереса.
Са америчким геостратешким интересима на уму, Бушова администрација је 2008. основала Америчку афричку команду – АФРИКОМ (US Africa Command – AFRICOM). Обамина администрација је проширила АФРИКОМ на око 5000 запослених стационираних у Африци, са присуством у 38 земаља. САД сада имају више војника у Африци него у било ком тренутку од своје интервенције у Сомалији 1993 године.
АФРИКОМ такође има цивилну компоненту да га обезбеди са развојем, добрим „управљањем“ и “ хуманитарним “ покривањем, сектор у стању да утиче на домаћу и инострану политику афричких држава, ако у њима постоји већа опозиција базирању америчких војних снага. Пошто ниједан афрички народ није био спреман да буде домаћин комплетној америчкој бази, АФРИКОМ је базиран у Штутгарту, у Немачкој.
Скала његових активности је огромна. Командант АФРИКОМ-а, генерал Дејвид Родригез је рекао да је прошле године америчка војска спровела 546 „активности“ на континенту, у односу на 172 у 2008 години, што је укупно током година око 1000 „активности“.
Веб сајт TomDispatch.com дошао је до „ћупа с благом“раније необјављених војних докумената из 2013. припремљених за информисање главних команданата и цивилних званичника. Брифинг документација открива да су војне операције биле далеко обимније него што је раније извештено. Америчка војска у Африци учествовала је у око 80 одсто АФРИКОМ-ових активности – најмање у 49 од 54 афричких држава (изузев Египта) током 2012. и 2013., у распону од упада Снага за специјалне операције до обуке прокси снага. Прошле године су америчке Специјалне снаге спровеле вежбе са суданском Ослободилачком народном армијом у Нзари на периферији Јамбиа на југозападу Јужног Судана.
Сличан ниво активности је планиран за 2014. и укључиваће комплетне вежбе са оружаним снагама најмање 20 афричких земаља, и „антитерористичке“ активности.
Пре само неколико недеља, АФРИКОМ је предузео низ поморских маневара недалеко од нигеријске луке Лагос, под маском јачања безбедности држава западне Африке. Према „Дојче веле“, “ Више од 30 ратних бродова из 20 земаља је ангажовано у великим маневрима дуж обале Западне Африке. Поред 11 западноафричких земаља, Француске, Немачке, Португалије, Шпаније и Холандије, као и Данске, Турске, Бразил и САД су такође послали своје бродова за један од највећих маневара у Африци с циљем обуке .“ Од неафричке учесника, Немачка је имала највеће присуство.
Америчке јединице за специјалне операције су фебруара ове године обучавале у противтерористичкој тактици војску Туниса у удаљеној бази у западном Тунису.
Вашингтон тврди да је тек „лако присутан“ у Африци, са само једном сталном АФРИКОМ базом у кампу Лемоније у Џибутију, малој држави на Рогу Африке, суседу Еритреје, Етиопије и Сомалије. Ова база се користи за покретање дроновских ракетних напада и ваздушне нападе на Јемен, Сомалију и у источној Африци, а планирано је њено 750 милиона долара вредно проширење.
Али, како је показало испитивање званичних докумената које је спровео TomDispatch.com, САД, у ствари, оперишу са седам здружених локација (cooperative locations – CSLs) у Габону, Кенији, Малију, Мароку, Тунису, Намибији; Сенегалу, Уганди, Етиопији и Замбији. Постигнут је и договор да се Сао Томе користи као поморска база за заштиту америчких нафтних интереса у Гвинејском заливу.
Оперативне јединице снага за специјалне операције – Транс Сахара (The Joint Special Operations Task Force-Trans Sahara) користе авиобазу у Уагадугуу, престоници Буркине Фасо за своје “ високоризичне активности“, док обавештајне и јединице за надзор и извиђање (ISR) делују из Чада. Америчка војска има 29 споразума о коришћењу међународних аеродрома у Африци као центара за допуну горива
Председник Обама је у јануару 2013. саопштио да је постигао споразум с владом Нигерије о распоређивању 250 до 300 војних лица, међу којима су и пилоти дронова и особље за безбедност и одржавање – а у Нигеру, првостепено у престоници Ниамеј. Наводно није било никаквог ограничења у погледу сарадње „војска с војском“ у оквиру споразума.
Америчке ваздушне снаге користе Нијамеј за лансирање беспилотних летилица Предатор на Мали, у оквиру подршке САД француској инвазији, а што укључује ваздушни транспорт француских и савезничких трупа и бомбардовање градова које контролишу исламисти побуњеници и Туарези сепаратисти. У оквиру операције у Малију, америчке Специјалне снаге су послате у Нигер, Нигерију, Буркину Фасо, Сенегал, Того и Гану.
За 15 месеци од када је споразум објављен, делатност САД у Нијамеју је знатно повећана. Међународни аеродром се сада рутински користи за лансирање дронова за ваздушни надзор свих северноафричких земаља и Сахаре и за извођење ваздушних напада против америчких противника. Амерички Стејт департмент је упозорио да је ово званична кампања „без временског ограничења“ и да би могла трајати годинама, да је ово само „прва фаза“.
САД имају планове за изградњу новог објекта у Нигеру и другим базама за надзор Етиопије и Сејшела, уз индицију да има претходно непризнат објект у близини Гаоа на северу Малија. Америчке снаге су „однеговале“ официра који је у 2012 години збацио изабрану владу Малија.
У јануару, Вашингтон је признао да је послао тим саветника за Сомалију у децембру. Ово је први пут да су амерички војници тамо стационирани од кад су борци милиције у престоници Могадиш 1993 године оборили два хеликоптера и убили 18 америчких војника – после „Блек хоук даун“ (Black Hawk Down) инцидента. Наводна сврха је „подршка“ трупама Афричке уније у борби против Ал-Шабаб исламиста у Сомалији.
САД такође имају снаге за брзи одговор од 550 маринаца стационираних у једној ваздухопловној бази у Морону, Шпанији. Са шест В – 22 Оспреја ( V-22 Osprey), авиона с променљивом позицијом ротора који полећу и слећу као хеликоптери, као и два танкера за допуњавање горива, маринци су у стању да лете до хиљадама миља удаљених локација у Африци. Прошлог месеца је шпанска влада одобрила повећање броја војника на 850, а број авиона на 16.
Линк за видео: http://www.bbc.com/news/world-africa-27281315
Напомена: Иако је Боко харам тек повод аутору овог текста, да – пошто је на почетку јасно одредио „Cui bono?“ од њиховог деловања а тиме и ко су покровитељи сулудих исламиста (погледати видео – зашто тако нејасан ?) – анализира размештај за нов колонијални поход на Африку, значи и нове ратове, то је најсмисленији текст који смо могли наћи а да за тему има рат у најави, рат за који Украјина добро дође да се од њега одвуче пажња Руса, пре свега њих, али и других слободољубивих нација, па и оних који на Африку пре свега гледају утилитарно, као што то чине Кинези. Наши медији су неми што се тиче овог питања, а врло је чудно да их није анимирао вапај српске и мајке целог света Анђелине Џоли, супруге Барака Обаме , што су се чак и норвешки политичари укључили у „#BringOurGirlsBack Campaign“. Но, када ускоро видите и нашег премијера и министра војног како су вољни да још српских војника пошаљу у Африку и придруже их онима који су већ у Сомалији, јер, природно, не могу скрштених руку гледати на судбину 200 девојчица (враћених кућама још пре неколико дана, изузев пар које су побегле и, изгледа, залутале), бар ћете имати основну представу о још једном злу иза америчког добра.
Аутор: Џин Шаул
Извор: http://www.globalresearch.ca/
Превео и приредио: Александар Јовановић – Срби на окуп
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
